Закон јачег

Дакле, у полуфиналу Бразил против Немачке. Финале пре финала? Можда, али сачекајмо данашње две четвртфиналне утакмице, досадашњи учинак Холанђана (више) и Белгијанаца (мало мање) не сме да их у прогнозама стави у фаворите другог реда. Немачка је победила Француску, а Бразил Колумбију и, рекло би се, наметнуо се закон јачег, логика (ипак) бољег, мада су Колумбијци у финишу показали да су заслужено били у четвртфиналу. Слика Фелипеа Сколарија који тражи од судије да свира крај највеће је признање Колумбији. Бразил је одиграо, чини ми се, најбољу утакмицу до сада и изгледа да диже форму у прави час. Французи су ме разочарали, деловали су као лимитирани тим против кога Немачка није имала много проблема да сачува минимално вођство. Порази у прошлости очито нису могли да инспиришу Французе, као да је навика побеђивања (Немаца) трајнија карактеристика.

Друга утакмица била је много боља од прве, динамичнија, са више темпа, на крају и са више голова, али и са неколико грешака шпанског судије Веласка Карбаља, који је морао да искључи Жулија Сезара код пенала, а у првом полувремену је оштетио Колумбијце не поновивши слободни ударац са 18 метара када је један бразилски играч био два метра испред "живог зида" и телом блокирао шут. Није први, а вероватно ни последњи пут да судије на овом шампионату помажу домаћину.

Голови "близанци"

Упркос помоћи судије, не мислим да је победа Бразила незаслужена. Играо је боље 80 минута, Колумбијци су ипак ушли у меч са дозом респекта, да не кажем страха, пред именом противника. Први гол Бразила био је копија гола који је дат Чилеу, само су се заменили стрелци, штопери Давид Луиз (пре неки дан) и Тијаго Силва (синоћ). Невероватна сличност акције (корнер, скок, пребацивање лопте ка другој стативи где утрчава одбрамбени играч и шаље лопту у празну мрежу) указује да није реч о случајности. Други гол Бразила био је искључиво дело Давида Луиза, мајсторски изведен слободан ударац, лопта која "пропада" и завршава испод пречке.

Колумбија је заиграла на све или ништа тек после 0-2, гол из пенала Хамеса Родригеса дао јој је наду, али било је премало времена мада су навијачи Бразила десетак минута "умирали" од страха. Родригез је голом са пенала стигао до шестог погодака на Мундијалу, али нећемо га више гледати. Данас ћемо знати да ли ће га пратити Меси, Робен, Ван Перси...

Уласком Бразила у полуфинале шампионат је, што се домаћина тиче, у највећој мери спасен. Бразил више не може да доживи дебакл, евентуални пораз у полуфиналу (или финалу) биће неуспех, свакако болан, али никако и брука. Грозница која траје од 12. јуна продужава се, најмање, до 8. јула, дана у коме се игра први полуфинални меч. И то какав! Земља (Немачка) која је била 13 пута у полуфиналу, три пута првак света, четири пута вицешампион против земље (Бразил) која је била пет пута првак света, два пута вицешампион и 11 пута у полуфиналу.

У прилог Бразилу иде историја. У стогодишњој историји само је три пута изгубио код куће, последњи пут од Перуа на Копа Америка 1975 (0-3). Међутим, на другој страни биће Немци, увек спремни да направе подвиг.

Чудо у Берну

Случајно или не, Немци у своје 13. полуфинале ушли 4. јула, на дан у коме су 1954. освојили прву титулу првака света! У финалу су победили великог фаворита Мађарску са 3-2 у утакмици која је у историји фудбала позната као „Чудо у Берну".

Ево те приче. Мађарска је у Швајцарску стигла као двоструки олимпијски шампион (1948. у Лондону и 1952. у Хелсинкију), са једним од најбољих тимова у историји фудбала. Годину дана раније, у новембру 1953, Мађари су на Вемблију преслишали и фудбалски понизили Енглезе, било је 6-3 за Пушкаша и другове.

Мађари су сјајно почели првенство. У групи су прво тукли Јужну Кореју са 9-0, па СР Немачку - која се први пут после Другог светског рата који је изазвала појавила на Фифином такмичењу - са 8-3 у мечу у коме је Кочиш дао четири од својих 11 голова на том шампионату. Немци су због тог пораза морали да играју мајсторицу са Турском, победили су са 7-2 и прошли у четвртфинале, у коме су победили Југославију са 2-0, а у полуфиналу су били бољи од Аустрије - 6-1.

Мађари су на путу до финала прво надмашили Бразил са 4-2 (Кочиш 2, Хидегкути, Лантос-Ђалма Сантос, Жулињо за Бразил), у полуфиналу су били бољи од Уругваја (такође 4-2, уз два нова поготка Кочиша, плус Цибор и Хидегкути, док је оба гола за Уругвај дао Хохберг), а онда је, 4. јула 1954. пред 62.472 гледаоца на стадиону Ванкдорф у Берну одигран финални меч.

Причало се да је Ференц Пушкаш, најбољи играч Мађарске, повређен и да није требало да игра, али жеља да прими пехар и буде првак света била је јача од логике. Када је баш Пушкаш у шестом минуту довео Мађаре у вођство, а Цибор два минута касније повисио на 2-0, сви су помислили да ће Немци проћи као у првом мечу. Али Морлок је у 10. минуту смањио на 1-2, а Хелмут Ран, фаталан за Југославију у четвртфиналу, изједначио је на 2-2 већ после 18 минута игре. Мађари су нападали, али је Тони Турек на голу Немаца чинио чуда. И како то обично бива, тим који није искористио шансе био је кажњен - Хелмут Ран је у 84. минуту дао победоносни гол. Убрзо је судија Вилијам Линг из Енглеске одсвирао крај, а легендарни немачки селектор Сеп Хербергер нашао са на рукама својих играча... Тада се, после "Чуда у Берну", први пут после рата негде ван Немачке интонирала химна "Дојчлан ибер алес..."

Немци су тада почели серију успеха на светским првенствима и никада више нису испали пре четвртфинала. Са таквом прошлошћу и истим менталитетом Немци ће 8. јуна изаћи на мегдан Бразилцима, у мечу који ће бити најатрактивнији од почетка Мундијала. На терену ће бити фудбалска историја са осам титула првака света.