четвртак, 12.06.2014, 12:14 -> 12:43
Аутор: Владимир Станковић.
Ексклузивно за РТС из Рија
Чаролија звана "мате"
Они који знају шпански помислиће да ћу опет о кошарци јер реч "мате" у шпанској кошаркашкој терминологији значи "закуцавање", или "slam dunk" што би рекли Американци. Али, нећу о кошарци, мада нећу много ни о фудбалу јер лопта на Мундијалу креће са центра тек вечерас по средње-европском времену. Многи ће, наравно, знати да је "мате" врста врло популарног чаја у Јужној Америци, али само ће они који су бар једном били у Уругвају, Парагвају, Аргентини, Чилеу, Боливији, па и у јужним деловима Бразила знати шта тај чај значи за овдашње људе. "Мате" је истовремено култура, страст, навика, лек, седатив, превентива, чак и неки лаки стимулант...
"Мате" је начин живота, чак толико да се неупућени Европљани ишчуђују кад на улици масовно виђају људе (ређе жене!) који у једној руци држе посуду из које на цевчицу пију своје омиљено пиће а испод мишке носе термос да би у сваком часу могли да долију колико треба. То би, отприлике, било као када би наши људи шетали улицама са термосом турске, пардон, домаће кафе. Код нас, додуше, неки шетају са "пљоскама" у џеповима, али то нема везе са ни са чајем ни са кафом.
Ако ме питате какве везе има "мате" са Светским првенством, открићу вам податак да су Уругвајци у Бразил стигли са 160 килограма траве од које се прави њихово омиљено пиће а Аргентинци су били скромнији па су понели само 100 килограма. Ако све репрезентације воде куваре и носе оно што играчи највише воле да једу, зашто Уругвајци и Аргентинци не би понели траву за омиљено пиће?
У Уругвају и Арегентини ће вам свако до детаља објаснити да је "мате" део културе, историје, традиције и, изнад свега, лековито пиће. Кажу да, ако баш не лечи разне болести, спречава да се оне појаве. Снижава притисак и холестерол, добар је диуретик, благотворно делује на јетру, смирује живце, помаже варење, чисти организам. Садржи угљене хидрате, протеине, витамин Б1 и Б2, гвожђе, магнезијум, фосфор...
Први јутарњи чај, пре доручка, пије се топао, током дана хладан. Сасвим је уобичајено видети возача градског аутобуса како поред себе има термос, људе у парку, у ресторанима, у ходу улицом са "калабасом" (израз за посуду у коју се сипа чај) и сламком која је најчешће метална, са филтрером који пропушта само течност.
Термин „калабаса" потиче од шпанске речи која значи „тиква" јер се чај сипао у издубљене тиквице. Може се пити без ичега, али многи стављају мало шећера како би се ублажио помало киселкасти укус. Једна опширна анкета показала је да чак 98% домова у Аргентини спрема и користи "мате". У овој земљи годишње се троши 240.000 тона траве од које се прави овај чудесни чај. Такође, извоз траве за припрему чаја "мате" је и значајна привредна грана .
Уругвајвци годишње попију 400 милиона литара овог чаја (на 80 грама траве иде литар воде) а извоз доноси 90 милиона долара. У Уругвају "мате" по потрошњи надмашује сва остала освежавајућа пића - заједно. Уругвај је земља у којој се по глави становника највише пије овај лековити чај.
„Мате" је напитак који се у неким деловима Јужне Америке користио пре Колумбове ере, а када су дошли шпански и португалски освајачи преузели су га од локалног становништва. У Аргентини постоји Национални институт за траву „мате".
Уругвајски и аргентински фудбалери , једноставно, не могу без омиљеног чаја. "Мате" је део припрема за утакмице, свакодневни неизоставни ритуал.
Посуда за припрему чаја „мате" један је од највише нуђених сувенира на улицама Монтевидеа и Буенос Аиреса, које сам ових дана обишао. И кад Меси, Суарез, Кавани, Кун Агуеро и остали аргентински и уругвајски асови наредних дана направе неку мајсторију, сетите се приче о чају "мате". Можда им је баш он помогао да буду концентрисанији, мирнији, прецизнији. С обзиром да Бразил, Аргентина и Уругвај заједно имају 9 титула првака света, можда ће неко поверовати да то има везе (и) са својствима чудесног чаја.
Ах, умало да заборавим. Стигао сам у Рио. Опет трагом "мојих уругвајаца" који су после Буенос Аиреса, на повратку кући, свратили и овде и одиграли две утакмице и нису се прославили. Од градске репрезентације Рио де Жанеира изгубили су са 1:4 а 15. августа 1930. изгубили су од Васко де Гаме са 1:6.
Делимично оправдање лежи у чињеници да је меч почео у 21.30 и да су наши играчи први пут играли под рефлекторима. Чујем да Тирке, Моша, Милутинац и остали у недељу последњи пут „играју" на РТС-у, у последњој епизоди серије. Вратиће се кроз неку репризу јер њихово дело заслужује да буде понављано за све нове генерације наредних бар 80 година, исто онолико колико су, сасвим неоправдано, били заборављени.
Авион из Буенос Аиреса био је крцат. Било је навијача, осим из Аргентине, из Чилеа, Парагваја, Уругваја... Сви са неким обележјем своје репрезентације, весели, пуни наде. Група Аргентинаца одмах је, на аеродрому, „обукла" маскоту која дочекује туристе из целог света у боје аргентинске заставе...
Спремите се, почиње спектакл.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 5
Пошаљи коментар