Чланови организације СПОЈИ и ове године посетили породице и светиње на КиМ

Хуманитарна организација Српска православна омладина Инзбрук - СПОЈИ (Аустрија) од 2009. сваке године организује бар једну хуманитарну акцију за породице на Косову и Метохији и кад год су у прилици лично испоруче помоћ. Овог августа су поново били на Космету како би посетили неке породице којима су помогли у претходном периоду, као и наше светиње и споменике културе. Ево краћег извештаја са тог путовања...

Пут их је у раним јутарњим часовима, преко Лепосавића довео до прве станице - до Газиместана, а наставили су даље ка Прилужју...

Стигли су до породице Машић којој је организација помогла у покривању крова и опремању унутрашњости куће. Сјајно су реновирали кућу коју су купили од рођака, а што је најбитније, у јануару им је стигла дуго чекана принова - мала Марија. Захвалили су се Машићима на дивном гостопримству и кренули у Осојане...

У Осојану их је очекивала породица Дубић којој су пре 5 година помогли у набавци плаца на којем им је пре неколико месеци изграђена кућа од српске Канцеларије за КиМ. У кућу су се уселили недавно. Ипак, најрадосније вести код Дубића, су такође, што су увећали породицу за два радосна детета. Јако их је обрадовао сусрет са малим Вуканом и његовом секом Анђелком, који су са својом мамом Јасмином и татом Леонидом приредили врло окрепљујуће дружење, које им је дало снагу за наставак пута по врелом дану на преко 40 степени.

После посете породици Дубић у Осојану, наставили су даље кроз Метохију...

Пут их је навео до манастира Будисавци из 14. века, којем су пре 12 година помогли донацијама за струју. У манастиру Будисавци били су људи пореклом из Клине и околине, расељени по остатку Србије, који и даље долазе да обиђу имање и завичај.

После посете манастиру Будисавци, наставили су кроз прелепу Метохију... све до Гораждевца, многострадалну српску енклаву у Метохији недалеко од Пећи. Нажалост, и дан данас у Гораждевцу се дешавају инциденти који имају за циљ застрашивање српског становништва.

Код цркве су се састали са породицама Портић и Јанџиковић, којима су недавно помогли. Дамјан Портић им је испричао много интересантних детаља о Гораждевцу. Бројни гробови, а многи броје своју старост вековима, сведоче о пореклу и постојању српског народа на Косову и Метохији. Баш зато су многа гробља уништена и избрисана и ради се на томе да се и постојећа избришу...На спортском терену се сваког августа одржава меморијални турнир за Ивана Јововића и Панта Дакића, децу која су кукавички убијена на реци Бистрици августа 2003. године. Такозване "косовске" власти су стопирале унутрашње реновирање цркве у Гораждевцу, без образложења. Пред наставак пута, посетили су обновљени споменик страдалим Гораждевчанима. 

Од Гораждевца, наставили су пут преко Пећи ка манастиру Високи Дечани...Непосредно пре манастира Високи Дечани пролази се кроз пункт КФОР-а. Често су ту сретали аустријске, италијанске и друге војнике - овог пута су били Италијани...

А на паркингу испред манастира - дочекују их неки Тиролци (кола са таблицама Инзбрука; мешан брачни пар аустријско-српски).

Стигли су на време за вечерње богослужење и поклонили моштима Светог Стефана Дечанског. Наставили су даље ка Великој Хочи, малу српску енклаву у којој се налази чак 14 православних богомоља.

Домаћини су им били Петровићи из Винице, који су их и овај пут угостили и приредили незабораван обилазак Велике Хоче. Посетили су и недавно отворени Музеј вина Велике Хоче. Петер Хандке, аустријски нобеловац, често посећује Велику Хочу и осећа посебну повезаност са српским народом на Косову и Метохији. Обишли су и споменик убијеним и киднапованим Србима, као и манастир Зочиште који је посвећен Светим врачима/лекарима Козми и Дамјану чијим моштима су се поклонили.

