Последњи дан зиме

Не знам. Нико не зна. Ни Луис Хамилтон, ни Тото Волф, Себ Фетел или Рон Денис - човек који мрзи неизвесност - немају појма. Чак ни Берни. Барем до недеље и пада кариране заставе, велики број непознатих ће пунити тај генератор интересовања подижући притисак све до момента када се угасе црвена светла на Алберт парку. Следећих 90 минута дефинисаће сезону. И наша очекивања.

Као и обично, први слој неизвесности везан је за промену правила, тај омражени али нужни потез коју Формула 1, као комбинација бизниса, забаве и спорта обавезно прави. Ове године, промене нису бројне, али неке од њих би могле да имају огроман утицај на то какве ћемо трке гледати. Кључне измене се односе на избор гума, квалификације и радио комуникацију. Кренимо редом.

За разлику од претходних сезона, у којима је Пирели номиновао две мешавине гума за сваку трку, овога пута ће тимови имати једну мешавину више на располагању, уз одређене услове. Овде ствари већ постају компликоване, па се док будете читали наредне редове наоружајте стрпљењем. Сваки возач на располагању током тркачког викенда има 13 сетова гума за суво време (плус 3 сета за кишу и 4 сета за променљиво време). Будући да Пирели одређује 3 мешавине, возачи имају обавезу да изаберу најмање по један сет сваке од три понуђене мешавине, док распоред преосталих десет из три понуђене опције бирају по свом нахођењу, при чему пилоти истог тима могу направити различит избор уколико тако желе. Али ни ту није крај. Од три понуђене гуме, Пирели одлучује које две су препоручене за трку, док су сви који се пласирају у последњи, трећи део квалификација, у обавези да тада користе најмекшу понуђену мешавину. Возачи који се не пласирају у трећи део квалификација, логично, ову обавезу немају.

Коначно, од две препоручене мешавине за трку, возачи морају да користе бар једну, док друга - пошто и даље стоји обавеза да се током суве трке морају користити бар два различита типа гума - остаје питање слободног избора возача и њихових тимова. У покушају да ствари појасним, искористићу номинације за Велику награду Аустралије, где возачи могу да бирају између средње, меке и супер меке гуме. То значи да у трећем делу квалификација морају да се користе супер меке гуме, док ће на трци морати да се користе или средње или меке гуме, с' тим што, уколико желе, возачи једну од две понуђене опције могу заменити супер меком гумом. Доста компликовано, слажем се, али идеја је да се већим избором омогући већа флексибилност стратегија током трке, па остаје да видимо да ли ће и у пракси бити тако. Пре сваке трке Пирели ће објављивати за које комбинације сетова су се возачи определили, па већ из избора за Аустралију видимо да разлике међу водећим тимовима и те како постоје:

За завршетак приче о гумама вреди споменути да од ове године имамо и нову, љубичасто обележену ултра меку П зеро гуму, коју би према објављеном распореду први пут могли да видимо у Канади, и која би према првим проценама требало да буде бар пола секунде по кругу бржа од до сада најмекше, црвено обележене супер меке гуме.

Промена система квалификација није дочекана са нарочитим ентузијазмом ни од стране возача и тимова ни од стране навијача. Уз главни аргумент да није потребно мењати нешто што већ солидно функционише, тимови сматрају да ће нови систем донети хаос, па резултат неће одсликавати реалну снагу тимова. Што је управо и био разлог да Берни инсистира на овом решењу које је на крају прогурао на исти начин као и све остало - као алтернативу је понудио нешто још горе, односно обрнути распоред првих десет возача на старту где би најбржи стартовао као десети, другопласирани као девети и тако даље.

Ево о чему је реч. Као и до сада, квалификације ће бити подељене на три дела. У првом делу ће испасти седам најспоријих возача, тако што ће након 7 (од укупно 16) минута бити елиминисан возач са најспоријим временом, процес који ће се затим понављати сваких 90 секунди, све док не останемо са 15 возача. У другом делу квалификација елиминација креће након 6 (од укупно 15) минута, такође на сваких 90 секунди, тако да у коначних 14 минута трећег дела квалификација улази 8 (а не као до сада 10) најбржих возача. У последњем сегменту квалификација елиминације почињу након 5 минута, све док не добијемо победника. Због увођења новог система водећим тимовима ће значајно бити умањене шансе да очувају сет нових гума за трку, док ће гужва на стази, поготово у првом делу, значајно отежати постизање идеалног времена, што може водити изненађењима. При томе, сваки прекид квалификација ће фаворизовати оне који су већ постигли добро време па ће журба да се већ на почетку извезе брзи круг бити перманентна. На крају, нови систем ће бити посебно ризичан на стазама са дугим кругом, где се лако може десити да возачи имају само једну прилику да забележе добро време, па се већ сада може рећи да ћемо, поготово на почетку сезоне, неретко виђати добро измешан стартни поредак.

На крају, али не најмање важно, од нове сезоне се уводи велика рестрикција радио комуникације, па тако тимови више не могу да обавештавају своје возаче о томе шта раде конкуренти, није дозвољен договор о промени нагиба предњег крила током заустављања у боксу (возач мора сам да тражи), нема информација о стању нивоа горива, нису дозвољена упозорења о изласку са стазе у кривинама, док је информисање возача о одласка на замену гума дозвољено тек у кругу у којем се планира заустављање. Возачи више неће добијати ни информације о стању мотора, осим у случајевима када је безбедност угрожена. Поврх свега, и шифре су забрањене. Све у свему, солидна идеја - возачи а не тимови су ти који би требало да доносе одлуке у току трке - уколико буде применљива у пракси. Видећемо.

