Иза њих су се пласирали Џорџ Расел, Макс Ферстапен, Шарл Леклер, Луис Хамилтон, Франко Колапинто, Карлос Сајнс и Алекс Албон.

Деветнаестогодишњи Антонели наставља импресивну серију, након победа у Кини и Јапану, чиме је постао и најмлађи возач који је икада преузео вођство у шампионату.

Стартовао је са пол позиције и успео да одржи прво место до коначног тријумфа.

Антонели је после треће узастопне победе убедљив у генералном пласману са 100 бодова.

Трка је стартовала три сата раније, услед страха организатора од јаке кише.

Италијан је постао и најмлађи такмичар у историји који је преузео вођство у шампионату, а евентуална титула вратила би понос нацији која није дала превелик број врхунских возача.

Наиме, само двојица Италијана су у 76 година дугој историји Формуле 1 успела да сезону заврше на првом месту. Чудно за земљу која је свету подарила Ферари.

Један је легендарни Ђузепе "Нино" Фарина, који је у премијерном издању 1950. године након седам трка славио у свом Алфа Ромеу. Имао је тада 43 године.

Титулу је потврдио у последњој трци у сезони, која је вожена у Монци, а иза себе је оставио Хуана Мануела Фанђа.

Наредне године је управо Фанђо дошао до трофеја, да би првак два пута у низу после њега био још један Италијан Алберто Аскари.

Човек који је превасходно возио моторе, постао је први возач који је донео титулу Ферарију, сада најпознатијој екипи на свету.

После тога, ниједан Италијан није успео да сакупи највише бодова у сезони, што би могло да се промени уколико Антонели настави у сјајном ритму и не подлегне притиску.

Деветнаестогодишњи Антонели наставља импресивну серију, након победа у Кини и Јапану, чиме је постао и најмлађи возач који је икада преузео вођство у шампионату. Ово му је трећа узастопна пол позиција, што га сврстава уз великане попут Михаела Шумахера и Ајртона Сене.

"Био је ово невероватан дан поново бити на пол позицији. Спринт није прошао како смо желели, али смо се одлично вратили", рекао је Антонели.

Иако је у последњем брзом кругу направио грешку и изашао ван стазе у првом завоју, његово време 1:27.798 било је довољно за прво место, са 0.345 секунди предности у односу на Леклеров први покушај, и 0.383 у односу на Ферстапена.

У наставку је Ферстапен смањио заостатак на 0.166 секунди, али није успео да угрози Антонелија, док су ветрови додатно отежавали услове на стази.

Занимљиво је да ниједан возач у претходне четири трке у Мајамију није победио са прва два стартна места, а најављена киша могла би додатно да закомпликује трку.

Ферстапен је, ипак, деловао задовољно након квалификација, истичући да се осећа боље у болиду и да су унапређења дала резултат.

Његов тимски колега и најближи ривал у шампионату Џорџ Расел стартоваће пети, док је седми био возач Мекларена Оскар Пјастри.

Осмо место заузео је Француз Франко Колапинто, док су међу првих десет били и Исак Хађар и Пјер Гасли.

Квалификације је обележио и инцидент са пожаром на кочницама возача Габријела Бортолета, док су возачи Валтери Ботас и Серхио Перез заузели зачеље стартног поретка у првом домаћем викенду Кадилака.

Трећи је био Шарл Леклер из Ферарија.

Велика награда Мајамија вози се у недељу од 22.00 сата.

Најзапаженији период имао је у болиду Лотуса 1993. и 1994. године, када је остварио и најбољи резултат у каријери – шесто место на Великој награди Бразила.

Иако није оставио дубок траг у Формули 1, светску славу стекао је у америчком Индикар шампионату, где је освојио две титуле. Међутим, његову каријеру и живот обележила је несрећа 2001. године на стази Лаузицринг у Немачкој, након које је остао без обе ноге.

Уместо краја, тај тренутак постао је почетак нове, још снажније приче. Занарди се вратио тркама већ 2003. године, у специјално прилагођеном болиду, такмичећи се у шампионатима туристичких аутомобила, где је успео да се поново попне на победничко постоље.

Паралелно са тим, окренуо се парабициклизму, у којем је достигао врхунац – на Параолимпијским играма 2012. и 2016. године освојио је четири златне и две сребрне медаље, потврдивши статус једног од највећих спортиста у историји параолимпијског покрета.

Судбина му није била наклоњена ни у познијим годинама. Занарди је 2020. године тешко повређен у саобраћајној несрећи у Италији, док је возио ручни бицикл, након чега се дуго опорављао.

Председник и извршни директор Формуле 1 Стефано Доменикали опростио се од свог сународника и пријатеља, истичући да је Занарди био инспирација и као човек и као спортиста.

"Суочио се са изазовима који би многе зауставили, али је наставио да иде напред, увек са осмехом и невероватном упорношћу. Његово наслеђе остаје снажно", поручио је Доменикали.

