"Ливерпулов начин" промене тренера - Арне Слот у Пејслијевим ципелама

Boot room, илити остава за копачке, у сваком клубу изгледа слично - скучена просторија, често без прозора, оивичена полицама и испуњена опорим мирисом. Осим у Ливерпулу.

У Ливерпулу су се све до 1993. године и реновирања "Енфилда", према попису Џоа Фагана, налазили климави сто, неколико пластичних столица, шољице за чај, гајбице Гиниса, док су по зидовима били излепљени исечци из новина са обнаженим лепотицама.

Више од три деценије је управо у том собичку покрај домаће свлачионице стваран један од највећих европских клубова, који је за нешто више од 30 година освојио 13 титула првака Енглеске, четири Купа шампиона и пет ФА купова. У њему се уз чај, а у вечерњим часовима уз пиво, анализирала игра противника, кројила тактика и меркала нова појачања.

Осим тога, Boot room служио је и као место за каљење будућих тренера "црвених", који би прво годинама упијали знање својих ментора, трудећи се да изграде репутацију за дотрајалим столом. Тако је настао "Ливерпулов начин" промене тренера изнутра.

Легендарни Бил Шенкли био је човек који је одлучио да од оставе направи импровизовану салу за састанке, чиме је у потпуности изменио судбину клуба који поново пролази кроз велике промене.

Дизање из пепела

Када је Шенкли дошао у клуб 1959. године, Ливерпул је крцкао своју пету годину у другој лиги и налазио се у веома тешкој ситуацији. Прва одлука некадашњег дугогодишњег играча Престона била је да натера челнике клуба да испразне џепове како би се средили терене у тренинг центру "Мелвуд".

Друга је била још радикалнија. Свих 24 фудбалера који су у том моменту били под уговором постављени су на трансфер листу и у периоду од годину дана су напустили клуб.

Уместо да доведе своје људе у стручни штаб, Шенкли се одлучио да задржи постојећи кадар који су чинили Бил Шенкли, Рубен Бенет, Том Сандерс, Џо Фаган и Рони Моран.

У наредних 15 година, колико је провео на месту шефа струке, Шенкли је успео да Ливерпул прво врати у друштво најбољих, освоји три титуле првака државе и постави темељ екипе која ће 70-их доминирати како "Острвом", тако и Европом.

Своју последњу и можда најбитнију тренерску одлуку, "Вили" је донео управо у остави, пре равно четрдесет година, када је одлучио да за свог заменика именује Пејслија.

За разлику од Шенклија који је био врхунски мотиватор и говорник, Пејсли је био бољи тактичар, који је имао велики утицај на игру још док је имао улогу помоћника. Испрва се услед несигурности противио одлуци свог надрећеног, али је на крају одлучио да прихвати понуду и преузме кормило брода са фениксом на јарболу.

За време његовог деветогодишњег вакта освојио је седам трофеја који се додељују шампиону Енглеске, чему је придодао и три титуле првака Европе.

На тај начин, Ливерпул је успео да направи једну од не само најбезболнијих, него и резултатски најисплатљивијих тренерских промена у историји фубала.

Састанци су се и даље одржавали у остави, услед чега су се и наредни менаџери Ливерпула, попут управо Фагана, врло брзо навикавали на клупу главног тренера и бележили добре резултате.

Клопова револуција

Када је Јирген Клоп преузео Ливерпул 2015. године, клуб је био без титуле 25 година и налазио се у веома тешкој ситуацији.

Сачекао га је тим који је више нагињао средини табеле него борби за титулу, препун осредњих и неостварених играча. Сачекала су га и очекивања навијача жељних титула и заслепљених носталгијом. Тежак задатак за тренера без искуства у Премијер лиги.

Корак по корак међутим, Клоп је успео да у претходних девет година подигне Ливерпул на ноге. У витрине на "Енфилду" је унео први пехар Премијер лиге, а освојио је и Лигу шампиона, изгубивши притом три европска финала, уз неколико историјских надметања са Ситијем у домаћем првенству.

Иако је Boot room био напуштен много пре Клоповог доласка (срушен је 1993. како би се направио простор за медије), Немац је знао колико је важан утицај помоћних тренера и размене идеја. Стога су и његови помоћници Жељко Бувач и Пеп Линдерс побрали велики део ловорика за успехе клуба у претходном периоду.

Као и Шенкли, Клоп је препознао тренутак за повлачење, схвативши да остаје без енергије потребне за вођење клуба који се такмичи на највишем нивоу.

