Ко не плати на мосту, плати у Плзењу

Звезда последњих година није клуб који може да се правда недостатком новца. Напротив.

Улаже се, доводе се играчи, праве се трансфери, постављају се високи циљеви.

На папиру, све изгледа као озбиљан европски пројекат. На терену је почело "штуцање".

Када осам година играте групне фазе европских такмичења, као клуб растете у сваком смислу и неколико пута пропустите да цео систем дигнете за још један степеник више, који би вас дефинитивно сврстао у озбиљне европске пројекте, онда се више не поставља питање потенцијала, већ одговорности да се тај потенцијал коначно искористи.

А, онда дође утакмица (Викторија Плзењ) у којој је потребно показати да је клуб напредовао и да такве реванше решава, ако ништа друго, онда на основу стеченог искуствa. 

И ту настаје проблем.

Јер, фудбал има једну незгодну особину - не признаје презентације, буџете, инстаграм објаве и трансфер листе, плате, лоше одлуке и непрестана објашњења.

На терену се на крају броје голови.

А пет примљених голова после 3:0 из првог меча прилично убедљиво објашњава да нешто није било како треба.

Није спорно да Звезда има квалитетне играче. Спорно је шта добијате када утакмица престане да буде лепа на папиру.

Ријера није магични штапић

Алберт Ријера је у Звезду дошао са идејом да промени начин игре, а дуго је био жеља Управе. То само по себи није проблем.

Проблем је што се од новог система и тренера очекује да функционише одмах.

А фудбал, на несрећу свих који би желели брже, обично не ради тако.

Нови тренер, нове идеје, другачије позиционирање играча, промене у саставу и прелазни рок који траје док се истовремено играју најважније европске утакмице — то није рецепт за тренутну стабилност, чак и када клуб и даље мора да "живи" од продаје играча.

Ако је Звезди нешто било потребно после пораза од Хапоела јесте – стабилност.

Посебно када је резултат једина ствар која се не сме чекати и једина која ће спустити тензије.

Ријера ће свакако бити један од људи који морају да објасне шта се догодило у Плзењу. Али, ако је одговор на све проблеме "тренер је крив, играчи су криви", онда је анализа завршена пре него што је почела.

Тренер је део система. Играчи су део система. Али, нису цео систем.

Прелазни рок као списак жеља 

И ту долазимо до једног занимљивог парадокса.

Звезда је овог лета доводила играче за милионске износе, али је у најважнијем тренутку имала проблем да састави екипу која делује као да је заједно прошла припреме.

Неки играчи нису могли да буду регистровани за Европу, неки су тек стигли, неки су добили малу минутажу, а у међувремену су одлазили играчи који су до јуче били део основне структуре.

То је изгледа као да купите нову кухињу док спремате ручак за двадесет гостију.

Све је ново, све је скупо и све лепо изгледа.

Само, ручак касни.

Погрешно је после оваквог пораза анализу свести само на формацију. Постоји нешто што се не види на табли са магнетима.

Карактер екипе.

Звезда је у Плзењу, када је притисак постао највећи, деловала као тим који не зна како да заустави лавину.

Круг - Управа, тренер, играчи

Управа Црвене звезде има право да тражи одговорност од тренера и играча.

Али, има и обавезу да је прихвати.

Не може се после сваког неуспеха поново кренути од претпоставке да је систем добар, а да су само људи на терену заказали.

Ако се исти проблеми понављају, онда систем очигледно није довољно добар.

И ако после толико година европског фудбала Звезда и даље у најважнијим утакмицама делује као клуб који импровизује, онда се мора поставити непријатно питање: Шта је тачно научено из свих претходних пораза?

Јер, велики клубови не постају велики само зато што имају велики буџет. Постају велики када после пораза мењају оно што не функционише.

Не мењају само тренера.

Не доводе само нове играче.

Не проналазе само нова објашњења.

Мењају систем који их је довео до проблема.

У супротном, Плзењ ће остати само још једна утакмица о којој ће се причати неколико дана - до прве велике победе, можда већ у вечитом дербију за седам дана.

Али, ако се из ње ништа не научи, биће само питање времена када ће се негде поновити иста прича, са другим тренером, другим играчима и истим објашњењем: "Десио се лош дан".