Киша, бетон и глодари

Добро, не будимо ситничави, можда је могуће стићи до победе и лакшим путем него што је то Џенсон демонстрирао пре пет година, али једно је сигурно: не постоји место на свету где најбоља стартна позиција вреди мање него што је то случај у Монтреалу. Не зато што је у последњих 15-ак година само нешто више од трећине најбржих у суботу славило и у недељу. Не. Него зато што је логично да је на стази која носи име најузбудљивијег возача којег је Формула 1 икада имала неизвесност једноставно загарантована. Због непредвидљивих временских прилика, окована бетонским зидовима и садистички настројена према кочницама, писта Жила Вилнев већ тридесетак година тестира најбоље светске возаче на начин на који се то не дешава на другим аутодромима.

Било да се асфалт топи под врелим канадским сунцем (оксиморон?), или хладноћа стазу чини као лед клизавом; непредвидљиви пљусак зачас уништи пажљиво припремљену тактику или константна, досадна киша раздвоји мушкарце од дечака; мотор једноставно изгуби битку са снагом десног стопала које немилосрдно притиска папучицу за гас, или још чешће, кочнице, запаљене до четвороцифрених бројева на целзијусовој скали, подаре неустрашивим пилотима моменат који ће памтити цео живот - Фортуна је неопходан савезник свима који су довољно вешти да избегну 1) претеће бетонске зидове који не опраштају чак ни светским шампионима и 2) златно-смеђе глодаре који су током јуна довољно заузети продужетком врсте да немају времена да обраћају пажњу на незване госте у њиховом природном станишту.

Са мрмотима се никад не зна, али можемо бити поприлично сигурни да ће остатак потенцијалних фактора изненађења из горњег пасуса одиграти своју улогу предстојећег викенда. Као да нам није већ довољно интригантна фаза у коју је шампионат ушао после прошле трке.

Рецимо: да ли је Нико Розберг, глумећи доброг момка и пропуштајући Хамилтона да појури одмаклог Рикарда постигао спектакуларан аутогол? Или још боље - да ли би у обрнутој ситуацији Хамилтон поступио на исти начин? Чисто сумњам. А и зашто би? Тимска победа у Монте Карлу јесте ствар престижа и вреди више него на неким другим местима, али цена коју би Нико могао да за то плати у новембру је исувише велика. Већ у Монтреалу, где је Хамилтон 4 пута славио док Розберг има само пар других места, Луисова борба за повратак у шампионску трку лако може да добије нови замајац, а оног момента када поврати самопоуздање, Британца ће бити готово немогуће зауставити.

Или: када те тим у две трке заредом - прво погрешном тактиком (Барселона), а затим и погрешном тактиком и аматерским радом у боксу (Монако) - кошта победе, у сезони у којој немаш доминантан аутомобил, чак и најзаразнији осмех Формуле 1 ископни брже него мартовски снег на Копаонику. Данијел Рикардо је не само материјал за светског шампиона, већ и још битније, својом ведром појавом управо оно што је Формули 1 потребно у борби за повратак глобалне популарности, али историја је пуна добрих момака који упркос професионалности, таленту и несумњивој вештини нису остварили оно што су могли. Уз Верстапена као клупског колегу од којег сви у будућности очекују мултипле титуле, Рикардо је свестан да нема право да пропушта прилике које му се указују, поготово зато што Ред Бул никада није умео да на прави начин управља међусобном борбом својих возача. У сушним условима, Монтреал би данас био превелики залогај за аутомобил који покреће Рено, али уз кишу која се најављује у недељу Рикардо би могао да добије још једну прилику да успостави ауторитет, како у тимској гаражи тако и у актуелној генерацији возача.

Шта тек рећи за Ферари. За мог живота, ако изузмемо нестварне Шумијеве године, италијанска екипа је константно разапета између онога што би требало да буде и онога што у ствари јесте. Може Маркиони, као што је и ди Монтецемоло пре њега, па чак и Ил Комендаторе још раније, до сутра да се трси како Скудерија једноставно мора да побеђује, али реалност је болно другачија. Најгоре од свега, то што је Мерцедес укупно гледајући направио бољи финални производ у скоро сваком аспекту није оно што сваког правог тифоза највише боли. Неко уосталом мора да буде најбржи, али у Формули 1 најбржи није увек побеђивао. Не, килавост у припреми и спровођењу тактике током тркачког викенда је оно што много више смета, а перфектна егзекуција Мерцедесовог труста мозгова на претходној трци најбоље показује како креативна тактика може да измисли победу чак и у инфериорној позицији. У којој је Ферари већ (пре)дуго. У Монтреал зато стижу са обновљеним ентузијазмом - побољшаном турбином и новим огибљењем - а опет не могу се отети утиску да и поред све те инжењерске ингениозности, своју шансу пре свега виде у најављеној киши.

Из другог плана како сезона одмиче своје шансе тражи све више тимова. Форс Индија је у Монаку узела све што је било у понуди и на том таласу самопоуздања долазе и у Канаду. У свакој генерацији постоји онај један потцењени возач и све је јасније да је то данас Перез, чија је једина грешка што је пре времена стигао у Мекларен који је тада већ био на силазној путањи. Мексиканац је још релативно млад па можда и добије другу шансу, за разлику од Хилкенберга - који је освојио титуле у свим тркачким категоријама пре уласка у Формулу 1, да не заборавимо Ле Ман - за којег је вероватно већ касно. Како год, киша у недељу би могла да наранџастима пружи нову прилику за прегршт бодова.

Вилијамс је последњих година солидно пролазио у Канади, пре свега због одсуства брзих кривина које су већ неко време криптонит за лепе беле аутомобиле, али кишна трка им неће бити савезник. Торо Росо не зазире од кише, поготово у рукама импресивног Саинца јуниора који даје све од себе да покаже да је неправедно био у Верстапеновој сенци, док Квјат већ касни у покушају да докаже Ред Булу да је погрешио.

Мекларен је додатно поправио турбо, али 2016. дефинитивно неће бити година у којој ће се екипа из Вокинга вратити на стазе старе славе. Алонсо тренира стрпљивост у нади да ће следеће године Хонда довољно напредовати да му омогући бар још један напад на титулу коју је последњи пут освојио пре пуних 10 година, али за Џенсона ће то по свему судећи бити прекасно.

Остатак каравана?

Да нисмо сведоци поновног успона Ред Була можда би и могли да уделимо мало сажаљења фабричком тиму који се ове године вратио, овако међутим оно што Рено тренутно приказује - са мотором који се у доброј шасији и са добрим возачима бори за победе - делује поприлично срамотно. Хас се после две сензационалне трке на почетку шампионата тихо вратио тамо где му је, као новајлији, место, док се Заубер, оптерећен финансијским проблемима још увек вози ивицом провалије. Манор не успева да се одлепи са дна, али Харјанто за сада неочекивано али врло успешно квари Верлајнов почетак каријере.

Не много битне квалификације су на програму у суботу у 19 сати по нашем времену, док пословично спектакуларна трка у недељу стартује сат касније. Још само да неко јави мрмотима.