Коначни долазак вука – други део

Сезона лова на Мерцедес је званично отворена, а кривица за то делимично лежи и на самим Сребрним стрелама. Док шампионска екипа не сноси одговорност за увођење нових правила, неки други догађаји који су се током зиме дешавали у Бреклију и те како имају утицаја на повећан апетит главних конкурената. Бомба коју је Нико Розберг детонирао само 5 дана по освајању титуле светског шампиона јесте случај без преседана у историји Формуле 1, и легитимно је запитати се нису ли Тото Волф и Ники Лауда, иако на први поглед изузетно успешни - освојене су све три возачке, односно конструкторске титуле - ипак морали боље. Док Розбергова рационализација да је стигао до врха и испунио дечачки сан донекле делује смислено, јасно је да је на такву одлуку утицао пре свега стрес због лоших односа у екипи. Као да није било довољно лоше видети колико је екипа била неприпремљена за такав потез шампиона, кораци који су направљени у потрази за Никовом заменом су тек показали да ситуација у Мерцедесу није ни мало ружичаста.

Одлука да се нико од младих возача које екипа већ годинама протежира не промовише у фабричког пилота је колико логична, готово једнако толико и лоша. Али чињеница да то место није попуњено бољим возачем од Ботаса најбоље показује размере проблема са којим ће Волф и Лауда морати да се изборе. Није спорно да се и Алонсо и Фетел, једнако као и Верстапен и Рикардо данас боље котирају од пристојног Финца па то што нико од њих није завршио у аутомобилу са знаком трокраке звезде може да се тумачи и као жеља менаџмента да се по сваку цену избегне додатна фрикција у ионако оптерећеним односима са Хамилтоном. Валтери је прилично солидан возач - ретко прави грешке, изузетно је коректан и на стази и ван ње - и у добром аутомобилу би могао редовно да се бори за подијум, у одређеним околностима чак и за победу, али хајп који је окруживао бившег GP3 шампиона је ископнио током година у Вилијамсу у којима Финац није успевао да доминира над Масом на начин на који је то Алонсо редовно чинио у заједничким Ферари годинама. Уз уговор на само годину дана и изузетно мотивисаног Луиса на другој страни гараже, као дошљак који тек мора да се привикне на нови тим, Ботас пред собом има тежак задатак у којој га само херојство на стази и челични живци могу спасити да не постане нови Ковалаинен. Дејмон Хил је у овом контексту изјавио - и ту се потпуно слажем - да није мудро потцењивати било кога, па са великом знатижељом очекујем прву трећину сезоне, када би могли да добијемо одговор на питање је ли дечко из Настоле нови Хеики, или можда ипак нови Мика?

Муке за шампионски тим се не завршавају са ситуацијом у кокпиту. Прелазак Педија Лоуа у Вилијамс само наивни могу повезати са трансфером Ботаса у другом смеру јер је јавна тајна да Педи није отишао својом вољом. Без обзира што је Мерцедес брзо пронашао замену у лику веома цењеног Џејмса Елисона, штета је и те како начињена, јер је прекршен основни спортски постулат: тим који побеђује се не мења.

Иако ситуација још увек није драматична - Мерцедес је током зимских тестова поново био најпоузданији, мотор је наводно ојачан за додатних 70 коњских снага у односу на прошлу сезону, а праву брзину ћемо видети тек на квалификацијама у Мелбурну - Сребрне стреле у 2017. делују рањиво, и ако бих пре почетка прве трке морао да изнесем једну прогнозу о новој сезони, она би гласила да дупле победе за екипу из Бреклија неће бити тако честа слика као у прошлој години.

Ферари је током фебруара убедљиво стигао до још једне титуле шампиона зимских тестова, и мада је безначајност таквог достигнућа лепо демонстрирана прошле сезоне, у којој се таква „титула" претворила у учинак од нула победа, не морамо бити тифози да би веровали да ће ове године бити другачије. Не само због тога што је предност у односу на Мерцедес овога пута била израженија него током зиме 2016. године, или што је СФ70Х показивао конзистентност на различитим мешавинама гума, како на нивоу брзог круга, тако и у тркачким симулацијама, уз солидну поузданост. Много импресивније од тога деловао је нови приступ екипе из Маранела, без великих обећања и тешких речи. Уместо њих, о потенцијалу новог аутомобила су зато почели да причају сви други - струка, новинари, конкуренти. Иновативни дизајн бочних усисника ваздуха и фантастично приањање су истурени у први план, док се за мотор сматра да је на само пар процената испод претпостављене снаге Мерцедесовог агрегата, па је пред Мелбурн Хамилтон тврдио да је Ферари фаворит, док је Лаудина процена гласила да су скарлетни аутомобили 2 десетинке по кругу испред конкурената.