Од осталих промена у наставку наводим само најбитније. Због жалби да су нови хибридни турбо агрегати исувише тихи, у новој сезони аутомобили морају да имају две одвојене издувне цеви; ивице кокпита су подигнуте за 20 милиметара и додатно ојачане; тимови због рекордне 21 трке на располагању имају 5 агрегата, што је један више у односу на 2015. годину а развој мотора према прошле године уведеном систему жетона је могућ током целе сезоне. Једина разлика је у томе што се укупно 32 жетона могу ове године потрошити на свим елементима мотора, а не само неким као што је то раније био случај. Најсвежији подаци говоре да је пре почетка сезоне највише жетона, 23, потрошио Ферари, Мерцедес је искористио 19, Хонда 18 а Рено само 7.

У новој години очекују нас три почетника и пар повратника међу возачима, прва америчка екипа у последњих 30 година, као и повратак фабричког тима Реноа. Актуелни ДТМ шампион и Мерцедесов штићеник Паскал Верлајн свакако побуђује највеће интересовање, и у Манору са агрегатом трокраке звезде би могао да буде пријатно изненађење, док ће бивши шампион ГП2 серије Џолион Палмер у Реноу покушати да надмаши оца Џонатана који је са променљивим успехом возио пре тридесетак година. Трећи дебитант, Рио Харјанто је до места у Манору стигао захваљујући издашном спонзорству нафтне компаније из матичне Индонезије, па су и очекивања сразмерно мала. У Реноу, који ће у новој сезони пленити загасито жутом бојом, своју другу и вероватно последњу шансу после несрећне епизоде у Мекларену добиће Кевин Магнусен и неће бити изненађење ако је искористи.

Амерички Хас (са дугим а) Ф1 тим је за разлику од претходне гарнитуре нових тимова (ХРТ, Лотус/Кејтерам, Марусија) у караван стигао много боље припремљен, и уз издашну помоћ Ферарија неће бити изненађење ако већ у првој сезони стигну до бодова. Солидан пар возача чине Грожан и Гутијерез (још један повратник), и након што тим прележи уобичајене дечје болести, Г и Г би могли да помрсе рачуне многим екипама у средини табеле.

У остатку каравана није било возачких промена, што не значи да је и поредак остао исти. Питање свих питања је да ли је Ферари сустигао Мерцедес, али на основу до сада приказаног одговор би могао да буде само у рангу спекулација. За оптимисте: Ферари је поново био најбржи на предсезонском тестирању, Кимијев круг на мекој гуми је посебно био импресиван (бољи од Мерцедесовог) а током симулације трке времена по кругу су прилично пратила она која постижу Сребрне стреле. За песимисте: Мерцедес је на тестовима превезао нестварних 1329 кругова - 238 више од најближег пратиоца и чак 453 круга више од Ферарија - демонстрирајући поузданост без премца. Самоувереност им је на толиком нивоу да током теста уопште нису ни користили супер меке и ултра меке гуме, тако да се прави домети новог модела не могу ни наслутити.

Неспорно је да је Ферари напредовао, као и да је Скудерија пуно радила на побољшању приањања, у циљу бржег постизања оптималне температуре гума, слабе тачке прошлогодишњег модела због које су црвени аутомобили патили на квалификацијама. Поузданост током тестова ипак није била на нивоу Мерцедесове, што не мора много да значи, али свакако не охрабрује. Лауда сматра да је Мерцедесова предност сведена на око две десетинке по кругу и ако је заиста тако то би могла да буде сјајна вест за Маранело, али и све неутралне навијаче, јер са таквом маргином сви исходи су могући.

Иза водећег двојца следе Вилијамс - свакако бржи на нивоу једног круга - и Ред Бул - импресиван током симулација трке - који ће своју шансу тражити у другом делу сезоне, кроз побољшање агрегата. Иако су невољно остали у Реноовом табору, Ред Бул на развоју мотора ради са Илмором, а у маркетиншке сврхе ребрендирали су га у ТАГ, баш као што је то крајем осамдесетих са Поршеовим агрегатом радио Мекларен.

И када смо већ код екипе из Вокинга, тестови су показали да је Хонда порадила на поузданости али снага мотора и даље није на потребном нивоу па су Мекларени на правцу били и 20-ак километара на сат спорији од конкурената. Простор за напредак и даље постоји, али велико је питање колико још стрпљења имају Алонсо и Батон, а поготово Рон Денис. Пре Мекларена су зато на лествици у овом тренутку и Форс Индија, која би на првим тркама сезоне могла да буде фаворит из сенке, али и Торо Росо, који ће са прошлогодишњим Фераријевим агрегатом и амбициозним Верстапеном и Саинцом јуниором бар у првом делу сезоне по свему судећи успешно мрсити конце сестринском тиму. Мекларен ће покушавати да угрозе Рено, којем ће бити потребно неколико година да успостави победнички систем, и Заубер који је опхрван финансијским проблемима последњи лансирао нови аутомобил, док ће зачеље покушавати да избегну ове сезоне много амбициознији Манор и брз али непоуздан Хас.

Ко ће бити успешан на старту сазнаћемо у суботу од 7 ујутру по нашем времену, када почињу прве овосезонске квалификације, односно у недељу од 6, када почиње трка.

Промена годишњих доба, својеврсни симбол константне трансформације наших живота, је процес који у модерном, ужурбаном свету ретко привлачи пажњу. Изузетак је почетак последње декаде марта која у северној хемисфери означава почетак пролећа - симболично буђење из зимског сна и наговештај узбудљивих и топлих дана. Ове године, од зиме се опраштамо првом трком нове сезоне, а ако је некоме потребна трансформација, онда је то Формула 1. Пожелимо јој срећу да та трансформација буде успешна.