Здравку Миовчићу књижевнa наградa "Алекса Шантић"

Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета”, Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно -умјетничко друштво „Гусле“ доделили су, у склопу 105. Шантићевих вечери поезије, песнику Здравку Миовчићу књижевну награду „Алекса Шантић“ за 2024. годину.

Миовчић је награду добио за збирку пјесама “Књига лишћа“, а награда се састаоји од шешира, штапа и новчане награде од 5.000 КМ.

Друштва „Просвјета“ и „Гусле“ Књижевну награду „Алекса Шантић“ дод‌ељују сваке три године за најбољу књигу поезије издату на српском језику и језицима јужних Словена или за животно д‌ело.

Жири који је радио у саставу проф. др Душко Певуља, председник, проф. др Драган Станић, члан, и проф. др Владан Бартула, члан, једногласно је донио одлуку да Шантићева награда припадне управо песнику Здравку Миовчићу за кога су казали да је један од најистакнутијих српских песника.

Миовчић је у изузетно емотивном говору казао да награду „Алекса Шантић“ свако потајно прижељкује јер се поезија почиње читати са Шантићем.

„Када пишемо прве пјесме пишемо покушавајући да неуспјешно опонашамо Шантића и тако је било и са мном. Ја сам онда заћутао дуги низ година и тек сам у 52. години написао прву збирку пјесама проговарајући напокон неким својим гласом у којему на моју срећу има мало од‌јека Шантиће и његовог катрена и срећан сам што сам овд‌је“, рекао је Миовчић.

Са 66 година излази Миовчићева 10. књига, а добио је и награду ''Скендер Куленовић'' у томе времену. Миовчић се бави пословним савјетовањем и води Агенцију за развој предузећа, те каже да се тај посао са поезијом дивно уклапа као антистрес терапија.

„Поезија је чекала зрење и да се ствари склопе у животу. Награда се плашим. Касно сам почео да пишем и објављујем и плашим се да ми Бог не узме то мало дара који ми је дао ако будем мислио на те награде и славу“, казао је Миовчић. Додаје да су му важне награде, али да не живи од поезије већ му је то лек за душу.

Говорећи о награђеној књизи „Књига лишћа“ Миовчић каже да је то књига о Михољском љету за које каже да он живи сада у том времену.

„Кроз лишће које се злати приводи се смирењу и зрелости. Живот прелази у другу фазу у којој почиње осјећати да има нешто са друге стране. Први дио те књиге је посвећен лишћу и Михољском љету и Сонетни вијенац о Михољском љету, а други дио је посвећен пјесницима“, рекао је Миовчић. 

Проф. др Душко Певуља, председник жирија, је говорећи о награди и Миовчићу рекао да је конкуренција била велика али да се „Књига лишћа“ издвојила зато што представља једну од најбољих књига у његовом досадашњем опусу и несумњиво је најбоља књига на српском језику објављена у претходне три године.

„Он је човјек који је у 52. години објавио своју прву књигу и свака његова књига значила је истински квалитативни искорак у његовом опусу. Прије завршетка ове дивне манифестације појавиће се десета књига Здравка Миовчића. Он је по суштини свог поетског гласа достојан насљедник Алексе Шантића. Та наглашена танана лиричност која обиљежава Алексу Шантића и која наставља ту фину стражиловску поетску нит има свог достојног насљедника у поезији Миовчића.

Певуља каже да је Миовчић најистакнутији сонетиста у српској поезији и по томе је близак Шантићу.

„Ако би смо трагали за спонама код њих има читав низ пјесама посветница које говоре о духу и души оба пјесника“, рекао је Певуља.

Члан стручног жирија проф др. Владан Бартула образлажући одлуку жирија је рекао да је Миовчић један од најистакнутијих српских песника и да његов досадашњи опус од десет песничких књига, тај високи статус потврђује унутрашњим садржајима и распонима, језичком умешношћу, поетском свешћу, песничким домашајима и запаженим рецепцијским од‌јецима.

„Изразити лирик, овај танкоћутни пјесник најдиректнији је сродник Алексе Шантића и плодотворни настављач стражиловске традиције српске поезије, којој Шантићев обимни пјеснички опус даје снажан печат и особену снагу. Из збирке у збирку Миовчић пажљиво ствара сопствену умјетничку слику свијета и на суптилан начин раскрива танана подручја своје духовности и душевности. Ништа код овог пјесника није усиљено, усљед чега се његова поезија прихвата као природно преслојавање искустава, утисака, снатрења, дубоких емоција дестилованих лриском рефлексивношћу. Разнолика искуства свијета и животних циклуса лијепо се дозивају код Здравка Миовчића и саглашавају у једнодушан пјеснички став: човјеково је живјети у непрестаном сагласју са Творцем, природом, другим људима те урвинама и узвисинама сопственог бића“, рекао је Бартула.

Председница СПКД „Просвјета“ ГО Мостар Сања Бјелица Шаговновић каже да мостарска друштва радује овогодишњи избор жирија.

Напомиње да су овогодишње Шантићеве вечери поезије на високом научном и академском нивоу и да су у потпуности посвећене 100-годишњици смрти Алексе Шантића.

У уметничком делу вечери наступиле су магистар виолине Ана Пешут и професор виолине Радмила Пешут.

Шантићеве вечери поезије настављају се у петак у Народном позоришту Мостар, када ће омиљени песник Мостара Перо Зубац, заједно са Милошем Зупцем и бендом одржати песничко-музичко вече “Жива реч”.

четвртак, 12. септембар 2024.
28° C

Коментари

Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Odlicna serija
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Bruka i sramota
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи