Предраг Цуне Гојковић – певач народне музике

Предраг Цуне Гојковић (1932–2017) сарађивао је с Ревијским оркестром РТВ Београд под управом Војислава Симића и Илије Генића. За музички архив Радио Београда снимио је више од хиљаду песама. Био је један од најпопуларнијих и најцењенијих српских певача, добитник великог броја признања и носилац статуса истакнутог естрадног уметника. Поводом осамдесет трећег рођендана и шездесет седам година каријере, 2015. године у Каменој сали уручен му је ,,Златни микрофон” Радио Београда.

Први велики корак у каријери био је учешће на фестивалу „Шест дана канцона” у Милану, где је, као члан ансамбла Милије Спасојевића, освојио друго место са песмом „Халиско”. Уследили су фестивали у Београду, Опатији, Загребу.

Изводио је мексиканске, изворне и компоноване народне песме, севдалинке, староградске нумере, забавне песме... Као младић је снажно заволео певање и оно му је потпуно променило животни пут, одвојивши га од студија на Трговачкој академији. Први јавни наступ је имао 1939. године на приредби „Прело на селуˮ у Коларчевој задужбини, певајући у дуету са сестром. Пред микрофоном Радио Београда је први пут запевао 1948. године, подстакнут својим учитељем у области народне песме и музике – Жарком Милановићем. Године 1962. је објавио сингл-плочу са песмом „Кафу ми драга испециˮ, која ће убрзо постати и хит и уметникова „лична картаˮ. Учествовао је на бројним фестивалима и често освајао награде.

У историји југословенске естраде сигурно ће као незабораван концерт остати дуел, натпевавање са Милетом Богдановићем, када су 1980. године у београдском Дому синдиката певали близу 18 сати и отпевали заједно преко 6.000 песама. Цуне је победио Милета, а рекорд у броју отпеваних песама до данас није оборен и по свој прилици скоро и неће бити надмашен.

Крајем деведесетих је у оквиру серијала „Цуне и пријатељиˮ одржао низ концерата широм Србије. Из његове раскошне дискографије, овога пута издвајамо песме: „Ја те звати нећуˮ, „Лакше, лакше, мој коњићуˮ, „Хеј, махалеˮ и „Црне очи, плаве очиˮ.

Најбољи интерпретатор који се родио на овим просторима, како га је описивао велики Ђорђе Марјановић, каријеру је почео непосредно после Другог светског рата у хору ,,Ђока Павловић”, а 1948. године стигао је у Радио Београд, за који је снимио преко 1.000 песама изворне народне музике из Србије. Остаће запамћен по извођењу песама ,,Кафу ми, драга, испеци”, ,,Јаничар”, ,,Соња”, ,,Дунаве, моје море”, ,,Запевајте, песме старе”, ,,Стани, стани, Ибар водо” и многих других.

Добитник је свих струковних награда и имао је највиши статус заслужног, истакнутог естрадног уметника. Добитник је признања ,,Сребрни лав”, Ордена заслуга за народ, којим га је одликовао Јосип Броз Тито, као и посебног признања за врхунски допринос националној култури Србије.

Снимио је 52 сингл-плоче, више коктел-албума, само неколико солистичких албума, а 1999. године дискографска кућа ПГП РТС издала је троструки ЦД Цунета под називом ,,Педесет година с вама”.

Извор: Звучни архив Радио Београда