Крах сезоне за само шест дана - Ливерпулу остаје Премијер лига као утеха

Када је деветог фебруара Ливерпул наоко шокантно испао у шеснаестини финала ФА купа од Плимута - екипе која носи фењер у Чемпионшипу - није се дигла очекивана количина прашине.

У неким претходним сезонама такву вест би раширених руку сачекали навијачи највећих ривала, али су овај пут шале на рачун екипе Арнеа Слота биле поприлично тихе и немаштовите. Разлог је био посве једноставан.

Ливерпул је у тим тренуцима суверено држао прво место у Премијер лиги, обезбедио је финале ФА купа и као првопласиран чекао ривала у осмини финала Лиге шампиона.

Одсуство Јиргена Клопа, који је након девет година напустио тим, не само да се није осетило, већ је Слот у дебитантској сезони успео да унапреди игру тима и унесе преко потребну енергију. Изгледао је Ливерпул готово савршено предвођен незаустављивим Мохамедом Салахом, ком су леђа чували неуморни везни ред, изненађујуће здрави дефанзивци и поуздани Алисон.

Почетак жетве трофеја био је заказан за 16. март и сусрет са Њукаслом у финалу Лига купа. Међутим, пет дана раније дошло је до неочакиваних проблема.

ПСЖ је наплатио све промашаје из првог дуела осмине финала Лиге шампиона у Паризу и после пенала слављенички напустио "Енфилд". Иако нико на црвеној страни реке Мерси није био задовољан жребом, победа у првом сусрету у ком су упућена само два шута ка голу ривала била је знак да ће Ливерпул својим навијачима пружити још једну "незаборавну европску ноћ". Чета Луиса Енрикеа имала је друге планове.

Тако је Ливерпул остао без шансе да се изједначи са Миланом и освоји седмог "клемпавка", али му се прилика да залечи ране пружила само пет дана касније. На светом фудбалском тлу у северо-западном Лондону, састала су се два тима са укупно десет трофеја Лига купа. Ливерпул је освојио свих десет.

Са друге стране, Њукасл је на трофеј чекао равно 70 година. Два пута су у том периоду губили финала такмичења које сада носи назив по енергетском пићу, а трећа је у овом случају била срећа. Погоци Дена Барна и Александера Исака били су довољни за победу и велику радост, а уједно су и Ливерпулову сезону учинили мање бајном.

"Црвенима" је остало још само да одраде посао до краја у Премијер лиги и дођу до друге титуле, откако је такмичење 1992. године променило назив. С обзиром на очекивања, ни то се не би могло назвати неуспехом, али ће свакако остати жал за такмичењима у којима је Ливерпул до друге недеље марта био доминантан.

Такође, Салах је продужио низ својих лоших наступа у најважнијим утакмицама. На 11 мечева који су се играли за неки трофеј, Египћанин је постигао само два гола, а оба су дошла са беле тачке.

Осим тога, освајање трипле круне било би савршен опроштај за неке од играча о чијим се уговорима још увек ништа не зна. Салах, Трент Александер-Арнолд и Вирџил ван Дајк могли би да напусте клуб на лето, а као успомена ће им највероватније остати "само" лигашки трофеј.

На девет кола до краја, Ливерпул има 12 бодова више од другопласираног Арсенала и не би требало да угрози прво место на табели, иако су играчи сигурно уздрмани недавним поразима. Ливерпул сада може да се фокусира само на преостале изазове у домаћем првенству, те ће им на крају нека од екипа сигурно направити победнички шпалир.

Могло је то међутим много боље.