Манастир Зочиште се данас налази у потпуно чистом албанском месту. У септембру 1999. године Цркву Св. Врача Козме и Дамјана, након доласка немачких снага КФОР-а, припадници УЧК су минирали, а приликом експлозије уништене су многе вредне фреске, иконе и други предмети, као и српско гробље и околне куће мештана. Монаси су евакуисани у последњем тренутку.

Црква је обновљена у октобру 2004. године. За изградњу је коришћен камен старе цркве и нова је скоро идентична порушеној. Сада су црква и посед у специјалној заштићеној зони, ограђеној бодљикавом жицом. Испред се налази полицијски пункт где је и приликом нашег доласка био један полицајац.

Наставили су кроз Зочиште ка Призрену. У Богословији них је дочекао отац Исидор, који им је испричао причу страдања и васкрснућа призренске Богословије...Тамо се налази и биста блаженопочившег патријарха српског Павла. Ишавши ка Цркви Светог Ђорђа, прошли су и поред Синан Пашине џамије у центру града, која је у 17. веку саграђена од камена порушене цркве Светих Архангела крај Призрена...

Црква Богородице Љевишке, још један сведок страдања, али и Васкрснућа...

Упутили су се ка манастиру Светих Архангела надомак Призрена из 14. века где је и гробна црква Цара Душана.

Османлије су је срушиле, а камен користиле за изградњу Синан пашине џамије у Призрену. Године 1998. постаје поново активан манастир, али већ 1999. бива поново паљен, што се поновило и 2004. током мартовског погрома...Данас је манастир активан, постоји Душанов народни конак за поклонике, а најрадоснија чињеница је да се једна од две цркве обнавља.

Из Светих Архангела кренули су даље преко Шар планине до Прековца, у посету вредној протиници Светлани и Народној кухињи која брине о нашем народу у Косовском Поморављу. Протиница Светлана их је упознала са тренутним стањем народних кухиња и као увек, дочекали су госте раширених руку, те су имали прилике и да пробају преукусну храну коју развозе и деле корисницима Косовског Поморавља.

Народне кухиње су заиста врло битан фактор за опстанак српског народа на Косову. СПОЈИ им зато хуманитарним акцијама помаже, а тако ће, кажу, бити и убудуће.

Пут их даље води ка Грачаници...Посетили су и манастирску продавницу, где се могу наћи разни производи, од поврћа, преко меда, све до ракије и манастирског пива...Две расхладне витрине које су донирали 2022. године и даље служе нашем народу у Грачаници и околини.

Посетили су и споменик Missing у оквиру Културног центра Грачаница, који је посвећен киднапованим и несталим особама.

Дошли су у село Могила у Поморављу. Овде су биле неке од првих хуманитарних акција организације СПОЈИ за породице на Косову и Метохији. Ради се о мешовитој средини. Дешавало се да у једној улици сретну деду са шајкачом, а у другој деду са кечетом...

Код породице Нојкић смо се присетили успомена на неке наше прве посете Косову и Метохији. Нојкићи су нам током многих наших првих акција доста помагали око организације на терену на чему смо им заувек захвални.

После Могиле, стигли су у Партеш, где су их чекали Стојковићи. Браћа Стојковић, најбољи су млади хармоникаши на Косову и Метохији. Имају 15 и 17 година, и били су гости организације СПОЈИ за Видовдан ове године. На зидовима собе нема више места за сва њихова признања и захвалнице. После Инзбрука, где су својим наступом одушевили публику, сада су чланови организације имали прилику да их слушају и у њиховом дому у Партешу.

После веома интензивних сусрета и пређених 1500 километара, време је било да се крене кући, у Инзбрук.

"Организација СПОЈИ од 2009. помаже наш народ на Косову и Метохији, што је био и један од разлога за оснивање организације. Можда немамо акције у обиму неких других организација, али смо поносни на чињеницу да све и после 16 година и даље радимо добровољно и из чисте љубави према нашем народу и нашој Отаџбини, потпуно транспарентно.Током свих ових година схватили смо да је нашем народу на КиМ поред добијене помоћи много битније што их лично посећујемо и тако им показујемо да нису заборављени", поручују из организације.

петак, 03. октобар 2025.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом