Фудбалери Астон Виле освојили су Лигу Европе, пошто су у финалу одиграном у Истанбулу победили Фрајбург резултатом 3:0. Голове за тим из Бирмингема постигли су Јури Тилеманс, Буендија и Морган Роџерс.
Тим који са клупе предводи Унаи Емери одиграо је доминантан меч на Бешикташ парку и стигао до прве велике европске титуле још од 1982. године, када је освојио Куп европских шампиона.
Победа је практично осигурана већ у првом полувремену, када је Јури Тилеманс прецизним ударцем донео предност, да би Буендија фантастичним голом дуплирао вођство пред одлазак на одмор.
Тачку на меч ставио је Морган Роџерс поготком у другом делу игре, чиме је прекинут и тридесетогодишњи пост клуба без освојеног великог трофеја.
Овом победом, менаџер тима из Бирмингема Емери додатно је учврстио статус специјалисте за Лигу Европе, освојивши ово такмичење рекордни пети пут. Претходно је три пута био најбољи са Севиљом (2014, 2015, 2016) и једном са Виљареалом (2021).
Са шест одиграних финала у европским такмичењима, изједначио се са Карлом Анчелотијем, Алексом Фергусоном и Жозеом Мурињом, док је по броју трофеја (пет) достигао Ђованија Трапатонија, Анчелотија и Муриња.
Емери је такође постао тек други тренер, после Муриња, који је водио четири различита клуба у финалима великих европских такмичења. Дефанзивац Пау Торес, који је са Емеријем освојио трофеј и у Виљареалу 2021, постао је тек један од неколико играча који су играли финале под истим тренером у два различита клуба.
Занимљиво је да је ово био први међусобни сусрет Фрајбурга и Астон Виле у историји, а уједно и прво финале Лиге Европе још од сезоне 2019/2020, када су се састали Севиља и Интер, у којем су се такмичила два тима која се никада пре нису срела.
За Фрајбург је сам улазак у финале представљао историјски успех, пошто им је то било прво велико европско финале. Тиме су постали 16. немачки клуб којем је то пошло за руком и први дебитант из Немачке још од Шалкеа, који је 1997. освојио Куп Уефа.
Тренер Јулијан Шустер је са 41 годином и 35 дана постао најмлађи немачки стручњак у финалу неког великог европског такмичења још од Матијаса Замера 2002. године. Упркос поразу, пут до Истанбула остаће упамћен као један од највећих успеха у историји клуба.
Астон Вила је овим тријумфом потврдила одличну форму против немачких тимова. Последњи пораз од бундеслигаша доживели су још у сезони 2008/2009 у Купу Уефа од Хамбурга (1:3). Са друге стране, Фрајбург је све своје претходне европске дуеле са енглеским клубовима играо против Вест Хем јунајтеда у текућој сезони Лиге Европе. Изгубили су оба меча у лигашкој фази, да би у осмини финала славили у првој утакмици са 1:0, али су у реваншу доживели убедљив пораз од 5:0.
Ово је било једанаесто велико европско финале између енглеског и немачког клуба, а прво још од финала Лиге шампиона 2012. године, када су се састали Челси и Бајерн Минхен.
Енглески тимови су били успешнији и славили су у девет од претходних 11 дуела. Победа Астон Виле такође значи да су енглески клубови освојили Лигу Европе две сезоне заредом, након што је Тотенхем славио у сезони 2024/2025. Последњи пут се то десило у прве две сезоне такмичења, 1971/1972 (Тотенхем) и 1972/1973 (Ливерпул).
На индивидуалном плану, неколико играча се истакло током сезоне. Морган Роџерс из Астон Виле био је водећи по броју створених шанси (27) и додирима у противничком шеснаестерцу (65). Његов саиграч Буендија је сезону завршио са три гола и пет асистенција, сврставши се међу ретке играче енглеских клубова са пет или више асистенција у једној сезони Лиге Европе.
У тиму Фрајбурга, Винченцо Грифо је био најпродуктивнији са пет голова и четири асистенције, док је Јохан Манзамби доминирао у статистичким категоријама попут освојених лопти (72) и добијених дуела (97).
Финале је одиграно у Турској, којој је ово било четврто домаћинство великог европског финала.
Меч са трибина пратио је и Принц од Велса Вилијам, који је навијач Астон Виле, првака Лиге Европе. Вила ће наредне сезоне свакако играти у Лиги шампиона, будући да су и у Премијер лиги осигурали место које води у елитно европско надметање.
Your 2026 Europa League champions, Aston Villa! 🏆🦁#UELfinal pic.twitter.com/mXBT93F3Bh
— UEFA Europa League (@EuropaLeague) May 20, 2026
Коментари