„Весела удовица“ – музички споменик Црној Гори и даље под санкцијама

Снимљено је и пет филмова на ову тему, а првим позоришним извођењем дириговао је тада млади, али већ прослављени, аустријски композитор и диригент Роберт Столц и то је радио све до своје смрти 1975. године.

Написане су многе књиге инспирисане овом причом, а најпознатија је на енглеском језику „The Merry Widow“, аутора др Љуба Вујовића (1933-2021) исељеника из Црне Горе, који је деценијама живео у Њујорку и био председник тамошњег Меморијалног друштва Никола Тесла.

Пред почетак Првог светског рата, оперета је била толико популарна да је аустријски писац и новинар Карл Краус, којем се ова представа попела на врх главе, изјавио: „И кад дође смак света, сви оркестри у Бечу ће наставити да свирају Веселу удовицу“, а кнез Данило је тужио Метро-Голдвин-Мајер за клевету (1927.) и на париском суду добио одштету од 4.000 долара због „његовог лажног приказа“ у првој холивудској верзији филма „Весела удовица“.

Код нас, ова оперета се изводи у Мадлениануму, а ове јесени игра се у Бечкој опери од 5. октобра до 22. новембра, те се помпезно најављује у Мађарској државној опери за фебруар 2025. и у Шкотској опери у Гласгову од 30 априла до 14 јуна 2025.; чак ни славна Мадона није могла да јој одоли, па је играла у „Веселој удовици“ у јуну 2024. у Лос Анђелесу.

„Краљица оперете“, како је називају, играла се у Београду давне 1965. и 1979. године, комад је с' успехом извођен у бившој Југославији, али никада у Црној Гори, за коју је тематски везан.

Шта се то догодило па су се Црногорци дистанцирали од једне од најпознатијих оперета која се тиче њих самих и по којој су у свету препознати? Зашто је представа у Бечу била скандалозно прекинута и ко је то организовао?

„Весела удовица“ је премијерно приказана у Бечу у децембру 1905. у изведби коју је поставио Франц Лехар, глумци су били у модификованој црногорској одећи, са црногорским капама а певали су црногорске песме заједно са немачким. Главни јунак био је лик инспирисан престолонаследником Данилом, који је представљен као плејбој који воли да се забавља са девојкама из најчувенијег париског ноћног локала „Код Максима“, где је био чест гост.

Црногорски књаз Никола био је увређен због такве слике о његовом сину-престолонаследнику и забранио је извођење „Веселе удовице“ у Црној Гори. У то доба Данило је већ био ожењен са немачком принцезом Јутом фон Мекленбург – Стрелиц (1899.). Венчање је било на Цетињу, а Јута је након удаје и преласка у православље узела име Милица. Пар се упознао у Русији, где је Данило био у посети својим сестрама, док је она боравила код своје рођаке, војвоткиње Хелене.

Од прве представе прохујало је скоро 120 година, али се о њој у нашој јавности мало зна, мада је др. Вујовић, за живота, упорно тврдио да је то „највећи музички споменик Црној Гори који постоји“.

Оперета је после Беча извођена у читавој царевини, затим 1909. у Цариграду и Копенхагену, па у Лондону, Паризу… Обишла је цео свет а извођена је на многим светским језицима, на свим континентима.

У својој књизи, др Вујовић наглашава да постављање „Веселе удовице“ у Бечу није имало никакву политичку позадину, те да је краљ Никола направио велику штету што је протестовао и одлучио да забрани „Веселу удовицу“. И касније су многи црногорски исељеници покушавали да саботирају извођење чувене оперете по угледу на краља Николу.

Извесни Ристо Рундо, пријатељ краља Николе, рођен у Мостару, а од краја 19. века настањен са породицом на Цетињу, радећи као представник компаније „Сингер“ за Црну Гору, по свом осећају правде организовао је протесте приликом извођења „Веселе удовице“ у Бечу (1909.). Окупио је и студенте Русе који су седели заједно са њим у првом реду на представи, а када је оперета почела, побацали су столице на сцену. Избила је паника, пала је завеса и уследили су узвици: „Атентат! Завера! Убице!“ Сви демонстранти су убрзо ухапшени, али су на интервенцију руског конзула после два дана и пуштени. Ефекат тог протеста био је да „Весела удовица“ постане још популарнија, а о њеном скидању са репертоара није било ни говора. Такође, Црногорци су у Цариграду дошли на представу са намером да ураде исто што и Ристо Рундо и Руси-студенти у Бечу. Али, полиција је за то сазнала, растерала их испред зграде позоришта, а појединце и протерала из Турске. Тако је ово дело „погодно за све генерације жељне смеха, добре музике и плеса наставило да живи…“ а Риста су новинари најчешће називали – „лудак у позоришту!“

Револтиран оваквом ситуацијом, др Вујовић је иницирао акцију како би се више дознало о „Веселој удовици“ у Црној Гори. Због тога је и написао књигу коју је на промоцији (2014.) представио лично принц Никола Петровић испред дворца Петровића у Подгорици и који је том приликом симболички скинуо забрану са „Веселе удовице“, тако да оперета сада може да се изводи и у Црној Гори.

Међутим, све је било узалуд…

Доба књаза Николе је давно прошло, живимо у модерним временима, снимају се бројни филмови и серије у којима се критикују или исмевају владари и власт, али ова оперета је и даље под „санкцијама“ у суседној Црној Гори.