Ми на Песми Евровизије

Историја учешћа представника Србије на Песми Евровизије у оквиру Државне заједнице Србија и Црна Гора и СФРЈ такође је импресивна. Почнимо од почетка, од првог учешћа давне 1961. године...

Од 1961. до 1992. године

Југославија је била и остала прва и једина социјалистичка земља која је била део Европске радиодифузије. У Европи после Другог светског рата, у време када су поделе на Исток и Запад биле у жестоком успону, Југославија бележи своје прво учешће 1961. године на Песми Евровизије (Љиљана Петровић, песма словеначког композитора Jožа Privšekа на текст Мирослава Мике Антића „Neke davne zvezde", 6. место) и без прекида учествује до 1977. године. Због низа лоших пласмана те године се повлачи са такмичења, али се враћа 1981. године. Са новим начином избора свог представника на фестивалу "Југовизија", Југославија се такмичи током 80-их година (са изузетком 1985. године када се повукла јер се датум одржавања Евровизије поклапао са датумом Титове смрти, 4. мајем), па све до распада државе 1992. године, када бележи своје последње учешће у окрњеном саставу (без хрватске и словеначке телевизије). Укупно, СФРЈ је учествовала 26 пута на Песми Евровизије, последњи пут Екстра Нена је певала „Љубим те песмама".

Највише успеха имали су извођачи који су представљали ТВ Загреб. Десет пута су представници загребачке телевизије бирани за представника Југославије на Евросонгу, а такође су и остваривали најбоље резултате, укључујући и победу групе "Рива" 1989. године у Лозани. То је била једина победа Југославије на Песми Евровизије.

Представници ТВ Љубљана бирани су шест пута, представници ТВ Сарајево пет пута, ТВ Београд три пута и ТВ Титоград два пута за представнике Југославије на Песми Евровизије, а свакако је најзапаженији резултат остварио представник ТВ Титоград, хрватски певач Данијел, који је 1983. године у Минхену са песмом "Џули" освојио високо 4. место. Једино Македонија никад није имала свог представника у Европи.

Без учешћа дванаест година

Након распада Југославије, свака од отцепљених република, сада већ нових држава, могла је да настави такмичење на Евросонгу. Хрватској, Словенији и БиХ је то већ наредне 1993. године пошло за руком, па су ове државе имале своје представнике у Милстриту, у Ирској. Македонија је 1996. први пут покушала да се пробије на европску музичку сцену, али безуспешно. Свој деби Македонија је чекала до 1998. године.

Савезна Република Југославија (касније државна заједница Србија и Црна Гора) због санкција, искључивања из Уједињених нација и Савета Европе, није могла да аплицира за чланство у Европској радиодифузији. Тек након политичких промена 2000. године покренут је процес поновног придруживања Уједињеним нацијама и Савету Европе, што је био предуслов и за чланство у ЕБУ-у. Тек од 2002. године, СР Југославија (касније државна заједница Србија и Црна Гора) активно је почела да се враћа у процес примања у ЕБУ и коначно, 2004. године, под другим именом и у потпуно другачијем формату такмичења, наступа на евровизијској сцени у Истанбулу, и то са великим успехом.

Велики успех после паузе - „Лане моје" на другом месту

После дугих 12 година паузе, Државна заједница Србија и Црна Гора први пут је имала учесника на "Песми Евровизије" у Турској, 2004. године. Био је то Жељко Јоксимовић са песмом "Лане моје". Он је био аутор композиције, текст је писала Леонтина Вукомановић, а подршку на сцени чинили су и врхунски виртуози „Ад хок оркестра". У полуфиналу је са 263 поена Србија заузела прво место, док је у великом финалу, са истим бројем поена - 263, од 36 земаља учесница, Србија освојила друго место на 51. "Песми Евровизије".

Гласовима колега композитора земаља учесница, Јоксимовић је освојио престижну награду "Марсел Безенсон", а за публику је био морални победник такмичења. Тријумфовала је Украјинка Руслана песмом "Wild dances". Песма „Лане моје" чак и данас, после десет година, међу бројним анкетама евровозијских фанова важи за једну од најомиљенијих песама у савременој историји Евросонга.

Следеће, 2005. године представници Србије и Црне Горе били су подгоричка група "No Name" која је са песмом "Заувијек моја" у Кијеву заузела 7. место.

Домаћи избор за представника Србије и Црне Горе 2006. године обележио је скандал који је био резултат узаврелих емоција у двема републикама због иницијативе црногорских власти за одржавањем референдума о независности Црне Горе. Отровне стреле упућиване са обе стране телевизијских кућа, пристрасно гласање црногорских чланова жирија, звиждање и демонстративно напуштање публике у дворани Сава центра на националном финалу, резултирали су томе да се СЦГ повукла са такмичења у Атини.

Већ наредне, 2007. године, тада већ независне државе, Србија и Црна Гора, појављују се на такмичењу у Хелсинкију и Маријина "Молитва" осваја Европу!

Евросонг у Београду 2008.

Победа Марије Шерифовић довела је "Евросонг" у Београд, 2008. године. Такмичење се први пут одржавало са две полуфиналне вечери и финалном вечери у Београдској арени, једној од највећих затворених хала у Европи, са капацитетом од преко 20.000 седишта. Одговорни емитер овог такмичења била је Радио-телевизија Србије. У Београду су се такмичиле рекордне 43 земље, а Азербејџан и Сан Марино су ове године први пут наступиле на Песми Евровизије. Аустрија је објавила да неће учествовати због, како су објаснили, „блоковског гласања". Италија, Монако, Словачка и Луксембург се нису вратиле такмичењу ни у 2008. години.
Победница националног избора за представника Србије 2008. године у Београду била је Јелена Томашевић са песмом "Оро", композитора Жељка Јоксимовић и текстописца Дејана Ивановића. Јеленина врхунска интерпретација и квалитет композиције "Оро" нису остали незапажени. Србија је освојила шесто место у укупном пласману 53. издања "Песме Евровизије".

"Ципела" Марка Кона на "Евросонгу" 2009. године није стигла даље од полуфинала у Москви, а Милан Станковић је песмом Горана Бреговића "Ово је Балкан", у Ослу освојио 13. место за Србију, на 55. "Песми Евровизије".

Шармантна и талентована Нина Радојичић била је пети представник Србије на "Песми Евровизије" у Диселдорфу. Песми Кристине Ковач "Чаробан" милионска евровизијска публика и стручни жири дали су довољно поена за пролазак у финале. У коначном пласману, Србија се позиционирала на 14. месту, од 43 учесника.

Радио-телевизија Србије 2012. године донела је одлуку да представник Србије на 57. "Песми Евровизије" буде Жељко Јоксимовић, и то је било друго учешће њега као извођача, пето у његовој каријери, на овој престижној музичкој манифестацији. Србију је представио песмом „Није љубав ствар", освојивши сјајно 3. место, у конкуренцији од 42 земље.

Србију су 2013. године, на њеном последњем учешћу до сада, представљале „Моје 3" песмом „Љубав је свуда", које те године нису успеле да се пласирају у финале.

Након једногодишње паузе, Србија се 2015. године, враћа на јубиларну 60. Песму Евровизије.