Најишчекиванија сезона на прагу је трећег месеца, а стаза на Флориди тек је четврта станица на којој ће возачи Формуле 1 у 2026. години проверавати ко је најбржи. После паузе од чак пет недеља, наметнуте ратном ситуацијом на Блиском истоку, светски шампионат возача и конструктора наставља се, првог викенда у мају, борбом за Велику награду Мајамија.  

Иако нема дугу традицију у организацији Ф1 такмичења, стаза у Мајамију има шта да понуди љубитељима тркања, а више пута је показала да уме да изненади и искусне возаче и публику жељну узбуђења. Аутодром Мајами обећава спектакл јер спаја дешавања на стази која подижу адреналин и музичке догађаје на Стадиону Хард рок, што привлачи и велики број спортских, холивудских и музичких звезда. 

Историјат стазе у Мајамију 

Још почетком осамдесетих година 20. века родила се идеја да се Мајами нађе у календару Формуле 1. До 2022. године, када се то напокон догодило, низали су се разни разлози за одлагање или одустајање од таквих планова. Једино што није било упитно је интересовање публике за аутомобилизам и тркање па су се нека друга такмичења смењивала на улицама Мајамија.

Предлози да се Формула 1 доведе на Флориду постају све озбиљнији крајем друге деценије овог века. Да није било проблема са развојним плановима Луке у Мајамију, где је било замишљено да се трка одржава, болиди би пролетали овим градом још од 2019. године.

У игру потом улазе Стадион Хард рок и његов власник Стивен Рос. Током неколико година развоја, осмишљено је чак 75 верзија стазе од којих је 36 тестирано у симулацијама пре него што је прихваћен коначан дизајн руте којом би се, око стадиона, кретали болиди на Великој награди Мајамија.

Последњи пут се придруживање Мајамија Ф1 породици одлаже 2021. јер је те године свој деби имала улична стаза у Џеди у Саудијској Арабији.

Прва Велика награда Мајамија вожена је 8. маја 2022. године, а аутодром је званично постао 11. америчка стаза на којој је одржана трка Формуле 1.

Ф1 стазу у Мајами Гарденсу око Стадиона Хард рок дизајнирала је компанија "Apex Circuit Design". У питању је наменски прављена стаза за трке Формуле 1 која се налази на простору који припада стадиону. Сваке године уочи Велике награде Мајамија аутодром се делимично прави изнова спајањем деоница које су интегрисане у простор паркинга између пратећих објеката и око њих. Иако важи за уличну трку, стаза не користи саобраћајнице Мајамија већ само сече неке од њих.

Назив Међународни аутодром Мајами, стаза је добила у септембру 2021. године, неколико месеци пре одржавања првог такмичења Формуле 1 на њој.

До сада је аутодром четири пута угостио најбржи циркус на свету. За тако кратко време показао се као стаза која скупо наплаћује грешке или ригидност стратегије и постао омиљена станица у сезони Формуле 1 за оне који уживају у пратећим забавним програмима.  

Велика награда Мајамија 2026. године обухвата и спринт трку, тако да је 1. мај резервисан за први слободни тренинг и квалификације за спринт, а у суботу су на програму спринт и квалификације за главну трку. Најважнији догађај четврте рунде овогодишњег шампионата Формуле 1 одиграће се 3. маја, од 22 часа по нашем времену, после чега ћемо знати ко је пети носилац титуле краља Мајамија.

Особине стазе 

Као улична стаза, што аутодром око Стадиона Хард рок успешно имитира, траса трке у Мајамију спектакуларна је и за возаче и за гледаоце. Иако можда оставља утисак гламурозне стазе, уопште није лака јер комбинује брзе правце и технички захтевне деонице. Има уске и споре делове, променљиве је клизавости, а висока температура брзо утиче на пнеуматике.

Стаза дуга 5,41 км има 19 кривина, три дугачка правца и могућност да се развију брзине и изнад 350 километара на час. Као главне прилике за претицање издвајају се правци и прва, 11. и 17. кривина.

Дизајнери стазе Ф1 на Флориди нису планирали да публика предуго чека на акцију „точак уз точак“ и зато одмах након стартно/циљног правца стиже брз сегмент прве три кривине.

Читав први сектор стазе, то јест део од стартне линије до мало после осме кривине, вијугав је пут на којем возач мора пажљиво да бира куда ће се кретати како би избегао ивичњаке и ограде, а чак и ако само делимично скрене са путање, може да се опрости од доброг приањања на том сету гума.

Посебно тежак део за предњу десну гуму је потез од шесте до осме кривине, из којег је кључно изаћи са добро балансираним болидом јер следи правац.

Умеће возача у кочењу на великом је тесту у кривинама 11 и 17 којима претходе дугачки правци идеални за развијање максималне брзине и, наравно, атрактивно претицање.  

На листи отежавајућих околности стазе у Мајамију је и њена висинска разлика од око седам метара између кривина 13 и 16, као и то што стаза води преко излазне рампе и испод разних надвожњака по неравном терену.

