Јапанска узбудљива осмица

Господин Хугенхолц, познат под надимком Ханс, затражио је хеликоптер како би боље осмотрио предложени терен, и брзо му је постало јасно да је брежуљкасти терен у средини равнице права локација за пробу Хондиних аутомобила. Управо та потреба за тестирањем је учинила да добијемо стазу која има и елевацију, и дугачке правце и укоснице, и брзе и споре кривине, па чак и под/надвожњак - због којег аутодром има специфичан облик броја осам - како би се избалансирао број левих и десних кривина.

Коначан резултат је уосталом био толико добар да је популарни Ханс у наредних десет година добио позив да дизајнира практично све нове стазе које су се у то време градиле - поменимо само Золдер, Хокенхајм и Хараму - а опет, неким чудом, Формула 1 је „успела" да пуних 25 година не примети ову лепотицу на обали огромног Исе залива на пацифичкој обали Јапана.

Један од главних разлога је вероватно била локација Хондине стазе. Токио је за то време, пре аутопутева и Шинкансен возова, био предалеко, а најближи град - Пиксијеву Нагоју - бије глас да поседује сав шарм и узбудљивост просечне провинцијске варошице у Чаушескуовој Румунији.

Али ни једна тајна не може остати сачувана па је једном ипак морала доћи и та судбоносна 1987. година, када су се најбољи светски тркачи напокон окупили на Сузуки и зачели љубавну причу која и даље траје, иако се актери константно мењају. Од првих асова који су је испробали - Пике, Менсел, Прост, Сена - па до данашњих дана, у свакој генерацији је готово немогуће пронаћи некога ко Сузуку неће ставити, из возачког угла гледано, међу 3 најбоља тркалишта, обично уз Силверстон и Спа.

Фантастична ритмичност, са кривинама које се природно надовезују једна на другу, али и велика брзина у највећем делу круга на овој уској стази представљају озбиљан изазов за возаче, и права је штета што се тај доживљај не може верно пренети посредством ТВ пријемника. Унутар кокпита, осећај је невероватан. Снажан мотор, тврдо огибљење и добро приањање, које не сме бити постигнуто науштрб максималне брзине - три су координате око којих се врти подешавање аутомобила на овој стази; када се оно погоди, задовољство проласка кроз 130Р кривину, пуним гасом, у осмој брзини, са више од 300 километара на сат и највећој константној Г сили у целој години, представља један од врхунаца сезоне.

Која је колико прошле недеље доживела потпуно неочекивани обрт, када су оба Ферарија и оба Ред була на квалификацијама за Велику награду Сингапура потукла моћне Мерцедесе, па Сребрне стреле долазе у Јапан са задатком да ствари хитно поставе на своје место и тако неутралишу Фетелов јуриш у генералном пласману. Четвороструки светски шампион је прошлог викенда забележио своју прву стартну позицију од како је почетком године прешао у Ферари, али још битније, Себ је у последњих 5 трка скупио једнак број бодова као и Хамилтон, за којим сада заостаје 49 поена.

Логика говори да је резултат из Сингапура проста аберација, производ неколицине чинилаца у које спадају и градска стаза, и висока температура, и посебно супермеке гуме, које евидентно погодују Фераријевом аутомобилу. По истом принципу, на Сузуки, при знатно нижој температури и уз комбинацију две најтврђе Пирелијеве мешавине, Мерцедес не би смео да буде угрожен. Али логика и Формула 1 нису баш најпоузданији партнери, па ће тек трећи слободни тренинг, а први који би требало да се вози по сувој стази овог викенда, пружити бољи увид у ниво напретка који су постигли Ферари и Ред бул.

Ако је Фераријев успон плод побољшања и на нивоу мотора и на нивоу шасије, случај аустријске екипе је много занимљивији, будући да Рено и даље није искористио ниједан од преосталих „жетона" (токена) које има на располагању за развој мотора, што значи да је постигнути напредак резултат искључиво побољшања аеродинамике Ред була. Можда звучи парадоксално, али управо та ефикасност Њујиа и сарадника, без преседана у данашњем свету Формуле 1, представља највећи проблем за аустријску екипу. Демонстрирајући шта може да учини без икаквог побољшања агрегата, Ред бул повећава притисак на Рено, који заузврат, увређен јавним нападима аустријске екипе, константно одлаже увођење нове верзије мотора, не желећи да пружи било какву подршку тиму са којим се растаје на крају сезоне.

И док је (након успешних преговора са Бернијем око добијања новца који се сваке године дели „историјским" тимовима независно од резултата на стази) Рено на корак од куповине Лотуса и поновног успостављања фабричког тима, Ред бул се својим неспретним потезима дотерао у ћорсокак из којег ће тешко пронаћи задовољавајући излаз. Као да није довољан проблем то што се на прагу октобра не знају за чији мотор се припрема шасија за наредну годину, већ се у овом тренутку не зна ни одакле ће тај толико жељени мотор стићи. Њујиева генијалност је већ отерала Мерцедес, који се вероватно с' правом уплашио да би опремљен добрим агрегатом Ред бул могао да потуче њихов фабрички тим, па је велико питање зашто би онда Ферари прихватио сличан ризик, што значи да ће Матешицу вероватно понудити само верзију мотора коју добија, рецимо Заубер, али никако оно што је резервисано за фабрички тим.

Пошто су на располагању још само Рено, са којим је медијација већ сада немогућа, и (за сада) очајна Хонда, аустријска екипа нема маневарски простор и врло лако може да се догоди да на крају бира између слабије верзије Фераријевог мотора и потпуног повлачења из Формуле 1, и када се подвуче црта, ја не видим како је то боље решење од чекања да Рено развије свој агрегат.

Наравно да посебну иронију у ситуацију уноси актуелни дизелгејт кроз који пролази Фолксваген, јер делује ће фирми из Волфсбурга доћи главе превара која је на нивоу најбољих трикова из историје Формуле 1, баш у моменту када се очекивао улазак немачког гиганта у најбржи циркус кроз куповину аустријске екипе.

Ове године, нажалост, повратак на Сузуку ће бити мање празник а више подсећање на трагичан 42. круг прошлогодишње трке, када је на стази натопљеној кишом, фаталне повреде претрпео Жил Бјанки. Управо због тада научених лекција, промењен је термин трке, па ће после квалификација, које су заказане у суботу од 8 часова по нашем времену, недељна трка почети сат раније, како се не би догодило да се поново вози при смањеној видљивости и без могућности да се почетак трке одложи на неко време због неповољних временских услова.

Уз само 12 победа са прве стартне позиције у досадашњих 26 трка, квалификације на Сузуки нису пресудне, јер се уз ДРС и чест излазак сигурносног возила поредак може мењати током трке, али ће овога пута бити посебно занимљиве као показатељ да ли је актуелна Мерцедесова доминација угрожена. Иако лично мислим да није, тако бих волео да нисам у праву.