Од Мајданпека до Венета – пут сликарке која уметношћу спаја две земље

Ту част указало јој је удружење сликара из Резане. Њене слике красе многе италијанске домове, тако да се може, без претеривања, рећи да је Слађана Милошановић српска амбасадорка културе у Италији.

"Овом приликом, у Сан Марку, недалеко од Тревиза, било нас је 10 сликара од укупно 20 из удружења и доста је било занимљиво, јер је било све у склопу локалног сајма, а притом на отвореном. Ту је било и музике, рекла бих сплет боја и нота, привлачно и за око и за ухо, како је рекао један од многобројних посетилаца, а било је и експоната из области домаће радиности, док је најатрактивније било ковано гвожђе.

Био је живописан призор и уопште изузетно занимљив догађај. Италијани, иначе, много воле те мултидисциплинарне изложбе, да их тако назовем. Мени је велико задовољство, а још већа част што могу увек да представим Србију у најлепшем руху, а сликарство је једно од тих категорија лепоте. Одазивам се сваком позиву, јер то осећам као моралну дужност да Србију уздижем овим путем, а добар глас, морам истаћи, далеко се чује", истиче ова вредна уметница.

Слађана Милошановић је рођена у Кучеву. Таленат за сликарство је показивала још током раног образовања, када су јој радови слани на конкурсе и изложбе. У Мајданпеку је била запослена као матичар у општини и, својствено том позиву, имала је леп рукопис, што је локални уметник приметио и судбински је усмерио ка развоју техника њене нове професије.

У Италији живи и ради дуже од две деценије – од 2000. године. Управо ту је стваралаштво Слађане Милошановић добило професионалне обрисе. Она уметност сматра бегом од свега што је негативно, па јој на платнима доминирају јарке нијансе. Извори надахнућа су јој природа, цвеће и боје.

О опусу Слађане Милошановић писали су превасходно италијански критичари. Алесандра Боналдо је рекла да „ко посматра и ужива гледајући њене слике, не слути ни најмање кроз шта је она прошла, већ у њима види природу, мир, многострукост и шареноликост једног могућег света који може да се оствари." Монографски архив италијанске уметности (итал. Archivio Monografico dell'Arte Italiana) је видео-спотом представио њен рад, примарно наглашавајући бајковите приказе пејзажа и животиња.

Увршћена је у „Енциклопедију националне дијаспоре", коју уређује Иван Калаузовић Иванус. Чланица је Удружења уметника Резане од 2003. године.

Њена ћерка Александра Влку бави се музиком, па се заједно са мајком – једна бојама, друга нотама – поносно боре за презентовање своје отаџбине у расејању.