Шикани коју чине кривине 14 и 15, прилази се успоном који расте до највише тачке смештене негде при средини овог вишеструког завоја, након чега следи низбрдица која лако кажњава и најситнију непажњу.

Стратегије за Велику награду Мајамија

Аутодром у Мајамију могао би да се зове и прилика за грешку јер се возачи на овој Ф1 стази често суочавају са разним изазовима. Реч је о брзој стази са технички тешким елементима, подлози која не троши гуме превише али уме да превари и постане клизава.

Један од главних проблема је скоро никакво приањање мимо стазе, што претицање и враћање на стазу чини пакленим. Клопка у коју лако може да се упадне је опуштање у вијугавом и тесном делу другог сектора стазе.

И најмања киша у сунчаном Мајамију од вожње по аутодрому може да направи слалом. И без кише, у ово доба године, влажност ваздуха је велика, а температура висока, што физички додатно исцрпљује возача.  

Због свега тога тимови пажљиво приступају одабиру гума, планирању одласка на њихову замену и осмишљавању флексибилних резервних планова.

Без обзира на то да ли бирају старт на меким или тврдим гумама, тимови се најчешће одлучују за један пит-стоп. Тврди пнеуматици омогућавају каснији одлазак на замену, иза 30. круга трке, али захтевају веће стрпљење и суздржавање од јурења максималне брзине кретања. Таквом стратегијом Макс Ферстапен је освојио Велику награду Мајамија 2023. године упркос лошој стартној позицији.

Мајами награђује стрпљење и по данима – што више одмиче Велика награда Мајамија то је подлога више прекривена гумом и лакше је по њој возити.

Због спринт трке нема простора за прикупљање довољно података са аутодрома уз примену нановијег сета правила, а ако се урачуна и пауза која је трајала пет недеља, Велика награда Мајамија биће препуна изненађења.   

Судећи по шалама које круже друштвеним мрежама, једино на шта се у Мајамију може рачунати је да болиде у неком тренутку успори возило безбедности. Статистика стазе каже да је вероватноћа да се то деси 75 одсто за виртуелно, а 50 одсто за обично возило безбедности.

Уписано у историју Формуле 1

Као први победник на Међународном аутодрому у Мајамију, 2022. године, у историју се уписао Макс Ферстапен. Холандско-белгијска звезда Формуле 1 на ганц нову стазу у Мајамију, стигао је у мају те године, као актуелни светски шампион. Ипак, стање на листи возача није му ишло наруку јер је у тој фази шампионата био 27 бодова иза првопласираног Шарла Леклера.

Гладан тријумфа, циљао је на победу како би освојио максималан број поена и наставио свој пут ка другој шампионској титули. Грешка коју је направио у трећем делу квалификација коштала га је најбоље стартне позиције па је у борбу за прву Велику награду Мајамија кренуо са трећег места, иза Леклера и Карлоса Сајнца.

Већ у првој кривини Ферстапен је претекао Сајнца, а да би савладао и другог возача Ферарија није му било потребно много – на чело је избио у деветом кругу трке. Покушаје Шарла Леклера да поврати прво место, после изласка безбедносног возила и рестарта трке, Макс је успешно спречио. Њихов дуел са неколико смењивања на првом месту важи за једну од најбољих борби у сезони.

Иако је због укључивања Мајамија у шампионат Формуле 1 тај тријумф историјски, Максова победа 2023. године била је далеко спектакуларнија.

После катастрофалних квалификација и девете позиције на гриду, возач Ред була трку започиње падом на 10. место. Одмах је реаговао и до 12. кривине већ је повратио место које му је преотео Валтери Ботас.

Свестан да је пред њим маратон, Ферстапен је сталожено освајао једно по једно место, захваљујући старту на тврдим гумама, које је штедео док су други губили темпо. Пролазио је глатко поред Леклера и Магнусена, затим Џорџа Расела, па Пјера Гаслија, Сајнца, Фернанда Алонса. Престигао је и клупског колегу Серхија Переза у завешници трке и поред црно-беле заставе прошао први. Ова Максова трка издваја се као савршен пример комбинације контроле темпа и стратегије.

На Великој награди Мајамија 2023. године, Макс Ферстапен поставио је и рекорд најбржег круга трке на овој стази који је и данас важећи.

Шампион Формуле 1 за 2025. годину, британски аутомобилиста Ландо Норис, на Међународном аутодрому у Мајамију 2024. године, у неочекиваном обрту после изласка безбедносног возила на стазу, дошао је до дуго очекиване прве победе и започео свој успон ка врху.

Победе на Великој награди Мајамија

Три возача и два тима славила су тријумф на досадашњим издањима Формуле 1 на аутодрому у Мајамију. Први се на победничко постоље попео возач Ред була Макс Ферстапен 2022. године. Успех је поновио већ следеће године и са два пехара Велике награде Мајамија држи рекорд у броју освојених трка, али и рекорд за највише узастопних победа.