Фетел, који је нови аутомобил већ крстио именом Ђина, улази у последњу годину уговора и није спреман да још дуго чека на прилику да се поново бори за титулу. Уз место које се догодине ослобађа у Мерцедесу, Ферари је под притиском да, уколико желе да га задрже, Себу омогуће повратак на највиши степеник подијума. Како уговор истиче и ове године најстаријем возачу у каравану Формуле 1, Кимију Раиконену (којем би само понављање форме из дела каријере који се из потпуно нејасних разлога нагло завршио 2007. године могло да донесе нови уговор), Скудерија ће све учинити да избегне ситуацију у којој у наредну сезону улази са два нова возача. Иако није мали број оних који верују да ће Ферари бити и претендент на титулу, скромнија прогноза гласи да победе не би требало да им измакну.

Уз ненадмашног Ејдријена Њујиа на челу, Ред Бул је са великим надама чекао увођење нових правила која акценат поново стављају на аеродинамику. Рено је направио леп напредак током зиме, али је мотор према одређеним проценама и даље бар 40-ак коња у заостатку за агрегатом који погони Ферари. Зимски тестови нису били нарочито успешни за Рикарда и Верстапена, пре свега због проблема са системом за обнављање енергије (ЕРС), али у Аустралију РБ13 долази са новом верзијом мотора, и још битније, правом шасијом - у страху од копирања, Њуји своје најбоље идеје воли да држи сакривене до последњег тренутка. За разлику од Ферарија, који је ноторан по заостајању у развоју током године, Ред Бул је познат по управо супротном па чак и ако на почетку сезоне не буду одмах за петама Хамилтону, Ботас ће свакако бити мета. У Рикарду и Верстапену, Црвени бик има вероватно најбољи возачки пар у каравану, а са таквом количином талента на једном месту, побољшаним Реноом и Њујијем у рукаву, биће ово добра година за тим Дитриха Матешица.

Док водећа три тима не стрепе много за своје позиције, борба у средини табеле ће бити крајње неизвесна. Потајни фаворит је пре свих Вилијамс који је највише профитирао ове зиме. Јачи за Педија Лоуа, и два пута по 20 милиона долара (обештећење за Ботаса и спонзорство које са собом доноси Ленс Строл), екипа Френка Вилијамса уз сјајни Мерцедесов агрегат сада има и ресурсе и знање да озбиљније конкурише најбољима. Оно што ће ове сезоне недостајати је квалитет за воланом, будући да је возачка постава резултат превеликог компромиса. Финансијска инјекција са којом стиже 18-годишњи Квебечанин је за екипу из Гроува довољно битна да неутралише разочарања која ће неминовно уследити док почетник буде стицао искуства у такмичењу на највишем нивоу. То не значи да актуелни шампион европске Формуле 3 није талентован, али је свима јасно да би било боље да је бар још годину дана занат пекао у нижим категоријама ауто спорта. Уз алкохолно пиће као генералног спонзора, други возач је макар из маркетиншких разлога морао бити неко са искуством и годинама, па се после Ботасовог трансфера из непостојеће пензије експресно вратио Маса, чији најбољи дани су прошли још и пре бизарног инцидента на Хунгарорингу.

Форс Индија, која је на четвртој позицији завршила последњу кампању, у нову сезону улази са истим амбицијама, и мало промењеним околностима. При томе не мислим на необичну одлуку да аутомобил обоје у предоминантно розе боју новог спонзора, већ на разбијање изузетно успешног возачког пара Перез - Хилкенберг. Као замена за Немца, тим Виџаја Малије је добио вероватно најбољу опцију која је била слободна на тржишту, Естебана Окона, који је уз Мерцедесову подршку добио предност у односу на Верлајна и завршио у значајно конкурентнијем аутомобилу, па од њега ове године заиста пуно очекујем. Уз константно потцењеног Переза, Форс Индија поново са пуним правом може да јуриша на позицију најбољег малог тима.

Хулк је помало неочекивано изабрао Рено, свесно жртвујући ову сезону у нади да ће црно-жути за годину или две коначно кренути у борбу за сам врх. Ако ништа друго, Немац који је освајао титуле у свим шампионатима у којима се такмичио пре уласка у Формулу 1 је коначно стигао у фабрички тим, и из тог угла потез у перспективи делује логично. Други волан екипе је остао у рукама Џолиона Палмера, који у претходној сезони није показао готово ништа од талента који му је 2014. донео титулу шампиона у GP2 серији. Рено се на тестовима држао златне средине, али уз постепени развој мотора у другој половини године можда могу да очекују и озбиљнији напад на позицију број 5 у поретку конструктора.

