Маестро и песма о хусарима

Песма Хусар пева о хусару из Баната који одлази (у Русију, конкретан догађај је сеоба Срба из Баната, Поморишја, Срема и Славоније у време Марије Терезије у данашњи Донбас и, делом, Придњестровље), али не напушта дом необезбеђен (верује се да је велики грех упасти у кућу крај које расте багрем) и, напокон, враћа му се (историјски, стварни Трифун се вратио; књижевно је обрађен од стране Црњанског, који је користио релевантне историјске изворе).

"У току припрема спознала сам нешто задивљујуће: Срби у Румунији пишу ћирилицом, а латиницу користе румунску. Када је требало да се напише латиницом нека реч, Маестро би је написао користивши румунско ш.  У договору са Маестром, одлучили смо да је дистрибуција песме слободна управо због поруке, неопходне српском народу у овом тренутку: ми нисмо јаничари. Ако одлазимо, одлазимо као хусари и вратићемо се ако и када наша отаџбина то од нас тражи. Одани смо Србији, као идеји и као матици без обзира на то у којој је држави сада наше, а српско село...као што чине Срби из Темишвара, на пример, који су одани и успешни држављани Румуније и одани, верни и поносни синови и кћери Србије и српства. 

Од Доситеја па до Сема Вујића, списак Банаћана рођених ван данашњих граница Србије обухвата личности довољно за том енциклопедије (култура, наука, уметност, спорт (сетимо се Белодедића), па и такмичење у лепоти...). Песма Хусар говори о позитивним особинама српског народа и није губитничка. Хусар је присиљен да оде, али одлази са вером да ће се вратити. А онај ко остаје, без обзира на то како се зове држава чије законе поштује, остаје Србин: он није роб, није јаничар, није послушник, он је ХУСАР, духовни хусар, и свој је на своме. Битан је тај Србин темишварски, који није престао бити Србином иако је једног дана остао ван граница Србије, и битан је хусар, који је позитиван пример, смерница и подсећање да нисмо губитници", каже за РТС текстописац песме "Хусари" Оливера З. Дуњић.