"Србија од 1914. до 1918.", четврто коло

Пукианос Хасиотис
ГРЧКО-СРПСКИ ОДНОСИ 1913-1918

Књига истражује српско-грчке односе у најкритичнијем приоду новије историје ове две земље, током кога је у највећој мери прекројена не само политичка мапа југоисточне, већ и читаве Европе. Тих година су две земље постепено консолидовале мит о традиционалном српско-грчком пријатељству, чијих смо манифестација имали прилике и недавно да будемо сведоци. У стварности, ствари нису биле нимало једноставне: савезништво је на крају представљало „предност" по српску и грчку владу, али су истовремено политичка „ривалства" између две стране - али и унутар самих влада - довеле овај избор много пута у безизлазну ситуацију.

Гордана Илић-Марковић
РОДА РОДА, РАТНИ ИЗВЕШТАЧ ИЗ СРБИЈЕ

Ово је књига о аустријском писцу Росенфелду Рода Роди чија дела до сада нису објављивана на српском језику која садржи његове текстове везане за Србију и време Првог светског рата. Студија је израђена на основу трогодишње анализе обимне грађе из бечких архива у којима се чува заоставштина Рода Роде, затим чланака у аустроугарској периодици (1914-1918) и објављених публикација овог писца у време рата и непосредно по његовом завршетку. Деловање Рода Роде се посматра у контексту Ратног пресбироа, у којем је био ангажован као ратни извештач, као и у оквиру деловања аустроугарских књижевника тога доба (Штефана Цвајга, Роберта Мусила, итд.).

Никола Марковић
СЛИКА НЕМАЧКЕ И НЕМАЦА У СРБИЈИ 1914-1918

Односи између Срба и Немаца који постоје у дужем временском периоду од изузетног су значаја за оба народа. Први светски рат представља преломни моменат у њиховим односима јер је унео потпуно нове садржаје. Представе о Немцима су се стварале у конкретним историјским околностима, и то у веома посебним, као што су рат и окупација Србије, на основу непосредног и ближег међусобног упознавања већег припадника оба народа. Да би нас обавестио како су српски војници и како је српски народ у окупираној Србији гледао на Немачку и Немце аутор је анализирао бројне дневнике, мемоаре, аутобиографска казивања...

Милутин Крунић
РАСПЕТА СРБИЈА

Милутин Крунић, слависта чувеног Беркли универзитета у САД, био је српски поручник у Првом светском рату. Окосницу његове књижевне заоставштине чине аутобиграфске приче из овог периода његовог живота. У његовом опусу посебно је значајна ова збирка од четири приче које се хронолошки надовезује једна на другу и говоре о судбини чете којом је командовао у борбама против Бугара. Он, у духу времена, даје идиличне слике о српском народу и његовој култури, али читаоца не штеди описа ратних страхота које је лично доживео, ни сурове филозофије животза, по којој добре људе на затиче увек награда, као што и лоше не стиже казна за њихова дела.

Ратомир Дамјановић
Др ЕДВАРД РАЈАН, СПАСИЛАЦ БЕОГРАДА

Едвард Рајан је посебно задужио Србе као управник Војне болнице у бомбардованом и поробљеном Београду крајем 1914. и 1915. а касније и као управник свих болница на територији Београда и Србије. У овој књизи, о Рајану сазнајемо из његових писама, из новинског текста Данлоп Мејбл Грујић, писама Емили Симондс, дневника Агнес Гарднер, писања „Политике", извештаја званичника Црвеног крста, дневника др Славке Михајловић и из књиге Мери Гледвин. Такође, неколико аутора савременог доба, наших и страних, бави се његовим делом. Рајан је, показаће се, по величини и значају свога дела, за Србе исто што и Арчибалд Рајс, или Флора Сендс, али помало непознат, заборављен и скрајнут.

