Манчестер сити први пут шампион Европе

Фудбалери Манчестер ситија освојили су први пут у својој историји Лигу шампиона. 

Тренер тима Пеп Гвардиола је освојио први пехар намењен прваку Европе још од 2011. године и тријумфа са Барселоном и други пут у својој каријери је довео један клуб до троструке круне.

После Барселоне и 2009. године, шпански стручњак је са Ситијем освојио троструку круну, пошто су "грађани" претходно завршили као први у Премијер лиги и ФА купу. 

Поред Милана, сада и Манчестер има два шампиона Европе.

Нема сумње да су фудбалери Ситија били бољи ривал у финалу Лиге шампиона од Интера. Били су директни са лоптом, изузетно прецизно су додавали и без великих грешака у дефанзиви.

Потребно је истаћи велику улогу Џона Стонса у финалу који је покривао део терена од шеснаестерца до шеснаестерца често кварећи игру противнику.

Међутим, за бољи резултат Интера, ипак је недостајало доста тога, а понајвише боља игра нападача Ромелуа Лукакуа, јер нема сумње да је он био највећа препрека да италијански тим оствари бољи исход.

Први пут је Белгијанац засметао саиграчу Димарку у 70. минуту да дође до изједначења, а други пут у 89. минуту је са пет метара промашио гол, тј. погодио голмана Едерсона у ногу.

Интер је поразом завршио сезону, а уједно и неславно окончао велику наду домаћег фудбала, будући да су пре екипе из Милана и Рома и Фјорентина поражени у финалима Лиге Европе, односно Лиге конференција.

Манчестер сити је играо нападачки током већег дела утакмице, стварали су прилике, а офанзивна игра исплатила се у 68. минуту када је Родри постигао веома ефектан погодак, довољан за титулу првака Европе.

Сити је тријумфом над Интером постао и 23. тим који је освојио Лигу шампиона.

Екипа Манчестер ситија завршила је ову сезону у најелитнијем европском клупском такмичењу без пораза, али и са првом титулом, највреднијом у историји клуба.

Дуго је трајала акција Интера, а Лукаку је успео да промаши гол са петерца...

Велики број прекида не иде на руку фудбалерима Интера, будући да имају мало времена да изједначе резултат.

Сити савршено користи то време да се примакне противничком голу не би ли постигли још један и тиме практично завршили меч.

Интерови играчи у овим моментима делују одсутно, не успевају да повежу више од два додавања.

Госенс је ушао уместо Бастонија, а Беланова уместо Дамфриса.

Гвардиола је увео десног бека, а из игре је извео штопера, могу се очекивати продори по тој страни где ће играти Вокер.

Два минута након примљеног гола Интерови фудбалери су кренули офанзивно и у првој акцији имали су изузетну прилику да изједначе резултат, међутим Ромелу Лукаку је засметао Димарку да постигне погодак.

Дамфрис је главом протурио лопту на петерац, а Димарко је покушао да лобује Едерсона, лопта је ударила у пречку и затим се опет њему вратила, а Димарко је шутирао још једном главом, а лопта је тада ударила Лукакуа који је зауставио акцију и евентуални гол Интера.

Бернардо Силва је покушао из шеснаестерца да центрира нападачима, али се лопта одбила и стигла до Родрија који је изузенто прецизним и снажним ударцем савладао Онану.

Направили су фудбалери Ситија грешку у задњој линији, Аканџи је очекивао да ће голман Едерсон изаћи на лопту, али је Лаутаро Мартинез пресекао додавање и помало себично шутирао право у тело голмана Ситија, а на другој страни је имао Лукакуа.

Несрећно се завршила непланирала акција Интера.

Сити упркос нападима и даље без праве прилике.

Помало делује да је принудну измену направио Симоне Инзаги тиме што је из игре извео Едина Џека. 

Уместо босанскохерцеговачког нападача у игру је ушао Ромелу Лукаку.

Друго полувреме је може се рећи наставак краја првог у коме је Сити непрестано нападао, али без правог циља, јер Интер и даље игра изузетно добро у дефанзиви.

Чини се да су у односу на први део меча, фудбалери Интера постављени дефанзивније и да сада очигледно чекају прилику из контранапада.