Возачи Мекларена Ландо Норис и Оскар Пјастри имају по једну победу у Мајамију.

Сва три победника враћају се ове године на аутодром са жељом да понове успех. Уколико то пође за руком Норису или Пјастрију, најмање један Максов рекорд биће изједначен.

И Мекларен и Ред бул имају прилику да повећају број конструкторских тријумфа из Мајамија на три.  

Планове свима може да помрси тим Мерцедеса који у овој сезони немилосрдно граби трофеје.

Стаза у Мајамију данас

Иако је, од дебија 2022. године, имао само четири прилике да освоји љубитеље Формуле 1, Међународни аутодром Мајами, пружио је мноштво незаборавних момената и онима који су трке пратили поред стазе, али и гледаоцима широм планете.

Стадион Хард рок синоним је за спектакл у Мајамију. Шест пута је био домаћин Супербоула, на њему су организовани важни бејзбол турнири и бројни рок концерти. Спој таквог простора и стазе направљене да подстиче претицање и борбу „точак уз точак“ али уз највише безбедносне стандарде, добитна је комбинација у Сједињеним Америчким Државама.

Велика награда Мајамија позната је по концертима светских музичких звезда, луксузним зонама, ексклузвним искуствима. Да би посетоцима пружили што атрактивнији визуелни доживљај, организатори су били спремни да направе и лажну марину где су усидрене праве јахте и смештени клубови.

Овај „мини Супербоул“ током три дана привуче више од 250.000 посетилаца. Због свега тога важи за један од најзабавнијих догађаја у сезони.

С друге стране, управо то је разлог за незадовољство неких поштовалаца Формуле 1 који се жале да је у Мајамију све подређено славним личностима, а не правим љубитељима такмичења. Аутодрому се замера одсуство везе са традиционалним стазама, а атмосфера се описује као „превише вештачка“, чак холивудска.

Аутодром у Мајамију важан је због популаризације Формуле 1 у Америци која је више окренута неким другим ауто-мото такмичењима. Место у календару задржаће до 2041. године. Уз Велику награду Лас Вегаса и Велику награду Сједињених Америчких Држава, трке у Мајамију наредних година, биће шансе да се свету у најбољем светлу покаже и америчка аутомобилска индустрија.

Организатори релија су убрзо потврдили да је посада неповређена, али да је аутомобил претрпео толику штету да наставак такмичења није био могућ. Због тога је Ферстапен био приморан да одустане већ након прве специјалне етапе.

Ово није први инцидент за бившег возача Формуле 1, који је током каријере учествовао на више од стотину трка. Прошле године је, такође имао удес на релију у Шведској, када је због пребрзе вожње у кривини слетео са стазе и преврнуо аутомобил.

И поред тога, Ферстапен сениор и даље је активан у мотоспорту, често присутан на тркама и у падоку, где прати развој каријере свог сина.

Друго место освојио је возач Априлије Италијан Марко Бецеки, који је за победником каснио 1,903 секунде. Трећи је био возач тима Пертамина Ендуро ВР46 Италијан Фабио ди Ђанантонио, који је за Маркезом заостао 5,796 секунди.

Актуелни светски првак у Мото ГП шампионату возач Дукатија Шпанац Марк Маркез излетео је са стазе у другом кругу и одустао је од трке.

Прво место у генералном пласману возача држи Бецеки са 101 бодом, док је Шпанац Хорхе Мартин из Априлије други са 90.

Наредна трка у Мото ГП шампионату биће одржана 10. маја за Велику награду Француске.

Други је био његов тимски колега Франческо Бањаја, који је заостао 3,050 секунди.

Возач Пертамине Франко Морбидели заузео је треће место са 7,493 секунде заостатка у односу на победника спринта.

Бред Биндер је трку завршио на четвртом месту, а бодове су још освојили Фабио ди Ђанантонио, Раул Фернандез, Фабио Квартараро, Жоан Зарко и Лука Марини.

Главна трка Велике награде Шпаније биће вожена у недељу од 14.00 часова.

Марко Бецеки је водећи у генералном пласману са 81 бодом, други је Хорхе Мартин са 77, а трећи Педро Акоста са 60.

Други је био возач Хонде Жоан Зарко, који је за Маркезом заостао 0,140 секунди.

Возач Пертамине Фабио ди Ђанантонио заузео је треће место са 1,010 секунди разлике у односу на победника квалификација. 

Марко Бецеки је водећи у генералном пласману са 81 бодом, други је Хорхе Мартин са 77, а трећи Педро Акоста са 60.

Спринт трка за Велику награду Шпаније возиће се данас од 15.00 часова, док је главна трка у недељу у 14.00 сати.

Велика награда Турске је први пут одржана 2005, а након девет година паузе возила се 2020. и 2021. године.

Из Формуле 1 истичу да је "Истанбул парк" стекао репутацију једне од технички најзахтевнијих стаза шампионата.  Дуга је 5,33 километра, а карактеришу је велике промене надморске висине.

