Време расплета – Србија се нада чуду на "Вембилију"

Јако лоша форма из претходних неколико месеци, довела је "орлове" у ситуацију где простор за маневар више не постоји.

Знало се одмах по завршетку жреба да ће гостовање на "Вемблију" бити, фудбалски гледано, најтежи изазов за репрезентацију Србије у читавим квалификацијама.

Пораз од Албаније у Београду учинио га је још тежим. Оно што је требало да буде борба за бод, уз свест да губитак сва три неће означити крај света, претворило се у дуел са императивом победе.

Енглеска 16 година није изгубила утакмицу мундијалских квалификација, што довољно говори о изазову са којим се Србија сусреће и то са новим селектором.

Ситуацију додатно отежава изостанак повређеног Александра Митровића, који је дао велики допринос свим успесима у претходних десет година.

Врућ кромпир у Пауновићевим рукама

Дуго се већало о томе ко би могао да наследи Драгана Стојковића Пиксија, који је после неуспеха против Албаније понудио оставку, а коју је Савез касније прихватио.

Избор је пао на Вељка Пауновића, што је изазвало углавном позитивне реакције.

Пауновић је пре десет година омладинску селекцију Србије одвео до крова света на Новом Зеланду и од тада ужива велико поверење јавности.

Каријера му након тога није текла онако како су многи замишљали, али се на крају улила тамо где се већина надала – на место селектора А репрезентације.

Скупљао је искуство у Сједињеним Државама, Енглеској, Мексику и Шпанији, где је Реал Овиједо увео у Примеру, само да би после пар месеци био отпуштен.

Сада га чека највећи испит у каријери, а евентуални пласман на Мундијал био би веће чудо од оног које је направио 2015. године.

Сећање на Португалију

Пре три године, Србија је отишла у Португалију у квалификацијама за Мундијал у Катару и надала се чуду, које би јој донело прво место и директан одлазак на Светско првенство.

Португалци су тада, као што су и сада, били једна од најјачих селекција на свету, те се није много очекивало од веома тешког гостовања.

Оптимизам је нарочито опао у другом минуту, када је Ренато Санчез довео домаћи тим у вођство и приближио Португалију првој позицији.

Међутим, прво је Душан Тадић у 33. минуту изједначио, а у 90. минуту је Александар Митровић после корнера постигао један од најважнијих голова у новијој историји српског фудбала.

Долазак до три бода сада делује још теже, али то не значи да је и немогућ.

Болан пораз у првом сусрету

Пред почетак меча са Енглеском у септембру, постојала је нада да би позитиван резултат могао да донесе Србији предност у односу на Албанију у борби за друго место у групи.

На терену је пак одмах било јасно да од таквог сценарија неће бити ништа. Пикси је тада припремио тактику чији је једини циљ био да се не прими гол. Резервног плана није било.

Тако су после поготка Харија Кејна у 33. минуту фудбалери Србије нестали са терена и дозволили себи резултатску катастрофу.

Још четири пута је након тога Ђорђе Петровић морао да вади лопту из мреже, а да ствар буде гора, црвени картон је добио Никола Миленковић и искључио се на тај начин из сусрета против Албаније.

Мораће изабраници Вељка Пауновића да избришу сећања на тај меч и са потпуно другачијим менталитетом уђу у сусрет у ком немају шта да изгубе, а могу много тога да добију.

Беспрекорне квалификације Енглеза

Као што је било и очекивано, Енглеска је обезбедила директан пласман на Светско првенство.

Ни два пораза у преостала два дуела са Србијом и Албанијом не би променила судбину Тухеловог тима, иако је историја сведок томе да се Енглези неће опуштати.

Квалификације било ког типа схватају веома озбиљно већ више од једне деценије, због чега се и реми сматра великим неуспехом. Порази су стога јако ретка појава.

На досадашњих шест мечева, Енглеска је салвила у свих шест наврата, постигавши 18 голова. Још импресивније делује чињеница да нису примили ниједан.

Тухел је поново окупио јако квалитетан састав предвођен Харијем Кејном и нема сумње да ће Енглези желети да обрадују пун стадион.

Међусобни сусрети

Србија је као независна земља са Енглексом одиграла само два сусрета и на оба је поражена.

Први пут су се две репрезентације састале на Европском првенству претходне године, када је Џуд Белингем решио утакмицу првог кола групне фазе.

Уследио је дуел у текућим квалификацијама у Београду, на ком су изабраници Томаса Тухела понизили "орлове" и славили са 5:0.

Пре тога, као део различитих државних заједница, Србија је против "гордог Албиона" одиграла чак 15 сусрета, од којих неки имају статус легендарних.

На тих 15 мечева, тадашња Југославија је тријумфовала четири пута, пет пута је било нерешено, док су Енглези победили у шест наврата.

Памти се Џајићев гол и победа у полуфиналу Европског првенства 1968. године, гостовања Бобија Чарлтона, али и убедљива победа од 5:0 у којој је блистао Драголсав Шекуларац, иако није постигао ниједан гол. 

Квалификације за Мундијал, четвртак:

Јерменија - Мађарска 18.00
Азербејџан - Исланд 18.00
Норвешка - Естонија 18.00
Андора - Албанија 20.45
Енглеска - Србија 20.45
Француска - Украјина 20.45
Република Ирска - Португалија 20.45
Молдавија - Италија 20.45