Почетни ударац за наставак утакмице начинили су фудбалери Манчестер ситија чиме је озваничен почетак другог полувремена финала Лиге шампиона.

Атмосфера са стадиона "Ђузепе Меаца" у Милану где Интер дочекује своје противнике. 

На стадиону се налази и видео бим путем кога навијачи Интера прате финале Лиге шампиона.

Током већег дела првог полувремена чинило се као да се фудбалери противничких тимова, а по инструкцијама тренера Гвардиоле и Инзагија, надмудрују на терену.

Фудбалери Манчестер ситија имали су посед лопте од 60%, међутим нису успели да креирају ниједну озбиљнију акцију која би угрозила гол Интера. 

Италијански тим је одиграо изузетно дисциплиновао у одбрани, пратили су сваки корак нападача еглеске екипе.

Фудбалери Интера претрчали су око 56 километара, а играчи Ситија два мање, док су обе екипе имале по четири шута ка противничком голу од чега су два Ситијева завршила у оквир гола, а Интеров само један.

Ситију се догодио један пех око 30. минута када се Кевин де Брујне повредио, а затим је пет минута касније и напустио терен што је додатно пореметило планове Пепа Гвардиоле за офанзиву "грађана".

Интер је углавном чекао прилике из контранапада, али покушаја из транзиције није било. Џеко и Мартинез често су били у дефанзиви како би затварали прилазе преко бочних позиција.

Мора се напоменути и Марцело Брозовић, капитен Интера који је у оба правца правио промене у кретњи како би збунио противничке фудбалере.

На крају, Интер је по свему судећи помрсио конце Ситију и у наставку утакмице може се очекивати додатна напетост и велико узбуђење.

Судија Марчињак доделио је још два минута игре у првом делу меча.

Играју изузетно дисциплиновано фудбалери оба тима, међутим још увек није било великих прилика на утакмици за поготком.

Интер у дефанзиви сужава простор противнику и углавном базирају игру по принципу "човек на човека", што за сада доноси резултат.

Манчестер сити у препознатљивом стилу, с великим бројем кратких додавања осваја терен и простор који Интер брани, али нема конкретних шанси за постизањем гола.

Кевин де Брујне због повреде десног колена приморан је да напусти терен, а уместо њега у игру улази Фил Фоден.

Ова принудна измена може доста утицати на офанзивну игру Ситија, али може оставити доста простора за креацију напада Бернарду Силви и Илкај Гундогану.

Фудбалери Манчестер ситија су консолидовали дефанзивну линију и узвратили Интеру опасном акцијом коју није реализовао Ерлинг Холанд.

Норвежанин је шутирао у паду са седам-осам метара удаљности, али је погодио Онану у тело након чега је акција завршена.

Приметно је да фудбалери Ситија имају иницијативу у намери да што пре постигну гол. Холанд је тек око 25. минута активно "укључен" у креацији напда свог тима.

Делује да су напади Интера опаснији у односу на Ситијеве. 

До сада, Ерлинг Холанд је непримећен на терену, док су Џеко и Лаутаро Мартинез изузетно растрчани, користе сваки простор који им се укаже на терену.

Интер је имао три ударца, а Сити само један ка голу противника.

Утакмица и даље траје у опрезној игри.

Бекови Интера стоје изузетно високо позиционирани на терену од старта утакмице, док се остатак тима креће у складу са акцијама и правцима фудбалера Ситија.

Углавном играчи Манчестера иницирају игру, али до сада су се све комбинације "грађана" испоставиле неуспешним.

Почетак финала Лиге шампиона обележен је са четири снажна старта, међутим на срећу није било повреда.

Сити је од старта наметнуо препознатљив стил игре у коме имају већи посед лопте у односу на противника, док је Интер приликом Ситијевих напада позициониран дубоко на део терена који бране "грађани".

Интер покушава преко крилних играча да се домогне центаршутева не би ли Џеко успео да постигне гол. 

Фудбалери Интера извели су почетни ударац са центра терена.

Фудбалери Манчестер ситија и Интера су изашли на терен и за два-три минута очекује се први судијски звиждук који ће означити почетак утакмице.

