Жеља да се понови СП 2006. у Немачкој

Донадони је реформисао игру италијанске репрезентације, која најчешће игра у систему 4-3-3. Састав није превише мењан у односу на екипу која се пре две године окитила титулом првака света, а недостају само Франческо Тоти и Алесандро Неста, који су се повукли из репрезентације.

Голмани: Марко Амелиа (Ливорно), Ђанлуиђи Буфон (Јувентус), Морган де Сантис (Севиља);

Одбрана: Андреа Барзаљи (Палермо), Фабио Канаваро (Реал Мадрид), Ђорђио Кијелини (Јувентус), Фабио Гросо (Лион), Марко Матераци (Интер), Кристијан Панући (Рома), Ђанлука Замброта (Барселона);

Средина: Масимо Амброзини (Милан), Алберто Аквилани (Рома), Мауро Каморанези (Јувентус), Даниеле де Роси (Рома), Ђенаро Гатузо (Милан), Симоне Перота (Рома), Андреа Пирло (Милан);

Напад: Марко Боријело (Ђенова), Антонио Касано (Сампдориа), Алесандро дел Пјеро (Јувентус), Антонио ди Натале (Удинезе), Фабио Квагљарела (Удинезе), Лука Тони (Бајерн).

Селектор: Роберто Донадони

Лука Тони центарфор италијанске репрезентације и минхенског Бајерна је релативно касно успео да скрене пажњу за себе, али последњих неколико година важи за једног од најбољих нападача света.

Изузетне физичке предиспозиције, висину и снагу пре свега, комбинује с брзином, интилигентним и простим решењима у противничком шеснаестерцу.

Тони је рођен 26. маја 1977. године у Модени, где је и почео своју професионалну каријеру 1994. године. Неколико сезона провео је играјући у италијанској другој и трећој лиги, за тимове попут Емполија, Фиоренцуле и Лодиђанија. Први пут је у италијанској Серији А наступио 2000. године, у дресу Вићенце, у коју је прешао из Тревиза. Следећа станица за Тонија била је Бреша, где је две сезоне провео уз Роберта Бађа, а након тога је прешао у Палермо. Афирмацију је ипак стекао као центарфор Фиорентине, за коју је у две сезоне постигао 47 голова на 67 мечева. Пред почетак управо завршене сезоне прешао је у Бајерн из Минхена за 11 милиона евра. За национални тим Италије дебитовао је 18. августа 2004. у Рејкјавику, на мечу с Исландом.