Костарика

Долазак Колумбијца Хорхеа Луиса Пинта на место селектора донео је репрезентацији Костарике сасвим нову игру и нов изглед.

У првој рунди квалификација, Костарика је освојила друго место, иза Мексика. Одбрана Костарике је примила само седам голова у финалној рунди квалификација, најмање од свих осталих ривала. Такође, од пет мечева код куће добили су сваки, што им је осигурало друго место, одмах иза репрезентације САД.

Костарика је, без икакве сумње, једна од најнеискуснијих репрезентација на Мундијалу. Прву утакмицу су одиграли 1921. године, када су победили комшијски Ел Салвадор са 7:0. Иако је резултат обећавао светлу будућност, то се ипак није догодило.

Годинама репрезентација није била ни на каквој фудбалској мапи света, а остатак планете су подсетили да постоје тек 1990. године, када су се пласирали на Мундијал у Италији. Када су се домогли турнира, Костариканци су савладали Шведску и Шкотску и домогли се нокаут фазе, где су, ипак, поражени од Чехословачке.

У овом, свакако највећем успеху националног тима, велику улогу имао је и један човек из Бајине Баште. Велибор Бора Милутиновић био је на клупи Костарике у Италији, и један је од најзаслужнијих што је Костарика први пут била на највећем светском такмичењу.

Наредна два Мундијала су "прескочили", а појавили су се поново 2002. године у Кореји и Јапану. Ипак, у групи са Бразилом, Турском и Кином, Костариканци су завршили као трећи и опростили се од турнира.

Овај пут се полажу веће наде у тим који предводи Брајан Руиз. Фудбалер ПСВ-а, који је играо и у Премијер лиги, кључни је играч репрезентације. Ту су и искусни и проверени Алваро Саборио као и Кристијан Болањос, док ће у нападу бити сјајни, млади Џоел Кемпбел.