Нигеријски певач Буна бој извео је перформан пре почетка финала Лиг ешампиона. 

Очекује се излазак фудбалера на терен стадиона "Ататурк".

Припреме за почетак финала Лиге шампиона приводе се крају, а у свечаној ложи стадиона "Ататурк" у Истанбулу налази се и председник Републике Турске Реџеп Тајип Ердоган у друштву председника Уефе Александера Чеферина.

Химна Лиге шампиона, композитора Тонија Бритена коју изводи Краљевска филхармонија Велике Британије, а пева хор Академије Светог Мартина последњи пут ове сезоне биће изведена у финалу елитног европског такмичења.

Текст химне написан је на три службена језика Уефе, енглеском, немачком и француском језику. 

Превод на српски језик гласи: 

Ово су најбољи тимови
Они јесу најбољи тимови
Главни догађај

Господари
Најбољи
Највећи тимови
Шампиони

Велики скуп
Велики спортски догађај
Главни догађај

Они су најбољи
Они су најбољи
Ово су шампиони!

Господари
Најбољи
Највећи тимови
Шампиони

У Лиги шампиона одиграно је 124. утакмица, а Манчестер сити и Интер одиграће 125. меч ове сезоне који ће одредити шампиона Европе.

Ливерпул предвођен капитеном Стивеном Џерардом, 2005. године успео је да преокрене резултат против Милана у финалу Лиге шампиона управо у Истанбулу.

Џерард је тада у 54. минуту смањио резултатску предност на 3:1, а затим су Владимир Шмицер и Ћаби Алонсо успели да донесу изједначење Ливерпулу који је након бољег извођења пенала освојио титулу првака Лиге шампиона.

Фудбалер Интера Един Џеко биће најистуренији играч италијанског тима у финалу. 

Босанскохерцеговачки фудбалер постао је део Интера 2021. године, а у периоду од 2011. до 2015. бранио је боје Манчестер ситија са којим је освојио укупно пет трофеја.

Велики број навијача из Манчестера и Милана стигао је у Истанбул како би испратио вољене тимове у финалу Лиге шампиона.

Капацитет Олимпијског стадиона "Ататурк" у Истанбулу је 76.000 седишта која ће попунити не само навијачи из Енглеске и Италије, будући да владало велико интересовање за утакмицу.

Испред стадиона "Ђузепе Маца" у Милану налази се велики број навијача Интера који ће организовано испред, али и унутар стадиона пратити финале Лиге шампиона.

Тренер Интера Симоне Инзаги одредио је фудбалере који ће почети против Манчестер ситија финални дуел:

Онана, Дармијан, Ачерби, Бастони, Дамфрис, Барела, Брозовић, Чалханоглу, Димарко, Џеко, Матринез.

Пеп Гвардиола је одлучио да изведе следећи састав за финале:

Едерсон, Аканџи, Стонс, Дијаз, Аке, Родри, Гундоган, Де Брујне, Силва, Грилиш, Холанд.

Шимон Марчињак, пољски фудбалски судија, сматра се за једног од најбољих арбитара своје генерације.

Од 2009. године суди на утакмицама пољског националног првенства а од 2011. године је званични судија Фифе.

Такође, уврштен је у категорију Уефиних елитних судија.

Марчињак је прошле године судио финале Светског првенства у Катару.

Помоћници у финалу Лиге шампиона биће му Павел Соколницки и Томаш Листкијевич, четврти судија је Мађар Иштван Ковач, а у ВАР соби биће Томаш Квијатковски.

Марчињак је љубитељ борилачких вештина и тренира тајландски бокс.

Пеп Гвардиола предводи Манчестер сити, а освајао је трофеј Лиге шампиона као играч и два пута као тренер Барселоне, али никад по одласку из Шпаније, а Интер предводи Симоне Инзаги који је направио величанствену статистику - као тренер водио је Лацио и Интер у седам финала, три Купа Италије и четири Суперкупа, и свих седам је добио.

Гвардиола је по одласку из Барселоне са Бајерном и Ситијем освојио 20 трофеја, али није Лигу шампиона.

