Најгори почетак сезоне од 1987. није Партизанов највећи проблем

Фудбалски клуб Партизан је 18. јула отпочео нову сезону и за 36 дана је учинио историјски лошом, макар по њеном почетку, са једном победом у првих пет утакмица. Недељном капитулацијом против Младости у Лучанима (1:3) уписан је и трећи узастопни пораз, чиме су црно-бели преноћили у зони испадања, на 12. месту на табели.

Нови у низу неуспеха довели су до оставке тренера Саше Илића, који је у разговору са управом клуба пристао да остане на још једној утакмици, у реваншу плеј-офа Лиге конференције против Хетафеа.

После четвртка увече, и Илић и читава управа Партизана напустиће своје позиције без обзира на резултат, чиме ће отпочети нова у низу великих криза у Хумској.

Најгори старт у првенству од 1987. године

Партизану је ово најгори старт у домаћим првенствима још од сезоне 1987/88, када су после првих пет утакмица на свом конту такође имали по једну победу и нерешен резултат, уз три пораза.

Чак 39 година је прошло откад је тим Фахрудина Јусуфија овако лоше отворио сезону – после победе над Војводином 1:0 и ремија 1:1 против Вележа у Мостару, црно-бели су изгубили од Челика 0:1, Вардара у Скопљу (1:2) и на крају у 81. "вечитом" дербију против Црвене звезде (2:3) одиграног у Хумској.

Тада је Јусуфи успео да стабилизује екипу и чак заврши сезону на другом месту, са само бодом заостатка за Звездом, а Партизан су титуле коштали ремији на гостовањима Жељезничару и Сарајеву у финишу сезоне.

Само је једном почетак био лошији

Тек једном у 81 години дугој историји клуба се догодило да Партизан има лошији старт сезоне, уједно и једини пут када је био без победе у првих пет кола. Било је то у лето 1979. када је предвођен Јосипом Дуванчићем забележио два ремија и три пораза.

Тада су нерешени резултати стизали против нишког Радничког и Челика, док су међу три пораза биле и две катастрофе - 1:5 против Динама на "Максимиру" и 0:5 против Вардара у Скопљу, уз минималан пораз од Напретка у Крушевцу.

Партизан је ту сезону окончао на тек 13. месту Прве лиге Југославије, након што у последњих осам кола нису уписали ниједну победу, оставши на само три бода више од Осијека који је испао у Другу лигу.

У наредној сезони, 1980/81, Партизан је као и ове стартовао са једном победом и ремијем у првих пет кола, док је 1989/90 имао једну победу, два пораза и два "пенал-пораза" након нерешених мечева са Сајаревом и Радом због којих није освајао бодове.

Зашто функционисање клуба зависи од "шаке" утакмица

Па опет, све ово што се данас дешава у Хумској чини се драматичнијим. Истина, давна прошлост као горепоменуте сезоне су избледеле из многих сећања, а велики број данашњих навијача те године и не памти.

Било је то другачије време, другачији свет, у ком се није брзало са отказима и оставкама, где је времена било више да се резултати преокрену, а знања више да се прегрме тренутни проблеми.

Премотајте у 2026. годину и јасно је да лепеза фактора који су допринели овако лошем почетку сезоне далеко премашује границе терена 105 са 68 метара.

Наравно да она укључује мањак квалитета у тиму, засигурно и нешто што није функционисало у раду тренера Илића. Али поред тога, ту су и кашњења појачања, питања недисциплине унутар тима којој се није адекватно стало на пут, уз одмагање управе у пресудним тренуцима, као када је ничим изазвана објавила да ће напустити клуб уколико Партизан не стигне до лигашке фазе Лиге конференције.

Једноставно, функционисање клуба величине Партизана не би требало да виси о концу "шаке" утакмица у летњим месецима, одиграних само пар месеци након одржавања изборне Скупштине.

Ако је тако, онда је читав систем од старта био на климавим ногама.

Партизанов излазак из кризе се не назире

У саопштењу ФК Партизан истакнуто је да ће нова седница Скупштине бити одржана између 21. и 25. септембра, а екипа ће до тада морати да добије новог тренера, макар и још једног у низу привремених решења, каквих је последњих година било и превише.

Тежак распоред тек следи – узастопни мечеви против ОФК Београда, Црвене звезде и Војводине – па није незамисливо и да овај историјски лош старт сезоне прерасте у најгори од постанка клуба.

Али од свега тога, још горе по црно-беле је што се структурално не назире излаз из тешке ситуације.

Клупа црно-белих постала је место које тренери заобилазе, свесни да би лако могли да буду "потрошени", а предстојеће седмице тек ће наговестити ко би могао да конкурише за позиције у управи и за какав правац би та управа могла да се одлучи.

Време пролази, ускоро ће и десета година како црно-бели нису били шампиони, а срљање из кризе у кризу продире све дубље – толико да више нико и не прича о свргавању Црвене звезде.

Са овако лошим резултатима на терену и кризама ван њега, Партизан прво мора да преживи сам себе.