У недељу, у зору…

Зимска пауза можда није била нарочито драматична на возачком фронту, али је донела неке веома битне измене у руководствима тимова. Аривабене је цену за увођење културе страха и непријатељског односа према медијима, али и неуспех у претварању сјајног SF-71H у шампионски аутомобил платио одласком са чела Ферарија. Мерцедес је из здравствених разлога лишен Лаудиних услуга, што само онима који не разумеју динамику унутар тима може да делује као мањи проблем. Мекларен је из Поршеа на место извршног директора довео Андреаса Сајдла, човека који је са великим успехом водио тим из Штутгарта у шампионату издржљивости а коначно је потврђен и прелазак веома цењеног дизајнера Џејмса Кија који стиже из Торо Роса. Лоренс Строл је по преузимању преименовао Форс Индију у Рејсинг Поинт (да, прилично неатрактивно име) а са Виџајом Малијом из екипе је отишао (да води Мекларенов Инди тим) и Боб Фернли. Рено је јачи за Марћина Будковског који помало контроверзно долази из ФИА где је до септембра 2017. био на позицији техничког делегата и тако имао приступ комплетном досијеу свих тимова који учествују у шампионату. Ипак, можда највећи шок - ако изузмемо тужну вест о губитку Чарлија Вајтинга који нас је изненада напустио у четвртак - представља отказ (формално је тренутно „на одсуству") који је Педи Лоу добио у Вилијамсу пред сам почетак сезоне.

Али, кренимо редом.

Мерцедес у нови шампионат улази са јасном амбицијом која се није мењала од почетка ере хибридних мотора и сваки други исход осим возачке и конструкторске титуле ће се рачунати као неуспех. Хамилтон се устоличио као неприкосновени лидер тима што не оставља много простора за Ботаса. Уколико значајно не подигне ниво, уз Окона као нестрпљиву резерву, Финац би на крају сезоне - ако не и пре тога - лако могао да остане без места у шампионској екипи. Мерцедесов нови аутомобил, F1 W10 EQ Power+ можда на зимским тестовима није деловао доминантно као неки претходници из Бреклија али ће бити довољно јако оружје да Хамилтона, ако већ не и Ботаса укључи у борбу за титулу.

Главна звезда предсезонских тестова долази из Маранела. SF90 (или Лина, како је нови модел назвао Фетел) у не много привлачној мат боји и са значајно више црних детаља на шасији се у Барселони показао као брз, мада не и потпуно поуздан аутомобил. Биното, који је наследио Аривабенеа, је већ изјавио да ће екипа више подржати Фетела него што је то био случај претходне сезоне, са чиме, макар вербално, за сада нема проблем ни Шарл Леклер. 21-годишњак је најмлађи возач Скудерије још од времена Рикарда Родригеза и на основу свега што је показао у млађим категоријама, али и током импресивне сезоне у Зауберу, била би права штета да као жртва тимских наредби постане класични други возач типа Барикела или Масе. Момак из Монака има потенцијал да узнемири Фетела а од Немца зависи да ли ће то доживети као катализатор за даљи напредак или дестабилизацију, као у сезони када му је у Ред Булу конкурент био Рикардо.

Аустралијанац од ове године више својим разоружавајућим осмехом неће обасјавати гаражу аустријске екипе, али Кристијан Хорнер очекује да ће му нови Хондин агрегат пружити довољно повода за радост. Уз задовољног Верстапена, који ће у Гаслију имати много мање незгодног клупског колегу, и очекивано сјајан посао који је на шасији одрадио Ејдријен Њуји, Ред Бул би коначно фокус са критике другог могао да усмери на побољшање себе. Уколико не буде проблема са поузданошћу, RB15 делује као аутомобил који је смањио јаз у односу на водећи двојац и могао би да буде она одскочна даска која ће Макса коначно лансирати у борбу за титулу.

На папиру, а свакако по висини буџета, фаворит за четврту позицију у конкуренцији конструктора би морао бити Рено. Екипа из Енстона у Хилкенбергу и Рикарду има импресиван возачки пар, али RS19, иако значајно унапређен у односу на прошлосезонски модел, и даље није довољно добар да се умеша у директну борбу са великом тројком. Мотор не би требало да је лошији од Хонде која рачуна на победе ове године, али на пољу шасије и даље није направљен довољан напредак. Хилкенберг је прошле сезоне прилично испрашио талентованог Саинца, па Рикарду неће бити једноставно да успостави ауторитет у новој екипи али би ипак било изненађење уколико Аустралијанца ове године не будемо видели на подијуму.

На четврто место претендује и Хас, екипа која је скромним буџетом и паметним везивањем за Ферари весник својеврсне револуције у Формули 1. За разлику од претходне генерације нових тимова која је спектакуларно пропала (сећа ли се ко још ХРТ-а, Марусије или Кејтерама?), аутомобили са америчком заставом су се на ужас богатијих конкурената из Вокинга и Гроува успешно етаблирали у каравану. Уз Мерцедес једини у нови шампионат улазе са неизмењеним возачким паром, и мада ни Грожан ни Магнусен нису међу најбољим возачима које ћемо гледати у средини табеле, стабилност би могла да допринесе бољим резултатима на почетку сезоне у односу на конкуренте.

