Меморијална соба у Руми биће посвећена породици Марић – али шта знамо о њима?

Министарство културе Републике Србије најавило је обнову породичне куће Милеве Марић Ајнштајн у Руми у сусрет великом јубилеју који се ближи – 150 година од рођења српске научнице (која је на овај свет дошла 19. децембра 1875).

Најављено је да ће у реконструисаном објекту бити и меморијална соба посвећена породици Марић. О породици Марић наша јавност недовољно зна, а живот Милевине сестре Зорке и брата Милоша, који су се родили управо у Руми, обавијен је мистеријом.

У меморијалној соби, поред родитеља, сестре, брата, деце и мужа… треба да се нађу и други знаменити чланови ове угледне породице, а међу њима и Милевин стриц – Радован, који се дружио са Теслиним ујаком Павлом Пајом Мандићем и који је био вишеструко награђиван током живота.

Отац Милош Марић (1846-1922) завршио је подофицирску школу, након које је ступио у војну службу, где остаје преко 13 година, све до укидања Војне границе. Одлично је владао немачким језиком и математиком, а Милева је ове таленте наследила од њега. Крајем 1877. добио је место писара у суду у Руми, где су живели око 14 година, а Милева је ту завршила Основну четворогодишњу школу. Отац се венчао са Маријом Ружић из Титела, ћерком прилично имућног домаћина, па је уз невесту добио и велики мираз. Мајка Марија (1846-1935.) доживела је дубоку старост.

Милевини родитељи су повремено финансијски помагали Алберта и Милеву. Примера ради: од добијеног новца, млади супружници су купили две софе, две столице и сто на развлачење. О томе постоји белешка трговца намештаја из Берна од 24. септембра 1908.

Милевину сестру Зорку (1883-1938) до данас прате бројне непроверене гласине и неистине. Зорка је била образована жена, школовала се у Руми, Новом Саду, Прагу, Цириху… Течно је говорила мађарски и немачки језик, свирала је клавир и била најмузикалнија од свих Марића. Није се удавала. Од 1906. активно је учествовала у женском покрету у Новом Саду – у Добротворној задрузи „Српкиња Новосаткиња“.

Милева је била јако блиска са сестром и братом, који су често посећивали њу и Алберта. После развода, Милеви је у госте дошла Зорка како би јој помагала око деце. Зорка је била јако везана за сестру, па када је њен брак са Албертом запао у кризу и када се Милева са два сина преселила у Цирих, Зорка долази у јулу 1917. да јој помогне. Тада Алберт нуди Зорки помоћ око дозволе да уђе у Швајцарску. Он пише свом пријатељу крајем маја 1917: „Моја свастика је крајње поуздана и веома везана за Мицу и децу.“

Нешто раније, још док су били у браку, Алберт је присуствовао Солвеј конгресу (од 30.10. до 3.11.1911.), а Милева је остала у Прагу са децом и сестром Зорком која је дошла у посету да упозна град и присуствује предавањима на Универзитету. Алберт се чак два пута, за тако кратко време, јавио Милеви, поздрављајући и њену сестру: „Драгој женици… много пољубаца за тебе и дечаке, уз поздраве Тетки.“

Њихов отац Милош Марић је био веома имућан човек и доста новца је одвајао за школовање деце. Када је Зорка стигла у Швајцарску (1917), пријавила се као ванредни студент биологије на Универзитету у Цириху.

Много година касније, кумови Гајин из Новог Сада су бринули и пазили на Милевину мајку; а потом (неколико година) и на Зорку, јер се она пропила. Пила је вино, искључиво у свом стану, а три године након мајке и она се преселила у вечност.

Кумови Сидонија и Ђока Гајин били су Милеви велика подршка, са њима се често дописивала, а та писма су објављена у књизи "Драги моји кумови".

Брат Милош (1885-1944) био је признати научник, поставио је темеље у области медицине која се данас зове клонирање, а добар део живота провео је у СССР-у, где је и сахрањен.

Током посете Берну (1904/1905), из прве руке је видео како тече Милевин и Албертов живот и заједнички научни рад. Та своја запажања детаљно је пренео породици, рођацима и пријатељима.

Милош је дипломирао медицину на универзитету Клуж (Румунија). Ту се оженио 1913. са богатом Мартом која је имала француско порекло, а њен отац огроман капитал баш у Француској. Потомака са Мартом није имао, а брак је трајао до почетка Првог светског рата.

По избијању рата, мобилисан је у аустроугарску војску као батаљонски лекар. Најпре је доспео на јужни фронт, али је убрзо прекомандован на фронт против Русије. За време повлачења, пао је у заробљеништво. Чим су сазнали да је лекар, Руси га шаљу у војну болницу.

У СССР-у се оженио други пут са Маријом Васиљевном Карповом, која је била професор математике на Универзитету и са њом усвојио троје мале деце. У то доба у СССР-у се гладовало. И Милош и Марија су често били празног стомака јер су храну остављали (прво) деци, па овај њихов племенити гест можемо окарактерисати као – подвижнички.

Милош је био професор анатомије и хистологије на Саратовском државном универзитету. Врло брзо је постао уважени научник у совјетској Русији, где објављује бројне научне чланке и монографије. Постоје подаци и да је био у тиму који је учествовао у припреми балсамовања тела Владимира Иљича Лењина. И данас постоји Милошева спомен-соба на Медицинском факултету у Саратову (Русија), а под његовим именом је установљена награда за најбоље студенте из анатомије.

Стриц Радован Марић (1850-1907), под командом барона Стјепана Јовановића, учествује у устанку против османлијске власти, који се убрзо проширио на целу Босну и Херцеговину. Код Невесиња је био рањен.

Завршио је Средњу војну школу на немачком у Тителу, баш као и Милевин отац Милош. Радован и Милош били су браћа од стрица, а њихови очеви Тома и Кузман рођена браћа. Милевин стриц је рођен у Каћу, у истој кући у којој је рођен и њен отац Милош.

Радован завршава и нижу војну школу у Темишвару и са 24 године постаје мајор. Школовање је успешно наставио у Вишој школи код Бечког Новог Места. Он је био високо одликован аустријски официр, а племићку титулу добио је од цара Франца Јозефа; био је носилац и Таковског крста III реда који му је доделио краљ Милан Обреновић. Учествовао је у стварању Краљевине Србије, а када је краљ Милан Обреновић преминуо, Радован је био на његовој сахрани. После мајског преврата, када је убијен Александар Обреновић, Радован долази у Каћ и са рођацима и мештанима дискутује о приликама у Србији, упозорава и предвиђа да ће доћи до великог рата. Оженио се Немицом коју је упознао у Чешким Буђевицама и са њом добио три сина и ћерку.

Теслин ујак-пуковник Паја Мандић живео је у Мађарској и помогао је Тесли да добије посао у Будимпешти. Извесно време Милевин стриц Радован био је на служби у Будимпешти и ту је сваког јануара славио Светог Стефана, славу Марићевих, и позивао колеге-официре на вечеру. Међу гостима је увек био и Теслин ујак; док се Милева и Тесла никада нису упознали.

четвртак, 26. децембар 2024.
1° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње