Дошао је дан за крунисање сезоне - ПСЖ против Интера за наслов правака Европе

Све се свело на потенцијалних 120 минута фудбала и евентуалне, увек пожељне пенале. Интер против ПСЖ-а, Инзаги против Енрикеа, Дембеле против Лаутара.

Коначно је дошло време за судар два стила и две школе фудбала који је мало ко очекивао у финалу. Међутим, имајући у виду приказано у досадашњем току сезоне, још мањи је број оних који жале због коначног исхода.

ПСЖ је навикао на успех у претходној деценији, али и даље није осетио како је то бити првак Европе. Интер се са друге стране подигао након нешто тежег периода и појуриће четвртог "клемпавка".

Фаворита је тешко одредити, иако се нешто веће шансе дају француском тиму. Нагађања, квоте и најаве су пак једно, а стање на терену нешто сасвим друго. Само нека буде забавно.

Парижани на корак до историје

ПСЖ је лоше започео сезону у Лиги шампиона и било му је потребно много времена, пре него што би се навикао на живот после Килијана Мбапеа.

Умало су на крају остали и без пласмана у другу фазу, с обзиром на то да су лигашки део завршили при дну колоне која је водила у доигравање. Тада су међутим процветали.

Редом су падали Брест, Ливерпул, Астон вила и Арсенал, те су Парижани ипак показали да су у претходних неколико година правили добре потезе, иако тако можда није деловало испрва.

Мбапеове копачке савршено су одговарале Усману Дембелеу, који их је неочекивано попунио и постао лидер тима. Највећа снага ипак налази се у везном реду, а одбрана је такође подигнута на виши ниво. О Ђанлуиђију Донаруми не треба трошити речи.

Највећи трик који је Луис Енрике извео, а било их је ове сезоне много, био је трансформација ПСЖ-а из озлоглашеног тајкуна у главног јунака, за ког сви навијају.

Сада им још само преостаје да се упишу у историјске књиге и по први пут освоје трофеј који им годинама измиче.

Интер много искуснији

Када је жреб спојио Интер са Барселоном у полуфиналу, јавно мњење предвидело им је крај и нешто лакшу борбу са Наполијем за Скудето. Два нестварна меча касније - "нероазури" су славили пролаз у финале.

Успели су да учине наизглед немогуће и наплате врхунске резултате у елитном друштву, истакавши се као најтакмичарскија екипа у Европи. Увек су спреми на све.

Рутински су завршили лигашки део такмичења, а Фејнорд након тога није могао озбиљније да их угрози. Искористили су затим све Бајернове проблеме са повредама, да би преживели и застрашујућу Барсу.

Симоне Инзаги је по ко зна који пут уверио све да је много бољи тренер, него што је био играч. Изгубљено финале пре две сезоне га није сломило, те се сада враћа много искуснији.

Значајан је број Интерових играча који су изгубили велико финале против Ситија и који ће имати прилику да се овога пута нађу на победничком постољу.

Како су показали да могу да се прилагоде сваком стилу, остаје да се види на који начин ће Инзаги поставити утакмицу и да ли ће сада имати нешто више среће него претходни пут.

Претходни дуели

Упркос богатим историјама два клуба, ниједном се ПСЖ и Интер нису састали у званичној утакмици под окриљем Уефе.

Одиграли су пет сусрета, од чека су четири била пријатељског карактера, док је један био део Међународног купа шампиона.

Последњи пут су одмерили снаге 2023. године, када је Интер славио са 2:1 у склопу припрема за почетак сезоне.

Ковач дели правду

Уефа је званично саопштила да ће румунски судија Иштван Ковач судити јубиларно 70. финале Лиге шампиона.

Ковач, који има 40 година, није непознаница на великој сцени, а већ је делио правду у финалима европских такмичења. Судио је финале Лиге конференције 2022. године између Роме и Фејнорда, као и финале Лиге Европе 2024. године у којем су се састали Аталанта и Бајер Леверкузен.

Румунски судија има богато искуство и са утакмица у Лиги шампиона, посебно када је у питању француски тим. Ове сезоне судио је реванш меч осмине финала против Ливерпула, у којем је екипа из Париза прошла даље након бољег извођења пенала.