У Библиотеци града Београда обележено 150 година од рођења Милеве Марић Ајнштајн

Бројну публику је, испред Блиотеке града Београда, поздравила Исидора Ињац и истакла да је сарадња са Светланом Матић започела пре много година и да је ова промоција само једна у низу културних активности које су заједно реализовали.

О књизи су говориле др Вјера Рашковић Зец и проф. Радмила Сатарић, које су написале рецензију. Делове из рецензије др Вјере Рашковић Зец, на њено инсистирање, читала је ауторка књиге. У њој  закључује да је јавности много лепих књига даровала Светлана Матић, али да је овом, надмашила саму себе. Издавачи књиге су АСКД „Вилхелмина Мина Караџић" из Беча и „Прометеј" из Новог Сада.
 
Књижевница Радмила Сатарић, обраћајући се публици, између осталог је подвукла:

„Ауторка романа је остварила важан задатак и циљ, а то је да се насловна синтагма „Хероина живота – Милева Марић Ајнштајн",  представи књижевним поступком, у складу са називом који је фантастично одабран. Сам појам хероина, означава женску личност посебних вредности са карактеристикама  јунакиње. Наслов сугерише сусрет са романом и јунакињом изузетних  вредности.

Сви делови романа носе у себи светлост и достојанство лика Милеве Марић Ајнштајн, па и када се Алберт Ајнштајн описује, делује као да је у својим најнапреднијим фазама живота пресликао и адаптирао у себи Милевин лик, њене резоне и стил, те постаје вреднији, поузданији  и високо интелектуалан.

На вешто грађеној композицији романа, сваки сегмент је један спрат који је посебно вредан за књижевни торањ који хармонично пројектује сјајна ауторка Светлана Матић. Као на висинским нивоима нижу се разни амбијенти, универзитети,  друштвена окружења, градови и људи, реномирани градови Цирих, Берлин, Хајделберг, Праг, Принстон, Нови Сад, Тител, Рума, Каћ, и вредни, угледни људи који граде своје породице и каријере. Мешају се амбиције са емоцијама које остављају печат у епистоларној форми писама књижевнице Светлане Матић, чија нарација је објективна, али ауторка исказује и субјективни осећајни став према хероини Милеви Марић Ајнштајн "Могу мислити како сте се тада осећали"... Из изврсног књижевног дела, провејава питање о граници и одбрани интелектуалне својине. У којој мери је Милева могла сачувати своје вредно интелектуално добро, и да ли су промене у емоцијама њенога мужа почеле од момента када се домогао њених интелектуалних висина, потврђених Нобеловом наградом која је додељена њеном супругу, Алберту Ајнштајну.

Светлана Матић маестрално бележи управо ова сећања на Милеву, представљајући куће у којима је живела као значајне објекте, затим установе и институције од значаја, у којима је присутна њена слика. Бележи које улице и важне установе носе њено име."

Академик проф. Светлана Матић присутне је подсетила да је АСКД „Вилхелмина Мина Караџић" потписало Споразум о сарадњи са Библиотеком града Београда и да су до сада у Бечу приказане изложбе о Милораду Павићу и Душку Радовићу, чије су ауторке Сара Ивковић Марковић, Исидора Ињац и Олга Марјановић.

Говорећи о роману који је посветила првој српској математичарки и физичарки, ауторка је напоменула да је Милева Марић била прва супруга физичара Алберта Ајнштајна од 1903. до 1919. године и да је родила троје деце, ћерку и два сина, а после развода, постала самохрана мајка.

„Милева Марић била је Албертова научна инспирација, сарадница и коаутор његових најважнијих научних радова из области физике. Захваљујући њеном доприносу, свет науке можемо да посматрамо са нове тачке гледишта. Поседовала је велики потенцијал из области математике, алгебре и физике. Била је музички надарена. Њој и њеном изабранику, музика и наука су помагале у развоју њихових умних способности, креативности, размишљању  и развијању интуиције. Били су генијалци за физику. Ајнштајн је заступао тезу да највећа научна открића потичу од интуиције, тј. од идеје која се изненада јавља. Алберт Ајнштајн, своју нарцисоидност, али и приврженост, показао  је Милеви у једном од многобројних писама, које јој је упутио: Увек ми се чини да сам у најбољем друштву сам са самим собом, изузев, наравно, када сам с тобом", истакла је ауторка романа.

