Стручни штаб Вељка Пауновића – бивши играч Јунајтеда, "десна рука" Радомира Антића и Аргентинац "Пољак"

Почетак новог поглавља у српској репрезентацији са Вељком Пауновићем на месту селектора јесу гостовање у Енглеској 13. новембра и меч у Лесковцу са Летонијом три дана касније.

Пауновић је објавио списак играча са појединим изненађујућим именима, а уједно је објављен и његов стручни штаб.

Српски стручњак није експериментисао, већ је остао веран тројици сарадника који га годинама прате, уз избор етаблираног помоћника Александра Рогића, као и Шпанаца Гарида и Мартинеза, на позицијама тренера голмана и кондиционог тренера.

Нуно Гомес

Имењак и презимењак – бар у скраћеној верзији пуног имена – некадашњег великог нападача португалске репрезентације и легенде Бенфике, није имао ни приближно тако блиставу играчку каријеру.

Нуно Мигел Гомес Бентес Лампреија као млад фудбалер прошао је Спортингову школу у првој половини деведесетих, али никада није заиграо за први тим португалског великана, нити за било кога из "велике тројке" или међу стабилним, вишегодишњим учесницима највишег ранга португалског фудбала. Највећи траг оставио је у друголигашу Варзиму, где је током пет сезона одиграо 103 утакмице и постигао 11 голова са позиције штопера. Укупно је у португалској Сегунди забележио 230 мечева, 17 голова и 11 сезона. Његови једини интернационални ангажмани били су у другој кипарској лиги.

Бивши саиграч из Варзима, Александар Сарић, позвао је Гомеса 2018. године да се придружи стручном штабу Вељка Пауновића у Чикаго фајеру. Иако се у МЛС клубу задржао кратко, управо је тамо започета сарадња која ће се наставити у годинама које следе. Од ангажмана у Редингу 2020. године, Пауновић и Гомес постали су нераздвојни, заједно водећи Гвадалахару, Тигрес и Реал Овиједо.

Квинтон Фортјун

Јужноафриканац који се може подичити да је био члан Манчестер јунајтеда у златно доба сера Алекса Фергусона. Фортјунова играчка биографија импресивна је по именима клубова у којима је играо, али није оставио дубљи траг ни у једном од њих.

Након што је завршио школовање фудбала у млађим категоријама Тотенхема, Квинтон Фортјун се 1995. године упутио на Мајорку, где је уписао свега осам утакмица. Уследио је трансфер у Атлетико Мадрид, у чијем је резервном тиму делио свлачионицу са Вељком Пауновићем. И један и други борили су се за место у првом тиму током друге половине деведесетих.

У складу са значењем свог презимена, судбина је била наклоњена Фортјуну – после успешне пробе потписао је за Манчестер јунајтед, недуго након чувене "триплете" из 1999. године. Висина трансфера износила је 1,5 милиона фунти. Допринео је, у мањој мери, освајању трофеја светског клупског првака исте године, постигавши два гола против Јужног Мелбурна.

Међутим, конкуренција у препуном саставу сера Алекса Фергусона није му дозволила да остави значајнији траг. Води се као део тима који је освојио "дуплу круну" 2003. године, али га се, реално, мало ко сећа. Након одласка из Манчестера 2006, одиграо је кратке епизоде у Бреши, белгијском Тубизу и енглеском Донкастеру.

У дресу Јужне Африке оставио је знатно дубљи утисак. Са националним тимом освојио је сребро на Купу афричких нација 1998. године, а наступио је и на два Светска првенства – 1998. и 2002. У Јапану и Јужној Кореји постигао је гол и асистенцију, а Јужној Африци је тада мало недостајало да прође групну фазу. Због наступа у репрезентативном дресу и каријерног пута, Фортјун се у домовини сматра истинском легендом.

Тренерску каријеру започео је док је још полагао испите, као члан стручног штаба резервног тима Манчестер јунајтеда. Од 2012. године посветио се раду са младима – најпре као помоћник у У-21 тиму Кардифа, затим у У-23 екипи Манчестер јунајтеда. Његови путеви са Вељком Пауновићем поново су се укрстили 2020. године у Редингу, а потом су сарадњу наставили у Гвадалахари, Мексику и Овиједу.

Клаудио Арзено

Још један бивши дефанзивац у стручном штабу Србије – Аргентинац Хуан Арзено, познатији под надимком "El Polaco" (Пољак).

Арзено је током каријере уписао више од сто наступа за аргентинског великана Индепендијенте, освојивши два трофеја у некада престижном јужноамеричком Суперкупу Либертадорес и један у Рекопи Судамерикани.

Од 1998. до 2003. године Арзено је носио дрес Расинга из Сантандера, помогавши клубу да избори пласман у шпанску Примеру. Током пет сезона одиграо је 111 утакмица и постигао осам голова. Залезак играчке каријере дочекао је у аргентинском Чакарита јуниорсу и шпанском Лас Палмасу.

Као први тренер, кратко је водио шпанске нижелигаше Депортиво Пуертољано и Сосиједад Ноху током 2012. и 2013. године. Потом је од 2016. до 2018. био део стручног штаба мексичке Пачуке, након чега следе ангажмани у Монтереју и Интер Мајамију (2019–2021), пре "бума" тог клуба доласком Леа Месија.

Са Вељком Пауновићем сарађује од периода у Гвадалахари, где је заједно са Нуном Гомесом и Квинтоном Фортјуном чинио његов најужи стручни штаб, а исти састав наставио је да га прати и у Тигресу.

Александар Рогић

Једино српско име у стручном штабу – Александар Рогић. Рођен у Ужицу, кратко се опробао као фудбалер, али је веома млад започео тренерску каријеру. Почео је у Слободи, а већ са 15 година придружио се ОФК Београду. Касније је носио дрес Милиционара, Козаре из Градишке и београдског Радничког.

Већ 2003. године посветио се тренерском послу. Радио је са младим категоријама у Милиционару и Раду, а први интернационални ангажман имао је као помоћник у малтешкој Флоријани.

Рогићева биографија пуна је сарадњи са великим тренерским именима. Почевши од земљака Радомира Антића, са којим је путовао у Јужну Африку 2010. године, био је његова "десна рука" и током ангажмана у Кини.

Сарађивао је са Гораном Стевановићем у репрезентацији Гане, Владимиром Вермезовићем у Партизану, Диком Адвокатом у селекцији Србије, а тренутно прати Марка Николића у АЕК-у, после претходних заједничких ангажмана у Шабаб ел Ахлију и ЦСКА из Москве.

Асистирао је и садашњем тренеру Удинезеа Кости Руњаићу у Легији из Варшаве.

Кратко је био селектор репрезентација Србије до 19 и 20 година од 2019. до 2021. године, а са Левадијом је освојио Куп и Суперкуп Естоније.

Са места шефа струке водио је неколико клубова из Талина, као и пољску Арку из Гдиње.

Хесус Салвадор Гаридо

Тренер на позицији на којој је Србија најјача – голмани, Гаридо је стекао репутацију кроз седам година рада у Еспањолу, од 2016. до 2023. године.

Након годину дана у Алмерији, искористио је прилику да 2024. године пронађе ангажман у Ел Етихаду, баш у тренутку када је и Предраг Рајковић потписао за саудијског великана.

Алберто Мартинез

Шпанац задужен за кондицију последњи ангажман на клупском пољу имао је у катарском Ел Кору.

Најдуже је радио у Овиједу, од 2017. до 2022. године, а био је ангажован и у шпанској Уески, као и у трофејном ирачком Ербилу, тајландским Бангкок гласу и Супханбурију.