Баку - утисци из прве руке

Победа симаптичног дуета Ели и Ники на овогодишњој Песми Евровизије омогућила је Азербејџану јединствену могућност да Европи 2012. године покаже бар део своје богате културне баштине и, по први пут у својој 20 година дугој историји као независна држава, буде домаћин једном међународном догађају високог ранга, који подсетимо привлачи више од 100 милиона телевизијских гледалаца сваке године.

Евровизија није била главни разлог недавне посете делегације Србије овој ипак још увек за многе егзотичној земљи. Билатерлна сарадња између Србије и Азербејџана у области омладинске политике јесте, а опет како је младост увек и свугде најбољи и најдрагоценији ресурс државе, а у исто време и највећи конзумент Евровизије, тако је и посета у организацији Министарства омладине и спорта и Британског савета Азербејџана и Србије, протицала и у духу актуелних евровизијских догађаја.

Јер у овој тренутно другој економском расту земљи у свету у, овом тренутку, све је у функцији евровизије - и што треба и што није карактеристично за ову манифестацију. Гради се - као за Олимпијске игре, све је у "служби" будећг Фестивала, а доброј атмосфери доприносе и реалне економске чињенице: стопа незапослености са 9, 7 одсто 2003. пала је на 5,6 процената ове године. На сваком кораку ничу пословни простори, луксузни хотели, велелепни објекати, чуда од модерне архитектуре, нека у функцији, нека тек чекају своју намену... али се граде за сваки случај - због Евровизије. Посебне обуке спроводе се за представнике државних органа како би Баку на најбољи начин дочекао на хиљаде евровизијских фанова различитих профила. Само место одржавања такмичења, како само незванично може да се чује, биће - нешто до сада невиђено за ову прилику, у луци, одмах поред највише заставе на свету, на води, не на земљи, а у исто време у опцији су још два објекта која се реновирају овим поводом.

Прилику коју им је омогућила само једна песма, Азербејџан обилато користи. Лаганим, али промишљеним корацима, Земља ватре, са 93 одсто муслиманског, већински шиитског, становништва, до јуче позната само као неисцрпан светски извор нафте и гаса, ставља свету до знања да жели да се окрене Европи и то као њен партнер. Да жели да учи о људским правима, европским вредностима, да хоће да промени сопствену слику када је реч о слободи медија и жели, што је посебно феноменолошки интерестантно - да сарађује са Србијом.

Реалне економске инвестиције којима смо у земљи сведоци, а које стижу из ове земље, колико добродошле нама, заиста нису једино што занима Азербејџанце када је реч о нашој земљи. Када доживите да вас у граду под именом Ганђжа поздрави девојка од 18 година на српском, односно да младић из Бакуа излаже историју ваше земље, онда схватите да постоји или се створило још нешто више осим политичке односно економске узајамне помоћи Азербејђжана и Србије. Можда је заправо Србија мера Европе коју Азербејџан може да у овом тренутку прихвати.

Влада Азербеџана много полаже до међународног имиџа. А када сте још и у центру пажње као што Баку постаје уочи евровизијске 2012, онда се правила понашања уобичајена до јуче за ову земљу, полако мењају. Као што је рецимо -пружање руке жени приликом поздрављања. Овакве, културолошке промене, у земљи која одише мирисом нафте и орјента, а пре свега контраста, на граници Европе и Азије, процес су који се одвија и то убрзаним темпом баш у овом тренутку.

Евровизија је сигурно прилика за подизање стандарда у самом Азербејџану када је реч о европским вредностима. Пре свега оних у области културе и људских права које превазилазе верску и уско националну орјентацију Проблем, који ни званична влада не прикрива, конфликт са Јерменијом око региона Нагорно Карабах, због сличности које Србија има са Косовом је још једна додирна тачка у односима између наше две земље, али и део дугорочног политичког процеса коме се и данас не види решење у региону који је од огромне стартешке и енергетске важности за цео свет, и у који потенцијално може да буде увучена и Турска, чланица НАТО, али и Русија или Иран.

У оваквој могуће политички осетљивој клими чак и безазлена организација Песме Евровизије носи политички обазрив призвук. А у Бакуу 2012. године велика је могућност да се обе стране нађу заједно. Како ће представнике Јерменије, ако дођу, дочекати Азербејђжан имаћемо прилику да ускоро видимо, али сасвим сигурно гостопримство Азера према Србима је више од само протоколарне обавезе. Жељни сарадње, са јасно исказаном намером да потписани меморандум о сарадњи између министарстава омладине и спорта буде максимално активан, говори само да су Србији, економској, привредној и културној, бар овде, врата широм отворена.

И док у наредним данима пре свега будемо говорили о квалитету евровизијске музике, уколико Песма 2012. године допринесе смањењу тензије између Јерменије и Азербејџана односно још бољем квалитету односа између Србије и "земље ватре" онда би у свему могао да се пронађе и додатни, онај прави животни... смисао.