Најближи је био пре две године када је Сити у финалу поражен од Челсија 1:0, те је и даље предмет критике да без Лионела Месија не може да освоји титулу првака Европе.

Финале Лиге шампиона 2005. године између Милана и Ливерпула важи за једно од најузбудљивијих у историји такмичења.

Италијански тим је имао предност од 3:0 на крају првог полувремена, да би у наставку меча енглеска екипа надокнадила разлику и након бољег извођења пенала освојила наслов првака Европе у клупском фудбалу.

Од тада постоји урбана легенда о томе да стадион "Ататурк" у Истанбулу има благи пад на јужној страни, будући да су сви голови из игре постигнути на том делу игралишта.

Дејан Савићевић, Драган Стојковић Пикси и Предраг Мијатовић налазе се у Истанбулу где ће пратити финале Лиге шампиона.

Трофеј Лиге шампиона направљен је 1966. године, пре популарног "ушатог", пехар је био другачијег изгледа.

Фудбалери Селтика су први који су подигли трофеј постојећег облика 1967. године након победе над Интером у Лисабону.

Пехар је направљен од сребра висине је 73,5 и ширине 46,5 центиметара, а тежак 7,5 килограма.

Од 2009. победници Лиге шампиона не чувају прави трофеј. Од краја до краја сезоне остаје у Уефиним витринама.

Реплика трофеја у пуној величини иде победнику Лиге шампиона, додељује се победничком клубу са угравираним именом на њему.

Финале Лиге шампиона прати се и у Милану, на Тргу Дуомо окупили су се навијачи Интера који нису успели да обезбеде карте за финале у Истанбулу.

Председник Међународне фудбалске федерације Ђани Инфантино и председник Уефе Александер Чеферин имали су састанак са предедником Републике Турске Реџепом Тајипом Ердоганом. 

Инфантино је поклонио дрес са бројем 23 председнику Ердогану.

Познато је да је Ердоган велики љубитељ фудбала и да је у младости играо полупрофесионално за локални тим Камијалтспор.

Постоје и информације да је Фенербахче био заинтересован да у своје редове доведе потоњем градоначелника Истанбула и садашњег председника државе у којој се игра финале Лиге шампиона, међутим према појединим новинским наводима Ердоганов отац није дозволио да син напусти породични дом.

Стадион Фудбалског клуба Кашимпаса из Бејоглуа, дела Истанбула, носи име по Реџепу Тајипу Ердогану.

Годинама уназад, од како је Пеп Гвардиола 2016. преузео Манчестер сити, "грађани" важе за најбољи фудбалски тим у Европи.

Међутим, још увек нису успели да се домогну титуле првака Старог континента. 

Манчестер ситију ово је друго финале Лиге шампиона у историји, после 2021. године и пораза од Челсија.

У овој сезони Сити је освојио Премијер лигу, ФА куп и покушаће први пут да постане првак Лиге шампиона не би ли успео да се изједначи са градским ривалом Јунајтедом из 1999. године и тиме употпуни освајање "троструке круне", такозване триплете.

Интер је троструки освајач Лиге шампиона: 1963/64., 1964/65., 2009/10. и покушаће четврти пут да постане најбољи клуб у Европи.

Ове сезоне освојили су Суперкуп и Куп Италије и бориће се за трећи трофеј, Серију А су окончали на трећој позицији.

Стадион "Ататурк", на коме ће енглески и италијански тим играти финале, историјски посматрано предвиђен је за велике утакмице, а показало се до сада и за преокрете.

Олимпијски стадион у Истанбулу, који носи име по првом председнику Републике Турске Мустафи Кемалу Ататурку, други пут у историји биће домаћин финала Лиге шампиона.

Овај стадион остаће упамћен по "истанбулском чуду", када је Ливерпул 2005. године у финалу елитног такмичења савладао Милан.

Фудбалери Манчестер ситија и Интера бориће се за титулу првака у Лиги шампиона у јубиларном 30. финалу откако је престижно надметање реорганизовано из Купа европских шампиона у садашњи облик са 32 екипе.

Уједно, ово је финални меч 68. сезоне најпознатијег клупског такмичења Европе.