Из наших истраживачких извештаја

Тoк шоу емисије и медијске функције јавног сервиса

Припремила: Нада Сенић

Термин "ток шоу" улази у употребу средином шездесетих година двадесетог века иако шоу програми базирани на различитим формама спонтаног разговора постоје од најранијих дана радија и телевизије.

Телевизијски ток шоу заснива се на традицији вести и забаве (news and entertainment; infotainment). Информативни као и забавни ток шоу може бити презентован у виду панела, затим, магазинског формата са једном темом, магазинског формата са више тема или интервјуа са једним гостом. Постоје и ток шоу емисије које су континуирано фокусиране на једну област: економију, психологију, литературу, политику, кување... Најчешће се емисије овог типа идентификују са водитељем - домаћином, односно,  са његовом личношћу и стилом. Водећи принцип ТВ ток шоуа је да све што је у вези са емисијом буде под контролом водитеља који има високу одговорност, од продукционог и маркетиншког до организационог и садржинског нивоа. Други важан принцип је да емисија, без обзира да ли је снимљена, ''иде'' уживо или се репризира, мора оставити утисак дешавања у садашњем времену.

Будући да се ова форма новинарства од својих почетака развијала и мењала, не постоји потпуна сагласност у њеном одређивању али се, ипак, могу  уочити неке важне карактеристике.

У начелу, ток шоу (САД) или чет-шоу (Велика Британија) означава жанр телевизијске или радио емисије, у којем познаваоци или ауторитети за одређену област дају интервју или учествују у дискусији, а често одговарају и на питања гледалаца и слушалаца. Публика такође учествује у дискусији о различитим темама изабраним од стране водитеља - домаћина. Ток шоу личи на панел гостију са великим искуством или знањем у областима о којима се говори.

Ток шоу и јавни сервис

Јавни радиодифузни сервис припада и намењен је свима - младима и старима, женама и мушкарцима, члановима свих етничких група, са задатком да репрезентује аудиторијум у његовој целини и свој разноврсности. У том смислу, ток шоу је и средство за јавно изношење ствари од општег значаја и пружање могућности аудиторијуму да искаже своје мишљење, као форум у којем се преко одређених тема проверавају, проблематизују и утврђују  базичне друштвене вредности.

Традиционални и иновативни ток шоу

У продукцији телевизијских емисија ток шоу жанра  дуж карактеристичних димензија  истичу  се различите рутине и вредности. Оне одражавају два приступа аудиторијуму - традиционални, где се гледалац схвата као појединац, сведок дебате коју други воде и иновативнији модел у којем је гледалац - грађанин, охрабрен да учествује у дијалогу. Традиционални приступ даје приоритет рационалној посебности, такмичењу и исходу са поделом на победнике и губитнике. Иновативни фаворизује емпатију, учешће и као исход - решавање проблема.

Квалитативна својства јавног

На који начин вредновати јавну телевизију на основу њених квалитета, односно, потенцијала да што више људи укључи у демократију и ''право грађанство''? Које би стандарде требало користити? Садржај је свакако значајан, али се квалитет јавног на телевизији налази, такође, у стилу, формату  и техници.

Први важнији стандард односи се на равноправност и представљање, истичући да се избори, искуства, повести и светови имагинације свих људи сматрају једнако ''људским'' и једнако важним. Ово директно импликује потребу јавне телевизије да захтева излагање демократских ставова и погледа свих припадника аудиторијума независно од узраста, пола, националне припадности, друштвене класе и културног залеђа.

Друго, суштина  својства јавности је у томе да јавни радиодифузни сервиси свом аудиторијуму олакшају, колико могу, доношење исправних и разборитих одлука поводом општих животних проблема и личних аспеката у питањима од друштвеног значаја. Њихова је одговорност да информишу грађане о свему што обухвата  успешно и одговорно учешће у демократској култури.

Дихотомни модели ток шоу емисија

У већини ток шоу емисија могу се идентификовати два формата који иначе одражавају класичну дихотомију журналистичких вредности. Табеларно приказани, на левој страни је релативно иновативни модел који је усредсређен на дијалог, релациони концепт индивидуалности и потврђивање важности емоција и ''новинарства свакодневног живота''. Колона десно описује конвенционалнији модел, који подразумева дебату, класичну западну идеју самосвојне индивидуе и даје предност разуму и јавном аспекту друштвених питања.    

Квалитативне димензије ток шоу емисија

С обзиром на општи модел као полазиште, разликује се мноштво посебних димензија којима се описује квалитет ток шоуа.

Ток шоу који приступа гледаоцима                Ток шоу који приступа гледаоцима

као грађанима                                                   као изолованим појединцима

Главне врсте разговора

Као говорна емисија, ток шоу обухвата широк обим различитих врста разговора, преузима их и комбинује, стварајући низ поджанрова и мешаних облика вербалне комуникације. Седам међу њима, може се сматрати кључним у анализи ток шоу емисија.

Разговарање или пука конверзација обележава популистички приступ, карактеристичан за комерцијалну телевизију, који се темељи на свакодневном животном искуству и елементима здраворазумског мишљења. Његови стожери су личности сапунских опера, водитељи и забављачи, који повезују светове иза и испред екрана, обраћајући се присно, чаврљајући, уз благи хумор и празњикаве фразе за свакодневно коришћење.

