Циклус филмова Кшиштофа Кишловског

Кшиштоф Кишловски је био један од најутицајних савремених пољских филмских режисера и сценариста, а његова најпознатија дела свакако су циклус кратких телевизијских филмова Декалог и филмска трилогија Три боје.

РТС ће у оквиру овог циклуса емитовати 15 филмова из Кшиштофовог опуса и ТВ драму Декалог од 10 епизода. Први на програму ће бити два кратка ТВ филма: Подземна железница, о учитељу из малог града у Пољској, који долази у Варшаву да види своју отуђену жену, надајући се да ће му се она пре вратити, него затражити развод и Прва љубав о младом пару који ће морати да научи да преузме одговорност за своје одлуке, упркос бројним потешкоц́ама.

Следи филм Особље, први играни филм Кишловског који снима 1975. године за пољску телевизију и он му доноси прву награду на Филмском фестивалу у Манхајму. Филм проткан социјалистичким реализмом, приказује живот техничара, који ради на постављању бина, те се дотиче свог студентског живота.

Филм Ожиљак је његов следећи филм. Приказује догађања у малом граду, поводом планираног индустријског пројекта. Оба филма, без политичког коментара, приказују обични живот у системима, који онемогућавају нормалан економски и социјални развој. У филмовима играју полупрофесионални глумци и снимани су у полудокументарном стилу.

Са филмом Филмски аматер, 1979. године осваја прву награду на Филмском фестивалу у Москви, као и филм Вероватни случај из 1981. године, следе исту политичку линију, али су тематски сведени на судбину појединца, а не читавог друштва. У то време Кишловски припада групи пољских режисера који блиско сарађују са холандским режисерима, па због ове повезаности њихови филмови често бивају цензурисани, скраћивани или се у потпуности повлаче из јавног приказивања у Пољској. Тако је филм Вероватни случај на пољској телевизији приказан тек шест година након завршеног снимања.

Филм Без краја снимљен 1984. године је први изразито политички филм, који приказује политичке процесе у Пољској пред увођење ратног стања. Филм приказује погледе и размишљања једног духа и његове удовице. Критикован од владе, али и од филмских критичара. Овим филмом почиње његова сарадња са композитором Збигњевом Празјнером, чија се музика данас најчешче везује за филмове Кишловског.

Његови филмови су одувек садржавали филозофска путовања у унутрашњост људског духа и бригу за моралне и етичке импликације људских дела. Свој статус великог редитеља је потврдио 1988. године када снима десет кратких филмова тзв. Декалог, заснованих на мотивима десет божјих заповести.

Филмови су снимљени уз помоћ пољске и телевизије Западне Немачке. Замишљен као епизоде из живота становника варшавског солитера, циклус је постао један од најзапажених остварења прошлог века. На почетку планиран као пројекат десет режисера, међутим због организаторских проблема Кишловски одустаје од тога и преузима режију свих десет филмова. Епизоде пет и шест Кратки филм о убијању и Кратки филм о љубави снимљене су и као дугометражни филм и постигли су значајне успехе на међународним фестивалима. За Кратки филм о убијању награђен је наградом жирија на канском филмском фестивалу

Дугометражну верзију девете епизоде под радним насловом Кратки филм о љубомори, коју је Кишловски замислио да сними, због исцрпљености није никада снимио. То би иначе био тринаести филм у једној години снимања.

Његов први међународни филм Вероникин двоструки живот из 1991. године на често деликатан и ироничан начин истражује људске осећаје. Он га је описао као 'осећајан филм за осећајне људе', а ради се о двема женама (Пољакињи и Францускињи), које су заправо двојнице прожете јаким међусобним осећајем повезаности.

Најпознатије и последње дело Кшиштофа Кишловског је трилогија Три боје: Плава (1993), Бела (1994) и Црвена (1994). Названи по бојама француске заставе, а тематски обојени идеалима француске револуције, питањима о егзистенцији и концентрисани на судбину појединца. У Плавој истражује слободу кроз призму жене која у аутомобилској несрећи изгуби породицу и проналази нови смер свог живота. У Белој кроз црни хумор пружа поглед у борбу једног мужа за једнакост у браку, док се у Црвеној концентрише на заједништво, осликавајући везу младе манекенке и старијег мушкарца.

Филмови из трилогије Три боје сматрају се његовим најуспешнијим филмовима, освојили су више награда, од којих су најзначајније Сребрни медвед за најбољу режију на Филмском фестивалу у Берлину, Златног лава на Филмском фестивалу у Венецији И три номинације за Оскара 1995. године.

Недуго пре смрти, Кишловски је објавио план за нову трилогију (Рај, Чистилиште, Пакао), коју нажалост није успео да преточи у дело. Умро је од последица срчаног удара, у марту 1996. године у Варшави.

РТС ће у оквиру циклуса Кшиштофа Кишловског емитовати филмове: Подземна железница (Przejscie podziemne/Pedestrian Subway, 1974), Прва љубав (Pierwsza milosc/First Love, 1974), Особље (Personel/Personnel, 1975), Ожиљак (Blizna/The Scar, 1976), Филмски аматер (Amator/ Camera Buff, 1979), Спокој (Spokój/The Calm, 1980), Један кратки радни дан (Krótki dzien pracy/Short Working Day, 1981), Вероватни случај (Przypadek/Blind Chance, 1987), Без краја (Bez konca/No End, 1985), Кратки филм о убијању (Krótki film o zabijaniu/A Short Film About Killing, 1988), Кратки филм о љубави (Krótki film o milosci/A Short Film About Love, 1988), Вероникин двостурки живот (La double vie de Véronique/The Double Life of Veronique, 1991), Три боје: Плаво (Trois couleurs: Bleu/Three Colors: Blue, 1993), Три боје: Црвено (Trois couleurs: Rouge/Three Colors: Red, 1994), Три боје: Бело (Trois couleurs: Blanc/Three Colors: White,1994), телевизијску драму од 10 епизода - Декалог (1989-1990) и за крај документарац о каријери чувеног режисера - Still Alive: Film o Krzysztofie Kieslowskim (2006).