Последњи победник на "Истанбул парку" био је Валтери Ботас 2021. године у Мерцедесу.

Његов тимски колега Хорхе Мартин био је другопласирани са 2,036 секунди заостатка, док је трећој позицији завршио Педро Акоста са 4,497 секунди иза Бецекија.

Четврто место је заузео Фабио ди Ђанантонио, док је актуелни шампион Марк Маркез био петопласирани. 

Бецеки је водећи у генералном пласману са 81 бодом. Други је Мартин са 77, а трећи Акоста са 60.

Наредна трка у Мото ГП шампионату возиће се 26. априла за Велику награду Шпаније.

Ферстапен је и пре увођења правила изражавао забринутост, а незадовољство је додатно појачано лошим резултатима екипе Ред Була у прва три тркачка викенда нове сезоне.

Након осмог места на трци за Велику награду Јапана, холандски возач је најотвореније до сада говорио о могућем одласку из спорта.

"Размишљам о свему у овом тренутку. Када не уживате у спорту, поставља се питање да ли је вредно тога, или је боље проводити више времена са породицом и пријатељима", рекао је Ферстапен за Би-Би-Си.

Ферстапен је освојио четири узастопне титуле светског шампиона од 2021. до 2024, да би прошле сезоне завршио као другопласирани иза возача Мекларена Ланда Нориса.

Ипак, одбацио је тврдње да су његове сумње директно повезане са тренутном неконкурентношћу болида Ред Була.

"Могу да прихватим да будем седми или осми, јер је немогуће увек побеђивати. Реалан сам по том питању", нагласио је Ферстапен.

Додао је да је кључни проблем недостатак уживања у самом начину тркања.

"Покушавам да се прилагодим, али начин на који сада мора да се вози није природан за једног тркача. У једном тренутку то једноставно више није оно што желим да радим", поручио је некадашњи шампион.

Ферстапен је истакао да новац није пресудан фактор у доношењу одлуке.

"Можете зарадити много новца, али ово је одувек била моја страст. Да бисте били успешни, морате пре свега да уживате у ономе што радите. Тренутно дајем максимум, али на начин који није здрав, јер не уживам у вожњи", истакао је Ферстапен.

Холанђанин се тренутно налази на деветом месту у генералном пласману, а прилику да поправи своју позицију имаће у Мајамију.

На старту трке Пјастри је одлично реаговао и преузео вођство већ у првој кривини, док су болиду Мерцедеса изгубили позиције. Ипак, Антонели и Џорџ Расел су у наставку кренули у повратак, а Расел је у једном тренутку притискао Пјастрија у борби за прво место, али без успеха.

Кључни тренутак догодио се у 22. кругу, када је након тешког удеса возача Хаса Олија Бермана на стазу изашао безбедносни аутомобил. Антонели, који до тада није обавио одлазак у бокс, искористио је ситуацију да промени гуме и врати се на стазу као водећи.

После рестарта, млади Италијан је без већих проблема задржао прво место и постепено увећавао предност, да би кроз циљ прошао са 13,722 секунде испред Пјастрија.

Пјастри је тако стигао до првог пласмана на постоље у сезони за Мекларен, док је Леклер успео да одоли притиску Џорџа Расела и задржи треће место. Расел је трку завршио као четврти, а пето место припало је Ланду Норису, који је у завршници водио велику борбу са Луисом Хамилтоном. Возач Ферарија је на крају био шести.

Седмо место заузео је Пјер Гасли из Алпина, испред Макса Ферстапена, који је заостао свега 0,337 секунди. Првих десет комплетирали су Лијам Лосон и Естебан Окон.

Нико Хулкенберг је остао без бодова на 11. позицији, испред Исака Хаџара и Габријела Бортолета, док су Арвид Линдблад, Карлос Саинц и Франко Колапинто завршили од 14. до 16. места. У наставку пласмана нашли су се Серхио Перез, Фернандо Алонсо, Валтери Ботас и Алекс Албон.

Трку нису завршили Ланс Строл, који је имао техничке проблеме на болиду Астон Мартина, као и Оли Берман, који је после снажног удеса морао да одустане. Из екипе Хаса саопштено је да британски возач није задобио преломе у инциденту.

Антонели је овом победом потврдио одличну форму на почетку сезоне и најавио озбиљну борбу за титулу.

Антонели је после другог тријумфа у каријери преузео вођство у генералном пласману са 72 бода, девет више од Расела, док је Леклер трећи са 49.

Наредна трка Формуле 1 вози се за Велику награду Мајамија од 1. до 3. маја, пошто су због ратних сукоба на Блиском истоку отказане трке у Бахреину и Саудијској Арабији.

Иза њега нашао се клупски колега из Мерцедеса Џорџ Расел, док је треће место заузето Мекларенов возач Оскар Пјастри.

Четврти је био Шарл Леклер, а пети актуелни шампион Формуле 1 Ландо Норис. Иза њих се редом у првих десет налазе: Луис Хамилтон, Пјер Гасли, Исак Хађар, Габријел Бортолето и Арвид Линдблад.