Исповедање појединаца и група карактерише интимност и аутентичност, обезбеђујући телевизијском емисијом јавни форум, у којој се често успоставља интеракција између учесника, водитеља-домаћина и гледалаца (позив-одговор).

Терапија је "говорно лечење" које обухвата саветодавне услуге широког распона, од тренутних криза до хроничних оболења, а у коме учествују професионални, али и лаички и други лечитељи.

Приповедање означава изношење властитог животног искуства и укључује многе обичне људе и гледаоце, често и с маргине, представљајући и глас оних које владајуће мишљење запоставља или потискује.

Интервју, разговор с јавним и познатим личностима има два основна обележја у зависности од госта у емисији. Када је у питању политичар или одговорна лица у појединим секторима друштва, домаћин емисије обично преузима улогу гледаоца као грађанина, постављајући питања за која претпоставља да публика тражи одговоре. Неповерење и сумња су ту главна тема популистичког мишљења. Уколико је, међутим, реч о славним личностима и звездама, домаћин се представља као љубитељ, који захтева детаље о професионалном раду, приватном животу  или личним укусима, тако да ће интервјуисани имати често прилику и да нешто промовише.

Продавањем филма, књиге, иницијативе или неког курса самопомоћи, као на тезги у ток шоу емисијама, баве се не само славне личности, лечитељи и политичари, чија каријера зависи од "продаје" публици него и многи наизглед обични учесници, јер је комерцијално убеђивање на телевизији давно прешло границе огласних или спонозорских спотова. На тај начин, ток шоу се аудиторијуму обраћа више као потрошачима који бирају на тржишту него као грађанима кој захтевају друштвену промену.

Аргументовање и дебата показују да ток шоу обезбеђује значајни културни извор за приступ проблему грађанских права и обавеза, приказивањем дебата о друштвеним и политичким питањима. Непристрасно аргументовање, у коме говорник своје предлоге подвргава строгости доказа и ризику одбацивања од стране противника, сматра се угаоним каменом демократске културе.

Три битна елемента одређују основне оквире ток шоу емисија: а) домаћин, модератор или водитељ који управља процедуром; б) претходно позвани "гости" који се појављују и учествују, које камера идентификује и чија излагања, мишљења и реакције омогућавају одвијање шоу-а; в) најважније, аудиторијум у студију који активно учествује у збивању, било пљескањем или негодовањем, или више од тога, доприносећи властитим причама, питањима или светима, тако да, преобраћајући говорење у јавно извођење (шоу), својим присуством даје емисији театарски квалитет који је одваја од расправа и интервјуа без публике. Ови елементи се могу користити на различите начине у три посебна поджанра ток шоу емисија : политички, шоу са славним личностима и шоу са учествовањем, уз емисије које комбинују више елемената.

Својство јавног у ток шоу емисији

авном квалитету на телевизији приступа се из два аспекта - потребе за квалитативним стандардима и потребе за једнакошћу и разноврсношћу програмског садржаја. С обзиром на то постављају се два питања. Прво, да ли је могуће формулисати стандарде квалитета за програме јавне телевизије из угла демократије, разноврсности и грађанских права и дужности? Друго, да ли брига за фер и једнаку програмску заступљеност може бити интегрисана у аналитички приступ који  доприноси вредновању "јавног квалитета" у ток шоу емисијама?

За ток шоу се може идентификовати пет основних стандарда. Важно је одговорити да ли ток шоу:

1) уводи значење заједничког искуства и основу за друштвену кохезију, али не искључује искуства појединих друштвених група. Емисије треба да буду популарне, што значи да се обраћају што је могуће већем броју група да би се остварила здрава основа за општу дискусију;

2) изражава бригу за грађанска права и обавезе и показује право поштовање људи и њиховог живљења;

3) доприноси оспособљавању људи, преобраћајући сложене друштвене расправе и питања, у предмет разматрања са јасним опцијама, идентификујући средишње вредности сваке позиције у дебати, притом нудећи реалистичну и систематичну процену последица;

4) успоставља основу за дијалог и сарадњу уместо да ствара конфузију или ривалство и

5) олакшава, колико је могуће, да гледаоци доносе одговорне одлуке и да на њих утичу.

Као закључак,  за питање јавног квалитета у ток шоу емисијама, пресудно је поћи од постојања два основна стила новинарства: једног, који избегава  бригу о  грађанским правима и дужностима, разноликости и једнакости и другог, који изричито настоји да  подстакне таква интересовања. С обзиром на растући досег и значај ток шоу емисија, преко је потребно боље разумевање (историјско, културно и теоријско) ових стилова, као и улога и гледишта свих оних који учествују  (новинара, продуцената, директора медијских кућа, критичара и гледалаца). Јер, после свега, у правом демократском друштву тешко је порицати подударност истинског квалитета с квалитетом јавнога.

ИЗВОРИ:

• § The project "Screening Gender" (1997-2000) was co-financed by the Equal Opportunities Unit of the European Commission (DGV) and by the following broadcasters: YLE (Finland), NOS (Netherlands), NRK (Norway), SVT (Sweden), ZDF (Germany) and DR (Denmark - first year only).
• § Television Across Europe