Торо Росо би могао да буде једно од пријатнијих изненађења. Уз нову, ако имам право да будем субјективан, значајно лепшу комбинацију боја, стигао је и Реноов мотор, па се очекује да ће супер талентовани Карлос Саинц јуниор наставити да импресионира, вероватно довољно да за наредну годину обезбеди место у неком од јачих тимова. Квјат је добио још једну шансу, рекао бих више као резултат гриже савести за нефер третман после прошлогодишњег карамбола у Сочију, него што је то по вожњама заслужио, поготово када знамо да је Ред Бул на располагању имао Пјера Гаслија, актуелног шампиона GP2 серије. Далеко од тога да Рус не заслужује место у каравану, али код немилосрдног доктора Хелмута Марка увек сте на један корак од судбине Алгерсуарија, Буемија или Ди Грасија. Ипак, уз солидан аутомобил, оба пилота ће имати 20 прилика да обезбеде успешан наставак каријере.

Гужву у средини табеле ће правити и Хас, који је врло добром Грожану придодао Магнусена, и тако подигао квалитет у односу на прошлогодишњу поставу. И даље уз подршку Ферарија, америчка екипа нема велике амбиције, али би повремено могла да помрси конце и Вилијамсу и Форс Индији, а свакако Торо Росу и Реноу, пре свега захваљујући изузетно поузданом агрегату. За нешто боље, Џин Хас ће морати да потроши значајно више новца, што му за сада није у краткорочним плановима.

На самом зачељу, у недостатку угашеног Манора, наћи ће се Заубер, који у своју 25. сезону Формуле 1 улази и даље оптерећен сумњивом финансијском ситуацијом. Паскал Верлајн је сигурно разочаран што му је не само измакло место у фабричком тиму, већ и значајно боље седиште у Форс Индији, што је за момка од којег се до пре само две године очекивало тако много јасан показатељ да би каријера врло брзо могла скренути у правцу Формуле Е или евентуално шампионата издржљивости. Да би спречио такав сценарио, млади Немац ће морати да буде убедљив против клупског колеге Ериксона, што на тестовима баш и није био случај.

Пажљиви читалац ће приметити да сам прескочио један значајан тим, и најрадије бих текст завршио а да о Мекларену не напишем ништа, јер то што ћу написати неће ни мало добро изгледати. Уклањање Рона Дениса и повратак наранџастој боји (додуше превише загаситој за мој укус) из времена оснивача тима, непрежаљеног Бруса Мекларена, нису били довољни да би се лоша срећа у коју је некад славни тим запао преокрене. Недостатак генералног (још од 2013. године) и егзодус великих спонзора - Таг Хојер и Ексон у Ред Бул, Бос у Мерцедес - су само додатни разлози што је на Денисово место доведен Зек Браун, маркетиншки гуру који је одговоран за долазак неких од највећих спонзора у Формулу 1, али сви ти потези не могу да надоместе скандалозно неконкурентан агрегат који је Хонда поново испоручила. Екипа из Вокинга је током зимских тестова прешла само 40% километраже коју је одрадио Мерцедес, потрошивши при томе невероватних 7 (?!) мотора а да ни Алонсо ни Вандорн ни једном нису успели да одвезу више од 11 кругова у цугу. Нови мотор при томе није ни довољно брз, те на правцима развија максималне брзине које су читавих 30 километара на час спорије у односу на конкуренте. За некад велики тим, који је без подијума од 2014. а без победе од 2012. године, ово може да се опише само једном речју - катастрофа. Приче о разлазу са Хондом су ипак преурањене, али ће жртва таквог приступа поново бити Алонсо, који ће једва дочекати крај сезоне и својег трогодишњег уговора. Срећом по Хонду, развој мотора током године је поново дозвољен, што је вероватно једина добра вест за измучене навијаче Мекларена.

За све оне који су ме испратили на овом подугачком путу кроз караван Формуле 1, а поготово за оне који нису, следи коначно и резиме: Већи и бржи аутомобили значиће више контаката, стартови ће бити неизвеснији а трке због тога узбудљивије. Мерцедес неће бити доминантан као претходних сезона, што је прилика коју ће и Ферари и Ред Бул умети да искористе. Не верујете ми? Вук! Вук!