Разочарао је Макс Ферстапен, четвороструки шампион који је квалификације завршио на 11. месту.

Недељна трка у Јапану вози се од 7 часова по средњеевропском времену.

Тренутно је у генералном пласману први Расел са 51 бодом, док Антонели има 37. Иза њих су Леклер са 34 и Хамилтон са бодом мање, после две одвожеме трке.

Стаза застрашујуће репутације редовно је позорница на којој се одвија драма достојна Шекспира кроз узбудљиве трке и величанствену сценографију коју пружа пејзаж префектуре Мије.

Такмичење на овој стази дуго је важило за једну од најзанимљивијих трка у календару Формуле 1 и то не само зато што је годинама затварала сезону и одређивала нове носиоце титула возача и конструктора године.

Својим специфичним дизајном Сузука пружа савршену комбинацију ризика и награде за оне који се одваже, али захтева врхунску вештину у вожњи, стратегији и балансу болида јер не прашта грешке.

Историјат стазе Сузука 

Стаза у јапанском граду Сузука изграђена је 1962. године, по налогу Соичира Хонде, оснивача „Хонде“. Првобитно је служила за развој аутомобила и мотоцикала ове компаније, али је убрзо постала једна од најважнијих тркачких локација у Јапану.

Пројектовао ју је холандски архитекта, дизајнер тркачких стаза и аутомобила Џон Хугенхолц, а позната је по облику осмице (или математичког знака за бесконачност).

Иако су се неке Ф1 стазе примакле овом необичном дизајну, Сузука остаје јединствена у томе што надвожњаком пресеца саму себе. У време изградње, Хугенхолцово решење било је иновативно, а до данас је остало посебан изазов за возаче.

Циљ да се направи тест стаза светске класе није био лак јер је локација одабрана за изградњу била прекривена пиринчаним пољима. План са три укрштања стазе одбачен је због цене која је непрекидно расла. За решавање проблема са асфалтирањем идеје и технике пронађене су проучавањем европских стаза и консултовањем са њиховим градитељима.

Резултат је стаза која награђује возаче који успеју да одрже ритам током, данас, нешто више од 80 борбених минута, упркос кривинама које се брзо смењују, траже огромну прецизност и немилице троше гуме.

Остала је тајна колико је коштала ова инвестиција у развој технологије, али је сигурно да новац није узалуд потрошен јер је Сузука обезбедила равноправно место међу легендарним стазама Формуле 1, које постоје 80, 90 па и више од 100 година.

Репутацију је стекла интересантним борбама које дугује сјајној конфигурацији и чињеници да је једна од најбржих стаза са просечном брзином од око 220 километара на час. Годинама је била стаза која је затварала сезону и чији исход трке је одређивао победника шампионата.

Прича о Сузуки није комплетна ако се не помене да се на њој десило више фаталних несрећа. Један од најболнијих тренутака у новијој историји тркања је судар француског возача Жила Бјанкија који је на Великој награди Јапана, 5. октобра 2014. године, задобио тешке повреде од којих је и преминуо девет месеци касније.

Након несреће 25-годишњег аутомобилисте уведен је низ додатних обавезних мера ради веће безбедности и боље контроле услова на стази.

Побољшани су сигурносни протоколи међу којима је унапређење зона излетања, увођење виртуалног безбедносног возила и, што је најважније, такозване хало заштите – челичне конструкције која штити главу возача.

Од доласка Формуле 1 у Јапан, поред Сузуке, стаза Фуџи такође је била домаћин такмичења 1976, 1977, 2007. и 2008. године. Велика награда Јапана није одржавана од 1978. до отварања Сузуке 1987. Такође, 2020. и 2021. године трке су отказане због пандемије корона вируса.

Ове године такмичење у Јапану чини трећу рунду шампионата, а главни догађај ће се одржати 29. марта у 7 часова ујутру по нашем времену. Велика награда Јапана као део све популарнијег шампионата Формуле 1 возиће се 40. пут. Сузука је домаћин Формуле 1 36. пут. 

Особине стазе  

Сузука се током деценија развила у врхунски тест вештине и прецизности. Њен распоред нуди узбудљиву мешавину брзих правaца, техничких кривина и висинске разлике од 40 метара. Стаза Сузука, дуга 5,8 километара, састоји се од 18 кривина, од којих је свака са својим изазовима и специфичностима. Има само два правца: стартно-циљни и између Кашике и кривине 130R.

Кривина од 90 степени која возаче дочека на почетку, позната и као кривина Сузука, захтева прецизност и посвећеност од самог старта и често зада ритам за остатак круга. Одмах затим наилази низ чувених кривина, од треће до седме, у облику вишеструког латиничног слова С (S-кривине), који тестира равнотежу аутомобила и прецизност возача. То је критична деоница где грешка на првом скретању може да уништи цео низ.

