Василијевић демантује Сакија – Миланези се уплашили гротла Маракане, нисам намерно ударио Донадонија

Ариго Саки је у својој аутобиографији "Бесмртни" изнео низ негативних коментара на рачун црвено-белих током поновљене реванш утакмице са Миланом 1988. године, а један од актера те, сада већ легендарне утакмице Горан Маза Василијевић испричао је за РТС "своју страну приче" и тако демантовао наводе италијанског тренера.

Саки је био врло оштар у описивању околности везаних за утакмицу одиграну 10. новембра 1988. године на београдској Маракани, "присетио" се како је на терену и трибинама највећег српског стадиона владала "непријатељска атмосфера", а самог Василијевића оптужио да је са намером повредио Роберта Донадонија.

Шта су очекивали у гротлу Маракане?

У првој утакмици одиграној у Милану, у оквиру другог кола Купа шампиона, резултат је био 1:1, да би у реваншу Звезда водила са 1:0, али је меч прекинут због магле, па се следећег дана играо нови дуел два будућа шампиона Европе. Трећи дуел завршен је 1:1, Милан је славио после бољег извођења једанаестераца, а те сезоне, као и наредне, италијански гигант освојио је тадашњи Куп шампиона. 

Они су били стварно велики тим у то време и ту нема дискусије. Ми смо тек правили велики тим, били смо млада екипа, у стварању. Из тог тима је сигурно нас пет-шест играло када смо постали шампиони Европе и света. Када смо играли прву утакмицу у Милану, они су се понашали надмено, безобразно, јер су мислили да ће нас разбуцати. А онда су спасавали живу главу да не изгубе. Завршено је 1:1.

Другу утакмицу они нису пришли нашем голу, нису шутнули на гол. Ми смо водили са 1:0, имали су црвени картон и магла их је спасла да они не испадну тада. У трећој утакмици су повели, ми смо изједначили, борили се, све смо дали од себе да добијемо велики Милан. Нису нас они победили, на срећу су прошли, исто смо тако ми могли да прођемо. Честитали смо једни другима и куд који, мили моји.

Саки је велики тренер, тај Милан је била велика екипа. Играли су у то време најбољи играчи, што Холанђани, што Италијани и ту нема спора. Међутим, то што је изнео Саки су глупости, поготово то да сам ударио Донадонија и главом и руком и лактом, можда сам га и ногом ударио на крају, онда сам Супермен ако је све могу да стигнем у том моменту.

Што се тиче публике исто, 'непријатељски настројена', па тих 100.000 људи је навијало за Звезду, неће ваљда за Милан. Ми смо ишли да добијемо Милан, и добили смо их прву реванш утакмицу, али их је магла спасла.

Та прича, непријатељска атмосфера, ја њега ударио лактом, то је тотална глупост. Играли смо спортски, чврсто, мушки, трдо на лопту... У сваки дуел смо ишли максимално, нисмо дали 100 одсто – ишли смо 200 одсто. Такве утакмице једино можеш да играш тако, не може лабаво. Шта су очекивали, да ћемо да се склонимо и да нас добију? Ни са једним играчем Милана нисам имао сукоб, у све те три утакмице. Испаде да су они изашли да играју фудбал, а ми наоружани до зуба.

Не верујем да је то за звиждање истина. Звездини навијачи никада нису звиждали играчу који има повреду или проблем. Поготово не у тој ситуацији, где се видело да се не ради о обичној повреди. Мени је било тешко, али то су неке ситуације које се догађају и дан-данас. Не играмо бадмингтон или шах.

Цела Европа је била у шоку што се уопште играо трећи меч. Ми смо их ту другу утакмицу добили, магла их је спасла. Они су заправо били у паници, били су у стресу због 100.000 људи, јер су први пут осетили гротло Маракане. Они то нису доживели у животу, то не могу да доживе сем на Маракани. Они су били преплашени од те атмосфере, мислили су да су много велики, али смо их спустили на земљу. Адреналин је био висок од жеље за победом.

Судар са Донадонијем

Саки у својој књизи наводи да су играчи Звезде били изузетно груби, чак је оптужио Василијевића да је намерно ударио Донадонија, а навијаче црвено-белих да су звиждали објави званичног спикера да је играч Милана у болници и да се успешно опоравља, сматрајући то негодовањем публике због добрих вести.

Лепо се види на слици, где лежимо и Донадони и ја, сударили смо се главама – апсолутно није било намере. Дошло је до дуела, догађа се и дан-данас да се сударе играчи главама. Никада нисам ишао да неког ударим, повредим, једноставно смо обојица ишли на лопту. Могла је да буде и обрнута ситуација, али, нажалост, њему се то догодило.

Када смо пали и он и ја, постоји слика где обојица лежимо, наш доктор је пришао мени, њихов доктор Роберту. Када сам дошао себи рекао сам доктору да иде код Роберта, јер је очигледно било да му није било добро. Њихов доктор и масер су се уплашили. Покојни доктор Нешовић касније ми је рекао да му је он поломио вилицу, како би му извадио језик и помогао да продише, а да то није била последица мог ударца. Ми смо се ударили, чини ми се, чело о чело.

Дан-данас, да се иста ситуација догоди, исто бих ишао у дуел и исто бих урадио. Немам за шта да се правдам, једноставно сам ишао на лопту.

Сусрет у болници

Василијевић је после утакмице, у пратњи тренера Бранка Станковића, отишао у болницу како би обишао повређеног Донадонија, а њихов сусрет прошао је у спортском тону, без зле крви.

После утакмице сам отишао право у болницу, да је било нешто као што Саки прича, сигурно не бих отишао да посетим Донадонија. Отишао сам да обиђем спортског колегу, исто је то могло и мени да се деси. У болници смо причали, изгрлили се, никакве зле крви није било. 

Отишао сам у болницу, причали смо, спортски сам му се извинио. А немам ни за шта да му се извињавам, он је исто ишао у дуел као и ја. Али сам му се извинио зато што је он лошије прошао. Најнормалније смо причали, поздравили се, изљубили се, честитао сам му што су прошли даље.

Све је било у спортским оквирима, није било никакве зле намере – то што прича Саки тотално је сулудо. Донадони је и сам рекао да су му људи, који су били кревет до њега у болници, помогли. Самим тим, то наводно непријатељско расположење није истинито. Једноставно, сви спортисти желе да победе.

Искрено, ово је први пут за све ово време да сам чуо да је неко изнео тако нешто што нема везе са животом. Па, Дејо је био у Милану четири године, рекао би му неко нешто, никада нико није помињао ту утакмицу у негативном контексту. Само су рекли да је била велика утакмица, у ствари све три су биле велике утакмице. Потпуно спортска прича.