Подршка дијаспори: Министар Милићевић даривао наставна средства српској школи у Бриселу

Пројекат „Повежимо се знањем“ живи кроз српску децу у дијаспори, кроз српске школе које чувају национални идентитет и припадност српском народу. Министар Ђорђе Милићевић је даривао књиге на ћирилици, лаптопове, пројектор, све оно што је потребно да српска деца у иностранству што лакше савладају свој језик и упознају се са историјом отаџбине. Наставна средства и опрема коју је Кабинет министра поклонио српској деци има за циљ да олакша градиво, предавања учини динамичнијим, не би ли процес образовања био богатији.

„Србија може бити поносна када зна и види да има овако снажну дијаспору која жели да учи, да се развија, да учи своју децу историји своје земље – и то није мала ствар. Припадност српској заједници је гарант опстанка српског језика и писма.“ – нагласио је министар током свечане цероминије и сусрета са полазницима српске допунске школе Иво Андрић, у просторијама амбасаде Републике Србије у Бриселу, у присуству амбасадора Александра Тасића. Такође, били су присутни амбасадор Србије при Европској унији Данијел Апостоловић и амбасадор Србије при НАТО Бранимир Филиповић.

„У деци се обнавља и чисти река човечанства“ – говорио је Иво Андрић, у обраћању српској деци, полазницима српске допуснке школе, министар Ђорђе Милићевић се захвалио деци и родитељима „јер нас уче љубављу према отаџбини, својим присуством јачају нераскидиви српски ланац заједништва, историје, културе, традиције, али, чине и мост ка будућности.“

Оно што је импресивно јесте да, из године у годину, број српске деце која похађа школу у Бриселу расте, то је важна вест за државу Србију када има тако јаку заједницу у дијаспори. Ово није важно само за садашњост, већ и будућност српске заједнице у Бриселу.

Претходно је министар Ђорђе Милићевић посетио српску православну Цркву Свети Сава у Бриселу, где је разговарао са оцем Бојаном Радичевићем. Постојање српске цркве у Бриселу, у срцу Европе, је од великог значаја за све Србе који ту живе. То није само прилика да се посети српска светиња, већ да се и разговара, шири љубав и толеранција. У данашњем свету потребно је да се вратимо коренима, сетимо се славне прошлости и оно што је можда најважније – чувати свој идентитет, језик, веру и писмо.