Деоница која следи чувена је по томе што оставља мало простора за грешку. Дегнерову кривину чине две узастопне, уске кривине које воде удесно (кривине 8 и 9). Првобитно је то била једна кривина, али је због безбедности реконфигурисана у две кривине од 90 степени. Носе име Ернста Дегнера, успешног немачког мотоциклисте из 1960-их.

Најспорија тачка на стази је Укосница (кривина 11). Кључно је место за претицање и захтева велику прецизност. Кашика, тј. кривине 13 и 14 заједно чине спој који води на најдужи правац стазе. О томе какав је изазов пред возачем говори најбоље то што је Ајртон Сена једном Кашику описао као најзахтевнију кривину у Формули 1.  

Позната као једна од најбржих и најопаснијих кривина у мотоспорту, кривина број 15, али далеко познатија као 130R је дуга и брза. Кроз њу се пролази брзинама између 290 и 310 километара на час и захтева максималну концентрацију и пуну посвећеност.

Шикана Касио триангл обухвата кривине од 16 до 18. Додата је 1983. године и служи као последње место за претицање пред излазак на циљни правац. Уписали су је у историју Прост и Сена када су се ту сударили 1989. године.

Стратегије за Велику награду Јапана

Сузука има једну од највећих стопа конверзије пол позиције у победу у календару Формуле 1. Разлози за то су мали број зона претицања и брзе кривине.

Такође, киша је често умела да помрси рачуне на Великој награди Јапана. Али будући да на небо (још увек) не могу да утичу, тимови чине све што је у њиховој моћи да се обезбеди што боља позиција за старт трке.

Упркос томе што је стаза веома брза, тимови се најчешће опредељују за једно заустављање, између 19. и 25. круга. Ограничено претицање смањује потребу за агресивнијим стратегијама, али деградација гума је приметна, посебно предњих због дугих и брзих кривина. У игри ће, због тога, највероватније бити средње и тврде гуме.

Уписано у историју Формуле 1

Сузука је током скоро четири деценије у Формули 1 била поприште незаборавних борби и сведок изванредних тркачких момената.

Ајртон Сена стигао је у Јапан 1988. године са огромном жељом за победом јер га је само она делила од прве титуле возача шампионата. После спорог почетка, Бразилац као да је „плесао на киши“ и кроз циљ прошао први. Бодови су му донели предност у односу на тимског колегу, али великог ривала Алaна Проста, и титулу најбољег те сезоне.

Сена и Прост су већ следеће године имали још једну одлучујућу трку за титулу. Сена је освојио пол позицију, али је Прост преузео вођство у првој кривини.

Након судара у 46. кругу, Прост је завршио трку, док је Сена наставио такмичење и однео победу. Међутим, Бразилац је накнадно дисквалификован због пресецања шикане, што га је коштало и победе на Великој награди Јапана и шампионске титуле која је припала Просту.

И 1990, трећу годину заредом, трку на Сузуки обележило је ривалство истих возача и борба за титулу шампионата.

Сена и Прост, овај пут, до исхода су стигли много брже јер се на самом почетку трке, у првој кривини Бразилац сударио са француским возачем и елиминисао их обојицу.

Нелсон Пике је тријумфовао на Великој награди Јапана, титула је била Сенина, а после свега остало је много питања.

Још једна борба титана, али овог пута Михаела Шумахера и Дејмона Хила, уследила је кишне 1994. године. Стратегија британског возача са једним одласком у пит-стоп била је боља од плана који су сковали у тиму Ферарија, па је Хил однео победу и одлуку о титули возача шампионата одложио за последњу трку у сезони – у Аустралији.

Шумахер је по прву шампионску титулу возача Ферарија после 21 године, дошао у Јапан. Савладавши тешку Сузуку на путу до победе на Великој награди Јапана 2000. године, легендарни возач освојио је своју трећу титулу, а прву у италијанском тиму. На истом месту поново је славио 2001, 2002. и 2004. године, претворивши Сузуку у неку врсту личног упоришта.

Јуриш финског возача Кимија Раиконена са 17. места до победе 2005. године учинио је трку незаборавим моментом у историји Формуле 1.

Возећи сјајно у кривинама Сузуке, домаћу публику одушевио је возач Камуи Кобајаши који се са Џенсоном Батоном борио да Јапану 2012. обезбеди први подијум после 22 године. Недостајало је тако мало да то оствари.

Победе на Великој награди Јапана на Сузуки

Аустријски возач Формуле 1 Герхард Бергер први се попео на врх победничког постоља Сузуке, 1987. године. По пехар се вратио и четири године касније. 

Знатно дубљи траг на овој стази оставио је Михаел Шумахер јер је немачки спортиста ту чак шест пута кроз циљ пролазио први. Неприкосновен је и са освојених осам пол позиција на Сузуки, а његове активне колеге мораће добро да се потруде да би обориле овај рекорд. Најближи је Макс Ферстапен са четири старта са прве позиције на гриду. 

