Суперлига какву нисмо гледали више од деценије
Партизан и Црвена звезда ушли су у финиш јесењег дела првенства са проблемима који би, уколико се наставе, могли у великој мери да утичу на расплет шампионске трке. Иако су црно-бели и даље формално на челу табеле, све је очигледније да су током јесени пропустили више прилика да стекну убедљивију предност и створе стабилнију бодовну разлику за пролеће.
Ни најзагрженији навијачи Партизана пре почетка сезоне, након потписивања уговора са голобрадим фудбалерима, не би веровали у овакав расплет ситуације да им је то неко предочио.
Епилог после четири месеца - први на табели, иако са утакмицом мање, уз још неколико прилика да се бодовна предност увећа. Ипак, последња шанса пропуштена је против Железничара, у мечу у ком Партизан није показао ни минимум сигурности која се очекује од лидера на табели.
Тим јесте млад, неискусан за такве улоге, али објашњења на тему неуиграности са новим тренером, једног одрађеног тренинга нису најбоља за клуб који вечито претендује на титулу. Поготово у овој ситуацији када све зависи од самог Партизана.
Определило се ново руководство клуба за пројекат младих и талентованих фудбалера, али када ти се укаже прилика коју си заслужио, да актуелном шампиону заљуљаш круну, мораш да је зграбиш како знаш и умеш.
Партизан би већ сада могао да има озбиљну бодовну предност и мирнију позицију на табели да није било бројних посртања - пропуштене прилике у Нишу, промашене гол-шансе у "вечитом дербију", велики падови против Чукаричког и Железничара.
Имали би црно-бели минимум пет бодова предности и Црвена звезда ни са победом у заосталој утакмици против Чукаричког не би могла да их престигне у овом тренутку. На крају сезоне, све те грешке могле би да постану део стандардног питања у тим ситуацијиама - "шта би било, кад би било".
Иако је било евидентно да је неопходан искусан штопер и нападач који зицер ситуације решава затворених очију, ризиковали су у црно-белом табору без њих и кроз наведене мечеве платили цех. Исто важи и за мечеве у Европи које је Партизан играо.
Тешко да било који клуб у свету у озбиљној лиги са играчима чија крштеница није старија углавном од 21, 22 године, може целе сезоне да игра без великих осцилација. Управо то се догађа црно-белима.
Не цветају руже ни комшијама са друге стране брда
Ништа боље није ни у редовима вечитог ривала. Црвена звезда је ушла у дубоку резултатску кризу каква се одавно не памти. У пет последњих кола - само пет бодова. Једна победа, два ремија и два пораза.
Тим Владана Милојевића делује потпуно исцрпљено, без идеје и без психолошке стабилности, макар у Суперлиги. Утисак је донекле поправљен победом над Лилом у Лиги Европе.
Ни индивидуални квалитети који су до сада носили екипу и због које је тим побеђивао, не успевају да прикрију колективне проблеме.
Најбољи стрелци, Катаи (13) и Иванић (10), који имају датих голова скоро као цела лига, не решавају ситуације које су донедавно одрађивали рутински.
Ни победа над Лилом није много помогла, јер се ређају порази и ремији у домаћем првеснтву. Криза је евидентна, а њу више ништа не може да сакрије.
Делује и то да је Звезда и поред бројних летошњих појачања, и даље највише ослоњена на исти тандем играча - Катаи и Иванић. И њих двојица се налазе у озбиљним годинама и није више ни реално очекивати да носе цео тим.
Променило се то мало и на махове са доласком Марка Арнаутовића, али и даље недовољно.
Деценијска (не)предвидивост лиге
Оно што је посебно занимљиво јесте да се у последња три кола чак два пута десило да сва три главна кандидата за врх (Звезда, Партизан и Војводина) изгубе.
Кола која су се чекала годинама, у којима сва три клуба изгубе, била су мисаона именица све до ове јесени. Сада се то догодило два пута за мање од месец дана.
Уместо унапред проглашеног шампиона још у сезони купања, добили смо табелу у којој сваки од тих клубова посрће, а они који су били означени као аутсајдери (Радник и Јавор) побеђују лидере првенства и играју изнад очекивања.
Већ сада је чињеница да Суперлига Србије никада у последњој деценији није била овако непредвидива. Последњи пут таква је била пре тачно десет година, када је Црвена звезда после дужег времена поново постала државни првак. Имала је тада један бод више од Партизана - 72 наспрам 71.
Вођство на табели више не представља гаранцију и делује да сада важи она - "свако сваког може да добије". Оно што сваки љубитељ фудбала жели да чује.
Борба за титулу постала је стварни дуел, а не трка у којој један тим побегне већ у септембру.
Да не идемо у далеку будућност. За почетак, ко ће бити јесењи првак?
Звезда има доста тежи распоред, али на основу досадашњег искуства, то ћемо вероватни сазнати 21. децембра, јер је тада заказано последње коло у овој полусезони.
Коментари