Репрезентација Србије - ограничени домет калкулантских ротација

Љубитељи фудбала готово да су заборавили на последње учешће државне селекције на Европском првенству, а сигурно је да се поједини првотимци попут Страхиње Павловића, Душана Влаховића или Ивана Илића и не сећају браворузних потеза на терену садашњег стратега "орлова".

Но, истине ради ниједан селектор репрезентације од 2000. године до Стојковића (било их је 17, укључујући и трочлану комисију), није изборио два међународна такмичења - Светско и Европско првенство. Такође, са Пиксијем на челу почела је нова ера репрезентативног фудбала.

Селектор је решио хамлетовску дилему, наметнуту жребом за квалификације, али се након краја, на новом почетку поставља Констрактино питање - "и, шта ћемо сад?"

Успешан, историјски крај квалификационог циклуса није се догодио због сјајних игара репрезентације Србије, већ због мањка квалитативне такмичарске конкуренције у којој су се "орлови" провукли непримећено, али и проширеном формату такмичења у коме две првопласиране екипе одлазе на Европско првенство.

По два пута су савладане Црна Гора и Литванија, а исти број ремија је одигран против Бугарске, док је Србија од играчки квалитетније екипе Мађарске два пута поражена. Циници би рекли да је пласман међу најбоље репрезентације Европе ствар срећних околности.

Питање о играчком квалитету и дометима репрезентације остаје отворено, а ако је судити на основу претходних игара, прилично је сигуран исход - крај такмичења након групне фазе. На Европском првенству неће бити селекција попут Бугарске и Литваније, али ће играти Француска, Енглеска, Белгија, фамозна Швајцарска и многи други тимови које сачињавају најбољи фудбалери света.

Систем игре "на гол више", па чак и против Бугарске није донео резултат, што указује на недостатке у играчком кадру који су расположиви селектору, али би Стојковић у неком наредном периоду, пре почетка Европског првенства, морао своју пажњу да усмери ка младим, перспективним фудбалерима из Суперлиге Србије.

Ако се игра већ не базира на високом пласману, онда је сигурније играти на будућност фудбала. Уколико се промаши и та прилика, губитак ће бити већи. Калкулантских, опрезних неко би рекао и проверених ротација до сада је било исувише. Или, увек се може призивати дизелдорфска Фортуна и њен стадион који дарове може донети наслепо.