Виолета Алексић из Цириха добитница награде за књижевно дело на „Данима културе Тамнића и Левча”

Одлуку о добитнику награде донео је жири у саставу: Горан Ћеличанин Челик, као прошлогодишњи добитник награде „Путовођа културе”, Слободан Савић, као прошлогодишњи добитник награде „Тамнићки натпис”, Иван Јовановић, као председник удружења и Ђорђе Петковић, као почасни члан удружења и први добитник награде „Путовођа културе”.

„Част ми је велика. Хвала од срца што сте препознали мој скромни рад. Пуно поздрава свим чуварима и неимарима уметности”, истакла је Виолета Алексић на својим профилима друштвених мрежа по објављивању вести.

Рођена је 01.01.1974. године у Превешту. Пише од своје 15 године. Већ 24 године живи и ствара у Швајцарској и активно сарађује са колегама у матици и у расејању. Дела јој се читају и на немачком језику. Члан је многих књижевних клубова у матици, региону и расејању. Иза себе броји многе медијске наступе као и промоције у земљи, региону и расејању. Активно се бави хуманитарним и друштвеним радом у многим удружењима у Швајцарској.

Имала је своју рубрику у емисији Радио Београда Вечерас заједно. Била је водитељ и заменик уредника српског радија у Швајцарској, као и дописник РТК2,  телевизије на Косову и Метохији, као и дописник РТС-а.

Своју прву збирку песама „Негде у мојој песми” са уредником Славком Ћелапом издала је 2011. године. Исте године у штампу улази друга збирка песама „Живот је чудан момак”. Годину дана касније објављена је трећа непланирана збирка песама „Ниси ти мени било ко”, која је више пута доштампавана, а објављена је на ромском језику. Четврта збирка поезије је „Када се храброст одробија”. Објавила и роман „У твојим годинама”, па дело „Ако ме разумеш”, па „Дан када се бре вратило кући”, (прва књига кратких прича).

Од 2011. Виолета Алексић је учесник на београдском међународном Сајму књига. Године 2013. постаје члан Удружења књижевника Србије а 2014. године и члан Удружења српских писаца Швајцарске, године 2015. постаје члан књижевног клуба Седмица из Франкфурта а 2016. године постаје и члан Удружења Милутин Миланковић из Београда.