Српска филмска прича у срцу Чикага - 12. Фестивал српског филма

Енергија, креативност, квалитет филмова, изузетни гости и многобројни спонзори и пријатељи Фестивала показали су да су ове три вечери биле добар разлог да Чикаго говори српским језиком филма, промовише нашу уметност и успостави контакт са значајним ауторима.

Овогодишњи Фестивал одржан је од 5. до 7. децембра 2025. године у биоскопу AMC Dine-In Rosemont 18, под слоганом „Векови на платну – са вером кроз време“, у част 850. годишњице рођења Светог Саве. Организатори су се и ове године потрудили да окупе љубитеље филма, уметнике и српску дијаспору, славећи српски идентитет, уметност и духовност кроз савремене и историјске филмске приче.

Публика је имала прилику да погледа игране, документарне и породичне филмове, као и радове младих аутора српског порекла. Фестивал је отворио бард српског глумишта, Небојша Дугалић, а међу гостима је била величанствена Даница Максимовић (председница жирија), која је публику поздравила песмом “Русе косе цуро имаш”, холивудска глумица Наталија Ногулић, чланица жирија, глумица Миона Марковић, Милош Ратковић, продуцент документарног филма “Брате”, као и идејни творац тог филма, Владимир Пајић и директор фотографије, Радоје Радојевић. Посетиоци су уживали у разговорима са глумцима, редитељима и продуцентима, дискусијама и промоцијама, што Фестивал чини посебним местом сусрета уметности, традиције и заједништва.

Из Лондона је стигао је Лазар Вуковић, аутор филма “Од игзнанства до повратка”, а престолонаследник, Александар Карађорђевић, упутио је писмо организаторима Фестивала, захвалио се на приказивању филма и изразио жаљење што није био у могућности да Фестивалу и присуствује.

Генерални Конзул Србије, Марко Николић, је на отварању захвалио и честитао организаторима, а Небојша Дугалић је пресекао црвену траку и прогласио Фестивал отвореним.

На затварању Фестивала госте је песмом “Жуте дуње” поздравила Миона Марковић, а песмом су свечаност улепшале и девојке из групе “Златни вез”.

Ипак, атмосферу су на завршној вечери Фестивала до усијања довели кошаркаши НБА тима ”Golden State Warriors”, на целу са својим тренером, чувеним Стивом Керијем, који су после победе над Булсима у Чикагу дошли на премијеру документарног филма “Брате”, о нашем рано преминулом прослављеном кошаркашу и тренеру, Дејану Милојевићу. Пројекцији филма присуствовао је и Дејанов син, Никола, а НБА звезде су уживале у пријатном друштву са публиком и домаћинима Фестивала. Њихово присуство дало је посебну димензију и указало посебну част Филмском фестивалу и овој занимљивој филмској и животној причи. На посебној затвореној пројекцији сузама су испратили филм о свом саборцу и пријатељу, у присуству гостију и спонзора Фестивала, али и у пријатним разговорима показали колико су и као НБА звезде сасвим обични, једноставни, талентовани млади људи.

Фестивал је приказао 18 филмских остварења у различитм категоријама и традиционално доделио награде:

Најбољи филм: “Реституција или сан и јава старе гарде”
Најбољи редитељ: Желимир Жилник
Најбоља главна женска улога: Тихана Лазовић, филм “Живи и здрави”
Најбоља главна мушка улога: Петар Стругар, филм “Седеф магла”
Најбоља споредна женска улога: Миона Марковић, филм “Седеф магла”
Специјална глумачка награда: Милан Бата Ковачевић, филм “Реституција”
Најбољи документарни филм: “Човјек лавина”
Најбољи кратки филм: “Џо”

Одбор Фестивала је уручио и посебне плакете:

Плакета “Срце игре”: Филм “Брате” Деана Радовановића, за изузетан документарни портрет
Плакета “Светслост саборности”: Јован Марковић за филм “Људи Христови-наше време”
Плакета Икона филма: Небојша Дугалић, за духовни допринос у помовисању вере
Плакета Златни печат: Даница Максимовић, за изузетан допринос филмској и позоришној уметности.

12. Фестивал српског филма у Чикагу био је филмски спектакл, уз најбоље из српске годишње филмске продукције и наше познате филмске уметнике. Незаборавна су извођења монодраме Небојше Дугалића “Речи о свечовеку”, која је настала на духовно-филозофским записима Владике Николаја Велимировића.

Захваљујући спонзорима, донаторима, пријатељима Фестивала, бројним волонтерима и верној публици, Фестивал је постао место где се српска уметност слави и дели са светом, а завршни аплауз био је више од поздрава. Била је то и потврда да овај догађај чува успомене, инспирише нове генерације стваралаца и публике и представља најбоље из српске филмске продукције.

Видимо се догодине, на 13. Фестивалу српског филма у Чикагу.