Са самопоуздањем некадашњег победника, осим Ферстапена, ове године на Сузуку се враћају и Луис Хамилтон, Валтери Ботас и Фернандо Алонсо. Узимајући у обзир тренутно стање са њиховим болидима, Ботас и Алонсо, возачи Кадилака и Астон Мартина, тешко да ће се попети на подијум у Јапану.

Ферари и Мекларен доминирали су у ранијим ерама и на Сузуки тријумфовали по седам пута током осамдесетих, деведесетих и почетком овог века.

Ред бул је преузео примат 2009. године и до данас возачи овог тима освојили су чак осам победничких пехара, од којих је половину Ферстапен зграбио у низу након пандемије. Ако му болид дозволи, последњег викенда марта ове године, исписаће нову страницу историје са пет узастопних победа на Сузуки.

Стаза Сузука данас

Захваљујући комбинацији историје, захтевности и јединствене атмосфере, данас Сузука важи за једну од омиљених стаза међу возачима и љубитељима брзе вожње. Њена репутација „стазе за праве возаче“ чини је неизоставним делом Формуле 1 и једним од симбола овог спорта.

Током скоро шест и по деценија постојања, Сузука је модификована осам пута. Прво „велико спремање“ организовано је да би стаза испунила стандарде уочи повратка Велике награде Јапана у Формулу 1, 1987. године. Друге преправке биле су махом у циљу повећања безбедности такмичења, посебно након несрећа попут оне у којој је учествовао Жил Бјанки 2014. године. Ипак, Сузука је успела да задржи свој оригинални карактер и техничку захтевност.

Обележје стазе је и огромни панорамски точак који се надвија над Сузуком, као и ружичасти цветови трешања који су карактеристични за ову област, то јест префектуру Мије.

После првог сусрета са стазом, Макс Ферстапен признао је да је застрашујућа, Себастијан Фетел, међутим, по завршетку прве трке рекао је да му Сузука делује као да су је створили Богови.

То би можда могло да објасни феномен Сузуке за коју важи да је више од тркачке стазе.

Он је прву трку у новој сезони за ВН Аустралије завршио на четвртом месту, док је на ВН Кине заузео трећу позицију.

Возач Ферарија изјавио је да је одлучио да игнорише критичаре.

"Једноставно не дозвољавам да све те речи које излазе из уста људи стану на пут сазнању ко сам заправо и шта могу да урадим. Нисам изгубио оно што сам имао“, рекао је Хамилтон на конференцији за новинаре.

Хамилтон је додао да је најважније да ове сезоне има болид који може да се бори за победе.

"Корак по корак. Трудимо се да надоградимо оно што имамо у погледу перформанси, али Мерцедес је и даље испред. И даље имамо заостатак који би требало да смањимо. Сигурно ћемо дати све од себе“, навео је Хамилтон.

Он је поновио да никада није изгубио самопоуздање.

"То је природан део процеса код спортисте. Проћи ћете кроз такве сезоне и, у неким од најтежих времена, једна од најважнијих ствари је повратак и то је оно што сам урадио ове године“, додао је возач Ферарија.

Хамилтон је признао да напорно тренира уочи ВН Јапана.

"Знам да ниједан од возача против којих се тркам није тренирао тако напорно као ја и дао све од себе, посебно у мојим годинама“, истакао је Хамилтон, који је седам пута у каријери освојио шампионску титулу у Ф1.

Трка за Велику награду Јапана биће вожена у недељу, 29. марта.

"Не размишљам баш о претходним годинама, јер је свака година другачија. Морамо да будемо реални да тренутно нисмо ни близу тог нивоа, па само улазим у овај викенд да видим где ћемо бити", рекао је Ферстапен, пренео је званични сајт Ф1.

На питање како ће Ред Бул да искористи паузу у априлу, пошто су трке у Бахреину и Саудијској Арабији отказане, Ферстапен је одговорио:

"Надам се да можемо искористити ту паузу да мало боље разумемо наш болид. Учимо из претходних трка и покушавамо да будемо што ближе тренутним лидерима. Мислим да је то наш циљ. Кина није била леп викенд за нас и надам се да ће нам то бити најгори викенд. У том смислу, пауза ће бити добра".

Ферстапен се налази на осмом месту у генералном пласману возача са осам бодова.

Трка за Велику награду Јапана биће вожена у недељу, 29. марта.

Друго место на ВН Бразила освојио је возач Априлије Шпанац Хорхе Мартин, који је за победником каснио 3,231 секунде. Трећи је био возач тима Пертамина Ендуро ВР46 Италијан Фабио ди Ђанантонио, који је за Бецекијем заостао 3,780 секунди.

Актуелни светски првак у Мото ГП шампионату возач Дукатија Шпанац Марк Маркез заузео је четврто место.

Прво место у генералном пласману возача држи Бецеки са 56 бодова, док је Мартин други са 45.

Наредна трка у Мото ГП шампионату биће одржана 29. марта за Велику награду САД.