Формула 1 у Саудијској Арабији: Тркање под сенком лицемерја

Ракете које су пале на рафинерију десетак километара од стазе су не само озбиљно довеле у питање одржавање овогодишње Велике награде Саудијске Арабије, већ и бациле ново светло на идеју да се уопште тркамо у држави којом управља један од најрепресивнијих режима на свету.

За сада је одлука да трке буде, те остаје само црни дим на хоризонту да нас подсећа на лицемерје света у којем живимо, где се једна врста репресије кажњава искључивањем спортиста док се на другу врсту репресије активно жмури. Но ово није прича о томе, па ево неколико редова о почетку нове ере Формуле 1.

Без обзира за који тим навијате, уколико сте прави љубитељ Формуле 1, морате се усагласити да је за спорт добро када Ферари поново побеђује. Књиге су исписане о тој посебној вези Скудерије и елитне категорије светског ауто-спорта, али ако ћемо поштено, и даље није јасно да ли је Формула 1 потребнија Ферарију или је управо обрнуто.

И то је у реду, докле год та нераскидива веза између најбржег циркуса на свету и екипе са амблемом пропетог коњића постоји. Јер без Формуле 1, бренд из Маранела би био "тек" један од произвођача луксузних аутомобила, у рангу са свим осталим Ламборгинијима, Масератијима, Бугатијима, Поршеима или Астон Мартинима.

Али као тим који је учествовао у свим шампионатима Формуле 1, од 1950. године до данас, Ферари има пунокрвну тркачку патину за коју би сви остали произвођачи супераутомобила платили било коју цену, само када би такав педигре могао да се купи.

Заузврат, континуирано присуство црвених аутомобила на стартној листи, чак и када су толико лоши да је борба за победе, а камоли титуле изван домена реалности и најзагриженијих тифоза, даје Формули 1 печат ексклузивности који јој омогућава да дуже од седам деценија окупира имагинацију планете као премијерна категорија светског ауто-спорта.

Зато је можда поштено рећи да је Ферари Формула 1, односно да је Формула 1 Ферари јер је потпуно јасно да главна вредност оба ентитета лежи у успеху оног другог, па отуда и она оцена са почетка текста.

Да се овај урадак ипак не претвори у панегирик тиму из Маранела, с времена на време се побрине сам Ферари, када ужасно глупим, најчешће надменим потезима упорно на погрешан начин демонстрира сопствену посебност.

Свесни колико су битни за Формулу 1, али несвесни да никада не могу бити већи од самог спорта, пречесто себи дозвољавају лов у мутном, што смо последњи пут видели током 2019. године.

Замешатељство са мотором је те сезоне своју резолуцију добило кроз коришћење института опортунитета чиме је Ферари само потврдио висок пласман на листи неподопштина у спорту, одмах иза извесне екипе из Торина.

Ипак, данас, када Ферари после дугог низа посних година поново има аутомобил вредан борбе за титулу, а свакако и возача који би морао каријеру да окруни (барем једном) титулом светског шампиона, није тренутак да призивамо духове прошлости. Поготово не након спектакла који нам је нова Формула 1 пружила на отварању сезоне у Бахреину.

Без икаквог претеривања, довољно је погледати само секвенцу од 17. до 19. круга трке и фантастичну борбу Леклера и Ферстапена, па да се призову сећања на Дижон 1979. и легендарни двобој Жила Вилнева и Ренеа Арнуа.

Та последња два круга Велике награде Француске годинама заслужено носе епитет најбољег тркања у историји (или бар оном делу историје који су покриле телевизијске камере) Формуле 1.

Из романтичних разлога, за неке ће гладијаторски окршај црвеног и жутог аутомобила из глорификоване ере елитне категорије ауто-спорта то заувек и остати, али неће проћи много времена, а неке нове генерације ће гуглати Шарла и Макса и Бахреин 2022, те на јутјубу уживати баш као и ми некада са Жилом и Ренеом.

Најбоље од свега, независно од тога за кога сте навијали, у том дуелу је прави победник Формула 1, која је после много лутања коначно поново добила аутомобиле који су кадри да учествују у блиском тркању, па није превише оптимистично веровати да нам следи сезона пуна сличних уживања.

Оно што још не знамо је да ли ћемо, осим занимљивог тркања, имати и узбудљив шампионат јер је за било какву оцену одвећ рано. Ферари је максимално искористио проблеме Ред Була са пумпом за гориво, што је и Мерцедесу донело бољи пласман него што тренутно вреде.

Скудерија мора да искористи почетну фазу шампионата и направи бодовну залиху у односу на главне конкуренте јер нам искуство из претходних сезона говори да по питању унапређења аутомобила током сезоне Маранело веома заостаје и за аустријском и за немачком екипом.

Ред Бул зато и уз све своје проблеме са поузданошћу, тако карактеристичне за прве итерације аутомобила са потписом Ејдријена Њујиа, остаје фаворит број један, а само неко наиван би из рачунице елиминисао осмоструке узастопне шампионе у конкуренцији конструктора, предвођене најтрофејнијим возачем у историји Формуле 1.

Неће зато много проћи, а у борби за титулу ћемо вероватно имати три тима, што је ситуација коју нисмо видели још откако је 2008. Заубер прокоцкао шансу да се умеша у обрачун Ферарија и Мекларена.

Добра вест је и да остатак каравана делује компетитивно, па бисмо већ у Џеди, уз помоћ бетонских зидова и безбедносног аутомобила можда могли да на подијуму видимо и неког ко није за воланом једне од три водеће екипе.

Оригинална Алфа делује моћно, Алпина је можда и први фаворит за позицију четири у конкуренцији конструктора, док су Хас и она друга Алфа способни за изненађења. Астон Мартин ће током сезоне бити све бољи – поготово када се Фетел врати – а Мекларен није ни близу онолико лош колико је то изгледало у Заливу.

Остаје Вилијамс, који је у овом тренутку вероватно најспорији, али не без шанси да повремено помрси конце остатку доњег дома.

Џеда је чак и претходној генерацији аутомобила обезбедила позорницу за узбудљиво тркање, па нема сумње да ће и са новом, много конкурентнијом класом болида бити тако.

Као каква оцвала примадона арабијска стаза покушава да украде главну улогу од оних којима је намењена – возача – и док је то била јерес у време када се возила на старту последње недеље сезоне, та особина јој сада, када је друга трка у календару, и те како иде у прилог.

Чак и без пројектила испаљених из Јемена, узбуђење у недељу не би смело изостати.