Питање менталитета

О(бес)храбрујуће ? 

У принципу, нисам планирао да се бавим појединачним утакмицама наше репрезентације, али пораз од Гане обавезује на промену „стратегијског плана". Једна ствар је јасна: нисмо играли добро. Да ли смо баш морали да изгубимо, друго је питање. Мислим да нисмо и то је оно најгоре у целој ситуацији...Ако већ нисмо могли да победимо, бод би био „као кућа" , оставио би довољно наде и мноштво комбинација које су после 0-1 знатно редуциране а у неком од најгорих расплета могли бисмо да испаднемо и са две победе! 

Дугогодишње искуство казује ми да у оваквим ситуацијама, када изгубљено још увек може да се поправи, треба избегавати генералне закључке и тешке речи. Видим по разним интернет-форумима да навијачи масовно пљују по играчима, што је наравно њихово право, али то су они исти - и навијачи и играчи - од пре неколико месеци када су „орлови" били понос нације а Радомир Антић најбољи селектор на свету.

Разумем разочарење, емоције, изневерен наде, неку врсту „издаје" сопствених идеја бојажљивим приступом игри - што је од играча очито тражено - али оставимо дефинитивне закључке, у најмању руку, за вече после дуела са Немачком. Не браним ни играче ни Антића, једнако сам разочаран као и сви навијачи, не разумем како фудбалери из најјачих европских тимова и лига могу онако да се „стегну" и импресионирају пред добрим противником који, ипак, није био баук, али склон сам да им пружимо другу шансу.

Није први пут да почињемо поразом. У Чилеу 1962. изгубили смо на старту од СССР са 0-2 а потом стигли до полуфинала.У Италији 1990. наши наредни противници Немци разбили су Осимове изабранике са 4-1 па су они ипак стигли до четвртфинала и часно, на пенале, изгубили од Аргентине. Могу да наведем и низ сличних примера из кошарке, од ЕП у Белгији 1977. када смо у групи изгубили од Чехолсопвачке, преко Аргентине 1990. када нас је у групи победио Порторико па до Индијанаполиса 2002. где смо у групи изгубили две утакмице а ипак постали светски прваци...Разлика у односу на „онда и сад" је у менталитету, па и квалитету, играча. Ондашњи су имали и снаге и знања да реагују, данашњи то тек треба да покажу. Први пут откад их води Антић сви заједно су у ситуацији када је реакција обавеза а то је, обично, један од најтежих испита. 

Рекао бих да је добро што са Немцима играмо пре меча Гане и Аустралије. Да је обрнуто, резултат из те утакмице могао би да утиче на наше играче, и да их макар подсвесно наведе на неку калкулацију.Овако, мораће да нападну, да иду на победу, па шта буде. Најгоре од свега је што чак ни две победе не гарантују пролаз, у случају истог броја бодова са Ганом испадамо ми због пораза у директном дуелу а у случају „триплог круга" гледаће се прво медјуосбна гол-разлика а потом укупна у чему су Немци већ у великој предности са 4-0 против Аустралије. Али, да комбинације оставимо за 18. јуни, после меча са Немачком у Порт Елизабету. 

Лица у табору наше репрезентације дан после меча са Ганом била су више него озбиљна. Сви су свесни тежине ситуације, али ваљда ће наредни дани вратити бар део морала са којим се дошло у Јужну Африку. Ако „орлови" не буду веровали да могу да победе Немце, неће их ни победити. 

Да ли сте знали?

- Француска је 1978. против Мадјарске у Мар дел Плати играла у зелено-белим пругастим дресовима локалног клуба Атлетико Кимберлеј јер су обе екипе дошле са само једном гарнитуром белих дресова.

- ФИФА процењује да је 708 мечева у историји светских првенстава уживо видело 31 милион људи.

- Пре 4 године у Немачкој укупан (акумулирани) број телевизијских гледалаца 64 меча процењен је на више 26 милијарди.

- Уругвај има на дресовима 4 звездице: две за титуле олимпијског победника 1924. и 1928, две за титуле светског првака 1930. и 1950.

- Бројеви на дресовима играча појавили су се први пут на Светском првенству 1954. у Швајцарској.