Проф. Светлана Матић, између осталог је нагласила:

„Пишући ову књигу, жеља ми је била да Милева Марић изађе из заборава у српској и у светској  јавности. Намера ми је била да  истражим удео, значај и допринос Милевин у стваралаштву и научном раду Алберта Ајнштајна. Ова књига, написана у епистоларној форми, осврт је на заслуге ове велике жене на пољу науке, али и њен допринос очување породичних, традиционалних и моралних постулата, који су данас, више него икада до сада, озбиљно уздрмани. Књига  се базира на коресподенцији, чињеницама, литератури и изјавама савременика. Акценат је стављен на године љубави двоје научника, бриљантних интелекта, заједничког научног рада и разлаза.
 
Предлажем да се Милеви Марић постхумно додели диплома на Техничком универзитету у Цириху, који је основан 1855. године под именом Швајцарски политехникум, с обзиром на то да је тамо завршила студије и положила све испите. Имајући у виду чињеницу да ETH Цирих, има репутацију светске класе у науци и технологији и да се сврстава у групу три до пет најбољих универзитета у Европи, а да је  један од 15 до 20 најбољих универзитета у свету, то би и за њега и академске кругове, додела дипломе, била обавеза и задатак који треба да испуне. Милева је диплому заслужила. То што је у то време на овом факултету 97% студената мушког пола дипломирало, а 3% студената женског пола није, доказ је женске дискриминације у образовном систему тог доба, коју је нажалост, Милева осетила на сопственој кожи."

Проф. Светлана Матић подржава међународну кампању Нобел за Милеву, која је покренута поводом стогодишњице доделе Нобелове награде научнику Алберту Ајнштајну (1921). Циљ ове значајне акције, коју  је покренула интернационална непрофитна организација Inspiring Girls је да се Нобеловој фондацији и светској јавности укаже на неправедно заборављене заслуге  које је за Ајнштајнова открића имала његова прва супруга.
 
У кампањи  могу да учествују сви који на Инстаграм, Фејсбук или Твитер налозима ове невладине организације поставе селфи с исплаженим језиком, уз ознаку NobelForMileva. Поза за сликање је преузета с најчувеније Ајнштајнове фотографије. Како пише лист Политика, а ослања се на саопштење организатора, који изражавају наду да ће ова акција резултирати можда и одлуком Нобеловог комитета да знаменито признање накнадно додели и Милеви Марић – што је тешко очекивати, јер се Нобелова награда од 1974. не додељује постхумно – или, барем, да се укаже на потребу једнаког третирања мушкараца и жена кроз историју, али и у садашњости. То је додатни разлог због којег је акција покренута управо у марту, месецу у којем се слави и Међународни дан жена.
 
У музичком делу програма, наступила је Вокална радионица Бистрик, под вођством наше музичке диве Биље Крстић. Сјане, распеване девојке, извеле су следеће композиције: „Прели прело" - српску прелску песму, „Ајде стамено, бела румено"- шаљиву песму са Kосмета, коју певају Горанци на састанцима, у дому испрошене девојке или вереног момка. Састанци се одржавају сваке вечери пет или шест недеља пре венчања. (Податак из књиге Миодрага А. Васиљевића) и „Изгрејала сјајна месечина", традиционалну песму из јужне Србије.

Велики број јавних и културних личности било је присутно на овом значајном културном дешавању, а између осталих, проф. др Предраг Марковић, историчар, академик проф. др Миљко Сатарић, Сара Ивковић Марковић, др Санда Рашковић-Ивић, др Марко Лопушина, проф. Милена Дорић, проф. Бојана Станкић, проф. Бранка Ракић, проф. Снежана Милошевић-Јешић, адвокат Зоран Јешић, педагог Невенка Крагуљац, Мирјана Пајић, програмски директор ИК „Клет", Весна Антељ, Миодраг Јакшић и многи други.

Наредно представљање ове књиге предвиђено је на јесен на Сајму књига у Београду.