Енглеска

Енглеска је до Бразила стигла као првопласирана у европској квалификационој групи Х, што је обезбедила победом над Пољском у последњем колу квалификација.

Пут ка Бразилу није био лаган као онај за Јужну Африку 2010. године, када су победили у девет од десет квалификационих мечева. Истина, екипа Роја Хоџсона није изгубила меч у квалификацијама, али је тек последњи меч са Пољском оверио визу за Бразил.

Два ремија са Украјином, као и мучења у Варшави и Подгорици, унела су нервозу у тим „гордог албиона", све док капитен Стивен Џерард није постигао гол у финишу меча са Пољском, након којег је почело славље.

Енглези се надају да је коначно дошло време да се понови успех из 1966. године, када су подигли "богињу", једини пут од 13 учешћа на Светским првенствима. У Јужној Африци нису баш блистали, јер су једва, победом над Словенијом, прошли групу, након чега их је Немачка Јоакима Лева преслишала са 4:1 и испратила са "црног континента".

Од 1966. године чекају да се „фудбал врати кући", али то се, до сада, није догодило. Сер Боби Робсон је, 1990. године, био најближи том успеху сер Алфа Ремзија, када је водио Енглезе до полуфинала, где их је победила Немачка на пенале.

Свакако највеће наде, енглеска јавност полаже у Вејна Рунија. Нападач Манчестер јунајтеда је постигао седам голова у квалификацијама, што довољно говори о његовом утицају на екипу. Наравно, ништа мање се не очекује ни од Стивена Џерарда, капитена репрезентације, који иако "има годиница", изнова и изнова показује да је још увек један од најбољих везних фудбалера данашњице.

У ногама Френкија Лампарда је додатно искуство, а од млађих - Џека Вилшира, Алекса Окслејда Чемберлена, Џордана Хендерсона, Рахима Стерлинга и Адама Лалане се очекује да заблистају. Рунију ће у нападу друштво правити Данијел Стариџ, који је експлодирао ове сезоне у дресу Ливерпула, па се може очекивати узбудљива игра националног тима Енглеске.