Алфа Ромео, како ће се од ове сезоне звати некадашњи тим Петера Заубера, ће из прикрајка чекати своју шансу за изненађење. Значајно повећан буџет у односу на претходне године је одмах резултирао интригантним аутомобилом који осим Фераријевог агрегата красе и веома интересантна аеро решења, поготово на предњем крају аутомобила. Уз опуштенијег Кимија него што смо имали прилике да га гледамо док је носио црвену боју забава је практично загарантована па неће бити изненађење ако Финац у стилу Алонса понеки пут постави бордо-бели аутомобил на место које му можда објективно не припада. Ни Антонио Ђовинаци није без потенцијала али ће морати да покаже значајно већу зрелост него што је то био случај у оне две злосрећне трке на почетку 2017.

Мекларен је током зиме наставио са комплетним реструктурирањем па у нову сезону улази са новим управљачким тимом и промењеним возачким паром. MCL34 је на тестовима био поуздан и значајно бржи него прошле сезоне па после коначног одласка великог али ван аутомобила токсичног Алонса, Саинц јуниор и нова британска нада, Ландо Норис имају прилику да тим из Вокинга поврате ближе местима која му историјски припадају. Борба за врх и даље није опција, али 2019. би по свему судећи могла да буде година у којој се даље урушавање некад велике екипе коначно зауставило.

Торо Росо има сигурно најнеобичнији тандем возача у новој сезони. Ако је мало ко веровао да ће Квјат добити трећу шансу, постављање Албона у други аутомобил представља још веће изненађење. Рус и Британац са тајландским коренима имају квалитет за Формулу 1 а STR14 је довољно добар да им омогући шансу да то и докажу и тако каријеру у елитној категорији ауто спорта продуже и након 2019. године.

Рејсинг Поинт (екс Форс Индија) је поприлично млако кренуо у нову сезону. Аутомобил који ћемо видети у Аустралији ће бити битно другачији од оног са којим су обављени тестови у Барселони па је зато незахвално прогнозирати какве су им шансе у Мелбурну. Лукави Перез је до сада са великим успехом водио тимске битке, ко год да је био у другој половини гараже, али подршка на коју је при томе могао да рачуна због спонзорског новца који доноси из Мексика више неће бити толико видна сада када је у другом аутомобилу газдин син. Строл би ту шансу морао да искористи ако не жели да заувек буде упамћен као неко ко је залутао у Формулу 1 на таласу породичног новца.

На самом дну, неколико секунди далеко од шестерца из средине табеле налазимо Вилијамс. Славно име Формуле 1 је у све већој агонији и уколико наставе на тврдоглавом инсистирању да и даље глуме конструктора који све ради сам, бојим се да из негативне спирале никад неће изаћи. Хронични недостатак новца који их је последњих година усмерио ка возачима који доносе повелики буџет али не и нарочити таленат унео је смртоносну летаргију у Гроув из које се чини да нема повратка. Педи Лоу је после фантастичног посла који је обавио у Мерцедесу у новом/старом окружењу ужасно забрљао што га је и коштало позиције у тиму у којем је значајан деоничар. У Кубици и Раселу, Вилијамс после много година поново има таленат за воланом, али то неће FW42 подићи са дна табеле.

У занимљивој Нетфликсовој серији која нам је уласком иза сцене пружила драгоцен увид у начин функционисања тимова и тако направила сјајан шлагворт за нову сезону, Кристијан Хорнер на једном месту каже како је сезона дугачка и сви отприлике знају на каквој позицији је почињу али нико нема појма где ће је завршити. Хајде онда да кренемо у ту неизвесност, можда се стварно изненадимо.

Нова правила у 2019. години

Једноставнија, 20 центиметара шира и 2,5 центиметра дужа предња крила и 10 центиметара шира и 7 центиметара виша задња крила са упрошћеним граничницима, те 10 центиметара нижи бочни аеро елементи и једноставнији ваздушни усисници за хлађење кочница уведени су са жељом да омогуће лакше праћење аутомобила који се налази испред.

Додата два мала ЛЕД светла са задње стране вертикалних делова задњег крила која се укључују у случају кише и/или смањене видљивости.

Аутомобил без возача мора да тежи минимум 660 килограма док возач и седиште морају имати минимум 80 килограма.

Максимално дозвољена маса горива увећана са 105 на 110 килограма по трци.

Пет мешавина гума (означене са Ц1 до Ц5 где је Ц5 најмекша варијанта) за суво време биће на располагању током сезоне, од чега ће три мешавине бити номиноване за сваку трку. Гуме ће бити обележене са само три боје: црвена за најмекшу верзију тог викенда, жута за средњу и бела за најтврђу. Номиноване мешавине морају бити у узастопној секвенци (нпр. Ц1-Ц2-Ц3, није могуће Ц1-Ц2-Ц4).

Приликом кажњавања померањем на крај стартног поретка возачи који су кажњени ће бити у међусобном односу који је у складу са тиме где су се без казне квалификовали а не као до сада у зависности од тога када је казна изречена.

Обавезне биометријске рукавице са сензорима који контролишу виталне знаке.

После 60 година враћено је правило да најбржи круг доноси додатни поен, али под условом да га направи возач који трку заврши унутар првих десет позиција.