Даглас Волш
СА СРБИМА НА СОЛУНСКОМ ФРОНТУ

Један од Британаца који су бележили свој доживљај рата био је Даглас Волш, возач камиона у транспортној јединици Прве српске армије. Његови мемоари спадају у најбоље књиге ове врсте, понајвише због свеобухватности слике фронта и његових учесника. Волш пише своје мемоаре у најбољој традицији енглеске путописне и мемоарске литературе. Наиме, он је добро обавештен о земљи и народима о којима пише, и своја птретходна знања употпуњује и коригује непосредним личним утисцима. Веома је добро обавештен о војној ситуацији - у оквиру које сагледава улогу армије у чијем је саствау - а исто тако о политици зараћених страна, посебно своје земље, на чији рачун има доста примедаба.

Арналдо Фракароли
СРБИЈА У ТРЕЋЕМ РАТУ. ВЕСТИ ИЗ СРБИЈЕ

Арналдо Фракароли, чувени италијански новинар и публициста, био је у рату са обе стране барикаде - што је привилегија коју је само новинарски посао могао добити. По објави рата, крајем јула 1914. године, он је већ у Будимпешти како би пратио почетни сукоб између Аустроугарске и Србије. Потом иде у Галицију као једини новинар странац којег је прихватио Генералштаб аустријске војске. Затим прелази у Србију, у којој је био и током балканских ратова - отуда ова књига има у наслову Трећи рат. Одличан писац, прониџцљив посматрач, Фраколи оставља упечатљиво сведочанство о Србији и Србима које је до сада било потпуно непознато нашој јавности уопште.

Петар Опачић
СОЛУНСКИ ФРОНТ. ЗЕЈТИНЛИК

Солунски фронт је настао као покушај савезника да помогну Краљевини Србији у јесен 1915. против здруженог напада Немачког царства, Аустроугарске и Краљевине Бугарске. Солунски фронт, који се простирао од албанске обале до реке Струме, био је прилично стабилан, упркос локалним акцијама, све до савезничке офанзиве 15. септембра 1918, која је довела до капитулације Бугарске и ослобођења Србије. Аутор је изложио најважније чињенице о овој теми, која је дуго била непожељна, водећи садржај књиге ка оправданој потреби да се посебно осветли један од најважнијих споменика Срба уопште - Војничко српско гробље - Зејтинлик.

Перо Слијепчевић и сарадници
НАПОР БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ

Оргинално, преснимљено издање књиге објављене 1929. године у Сарајеву у издању Обласног одбора Народне одбране.
Материјал су прикупили и обрадили Перо Слијепчевић, Владимир Ћоровић, Васиљ Поповић, Ристо Јеремић, Мирко Максимовић, Никола Стојановић, Шћепан Грбић, Ђоко Перин, Гојко Круљ, Срђа Ђокић и Хамза Хумо. Књига даје укупан приказ о томе шта је и колико Босна и Херцеговина допринела Ослобођењу и Уједињењу и приказује како је изгледао њен ослободилачки покрет на пољима политичком, просветном и економском.

Алфред Краус
УЗРОЦИ НАШИХ ПОРАЗА

Генерал Алфред Краус је, командујући аустроугарском 29. (пешадијском) дивизијом из правца Сремске Митровице, нанео тешке губитке српској војсци која је у ноћи 6. септембра 1914. форсирала Саву код Легета. Међутим, на српском ратишту ратна срећа није увек била наклоњена генералу Краусу. Више је, пред налетом срспких војника, бежао него што их је гонио, да би, задивљен војничком чврстином маленог непријатеља, а пре свега разочаран расулом своје царевине, написао ову књигу. Срби су му се, као непријатељу достојном уважавања, одужили преводом овог дела, коју је објавило предузеће Геца Кон а.д.

У продавници ПГП-а на Зеленом венцу, Југ Богданова 2, или наручите на број телефона: 011/655-27-35, односно путем мејла: prodajaknjiga@rts.rs.