Заменика није нашао у свом штабу, али је сигурно имао удела у одлуци о новом менаџеру, за чије је доношење Ливерпулу било потребно неколико месеци.

Најслађа победа

Потврду о новом менаџеру навијачима Ливерпула донео је управо Клоп, када је на својој опроштајној утакмици на "Енфилду" запевао песму посвећену Арнеу Слоту, тада још увек тренеру Фајенорда.

Но, упркос одобравању човека који им је вратио осмехе на лица, многи навијачи били су поприлично скептични поводом Слотовог доласка, нарочито имајући у виду оно што се десило 50 километара низ западну пругу.

Архинепријатељ "црвених" Манчестер јунајтед већ је покушао да са холандским стручњаком који је бележио добре резултате у родној земљи направи заокрет, али је већ сада јасно да у томе није успео.

Ерик Тен Хаг је и у новој сезони показао да није кадар да се избори са свим изазовима вођења једног енглеског великана, док је Слот управо у дуелу са својим сународником показао да црвена страна Мерсисајда можда и нема разлога за бригу.

Ако две рутинске победе против Ипсвича и Брентфорда нису биле довољне да Слот купи поверење навијача - тријумф, и то какав, против највећег ривала то свакако јесте.

Ливерпул је у трећем колу Премијер лиге на гостујућем терену одиграо савршену представу на "Театру снова" и са 3:0, иако је као што је Мо Салах приметио могло да буде пет или шест разлике, без много муке надиграо Јунајтед.

Слотов тајни зачин

Управо је начин на који је Ливерпул стигао до победе био довољан да убеди све неверне Томе у Слотову стручност.

Деловало је на моменте као да Клоп никада није отишао, а Клоп је као ретко ко знао да испредаје лекцију Јунајтеду и учини да "црвени ђаволи" изгледају као тим из доњег дела табеле.

Упркос великом броју холандских и играча који су дошли из Ередивизије у Јунајтед у претходних неколико година, најлепша "лала" на пољу подно "Стретфорд енда" био је Рајан Гравенберх.

Слот је везисти Ливерпула који се претходне године код Клопа још увек привикавао на фудбал у Енглеској пронашао савршену улогу у тиму, а Холанђанин је узвратио савршеном партијом у дербију.

Генерално, није било превише промена у односу на Клопов систем - нарочито формацијске природе - али је Слот успео да за веома кратко време имплементира стратегију која је Фајенорд учинила једном од најзабавнијих екипа за гледање у Европи.

Иако су многи пре свега обратили пажњу на његов приступ у изградњи акција и надмудривању противничког пресинга - са којим се неће толико често суочавати у Ливерпулу - оно што је Слотов заштитини знак јесу муњевите и хирушки прецизно изведене контре.

Још у Ротердаму је Слот успоставио систем у ком се одмах по одузимању лопте она веома брзо сели од играча до играча, најчешће на малом растојању, како би се отворио простор за фудбалере који долазе из другог плана.

Након првог и другог додавања унапред готово увек следи поврати пас који избацује противничку одбрану из такта, а како би се отворени простор попунио, неопходан је изузетан ниво кретања без лопте - нешто што српском фудбалу на пример недостаје на свим нивоима.

Тако је између осталог Ливерпул постигао сва три гола против Јунајтеда, а још један кључни фактор који је до тих контри довео био је пресинг - промењен у складу са Слотовим укусом.

За разлику од Клоповог геген пресинга који се заснива на агресивности и брзини са циљем да се лопта што пре одузме противнику, а који захтева изузетан напор, Слотов приступ је нешто другачији.

Холанђанин верује да је директан напад много опаснији, те да када један играч отпадне, покреће домино систем који је касније тешко зауставити. Уместо тога, циљ је да се не напада први играч, или први пас, већ да се противник наведе у зоне у којима следи притисак већег броја фудбалера.

Осим тога, а за разлику од Клопа, Слот своје измене врши знатно раније, што уз нешто мањи интензитет пресинга може бити кључно за здравље играча које је често било проблем у претходним годинама услед високог интензитета.

Пре 40 година, одлазак једног великог тренера који је поставио темеље функционисања клуба и притом освојио неколико титула, довео је до жетве трофеја у наредној деценији.

Фудбал се од тада значајно променио и тешко је очекивати да би Слот могао да освоји седам домаћих и европске титуле као што је то учинио Пејсли. Међутим, могао би да заврши кућу чије је темеље излио један насмејани Немац и у њу унесе нешто више сребрине од свог претходника, који често није имао среће у највећим утакмицама.

Почетак свакако обећава.