Лук Блек о уласку у финале Евросонга: Било је доста суза и беса

Лука, на нашој проби нас је све затекла вест о страдањима Србији, српска делегација се први пут затекла у таквој ситуацији - да је мислима и срцем уз Србију а да је у обавези да изведе свој наступ на што је могуће бољи начин. Како си се осећао у том тренутку?

-Мислим да је било природно да никоме не буде толико до забаве, А Евровизија јесте баш забавног карактера. У неким пређашњим схватањима Евровизије, то ми је било превише светлеће, превише забавно, превише за оно што ја могу да испуним, иако сам осетио много лепу атмосферу. На нашем такмичењу и на Евровозији - када смо дошли, та вест нас је стварно пољуљала.

Ми смо се потрудили, ми који смо на сцени, урадили смо да будемо што прибранији. Било је немогуће да то изигноришемо. Па се то и видело и на сцени и наступима и гостовањима, да смо некако имали сталоженију и мрачнију ноту.

Како си се припремао за наступ у таквој ситуацији?

-Мислим да је било тешко. Припреме су биле мање, јер је енергија била мања, мање усхићење за све то. Ја се сећам другог дана. Кад сам имао пробу, уопште ми није било до тога, ја сам већину времена провео у соби. Постојала су два начина размишљања о томе.

Један је да ја нисам искусан перформер, па да понесем бреме у том тренутку, да представим земљу која пати, а са друге стране - толико саосећам са тим, да сам успео некако да каналишем то у наступ. И било је доста суза и беса на целу ситуацију. Оно што бих желео, то је да се не заборави овај догађај, као што се то увек деси, да се разговара са људима који су стручни, и да се поразмисли шта треба озбиљно да се промени да не би долазило до оваквих догађања.

Многобројне телевизијске екипе које те интервјуишу, питају те о ситуацији у Србији. На који начин си и како емотивно изнео прво полуфинално вече?

-Када смо дошли на стејџ, врло нам је било битно Порука песме је управо страх, не само о страху, него и о тим догађајима о којима сам гледао само негде у иностранству, па се то десило код нас, самим тим је страх и порука интензивирана. Ја мислим да је у мојој глави било само битно да размишљам о томе да је ова песма управо написана за ово између осталог. И баш ме та порука понела.

Нисмо могли да дамо све од себе у полуфиналу, ја сам се зато мало и плашио да нећемо можда проћи, али стварно у тренутку када станете на ту сцену, све те емисије које сте имали, које сте мислили да су можда мало са снижене, та туга око свега тога што се десило, када вас гледа много људи, онда постане баш интензивно. Јако чудан осећај, није ми било до тога, али са моје личне стране јесте. Јер 10 година ово желим да радим и због те саме поруке, али не могу да опишем тај осећај.

То проглашење је било напето, били смо јако радосни и добили много честитики. Како си се ти осећао?

-Драго ми је да нисам изневерио своју земљу. У овом тренутку је било много личног притиска и притиска који је, можда, био и са стране, можда сам га ја осећао, можда није постојао, али био сам срећан.

Битно је то све што је претходило проглашењу наше земље да пролази у финале, је био много велики труд и рад, великоог стреса, велике и туге и среће и задовосљства, мучења, прљавог рада и чистог рада. Сви смо заједно радили на овоме и стало нам је, и мислим да сам се обрадовао не могу сада да се сетим, али мислим да јесам. Тако да, драго ми је да се то десило.

Очекује вас велико финале. Шта је то што ће бити ново и хоће ли бити изненађења за гледаоце?

-Сигурно ће бити нешто ново, ја на наступу нисам искореографиран, зависи од тога како ме публика понесе. И у том смислу ћу се регенерисати. Ово финале има и неку позитивнију ноту, мало сам опуштенији, јер немам где даље да идем од финала, једино високе позиције. Желим да се високо позиционирам, али у исто време мислим да има много већих проблема од Евровизије, ако да, драго ми је да сам ту, и то је то.

Која је твоја порука, порука песме и наступа у финалу?

-Постоје много горе ствари од пласмана у финалу на Евровизији и то је све оно што смо могли код нас да видимо, а има других проблема у свету. Ја бих волео да бар један проценат помогнем овом песмом овом поруком, ако ништа, бар да се прича о стварима, па из прича могу да се промене.