Креће сезона балова у Бечу

Балска сезона почела је балом оџачара у палати Ферстел.

"Добро је што поново имамо праву балску сезону", рекла је председница Удружења бечких школа плеса Карин Лембергер.

Балска сезона доноси и велике приходе бечкој привреди. Према проценама око 300 милиона евра је вредност обрта која се остварује у балској сезони у Аустрији, а само у Бечу приход је у вредности од 170 милиона евра.

Процена Привредне коморе показује да ће типично балско вече коштати сваког госта 275 евра. Од тога 95 евра су издаци за карту, 75 евра за пиће и јело, и око 60 евра за балску одећу. У ту своту није урачунат издатак за такси и фризера.

У овој балској сезони очекује се да ће око 600.000 Бечлија посетити неки од бројних балова. Опернбал, који се одржава 16. фебруара, је највећи бал сезоне са 5.000 гостију, који се преноси и уживо на телевизији.

Бал ловаца слави 100-ту годину одржавања, а Бал филхармоничара 80-ту годишњицу.

Светосавски бал, који је део вишевековне традиције Срба у Аустрији, заказан је за 10. фебруар, а биће по много чему посебан, пре свега ће га посебно обележити простор у коме ће по први пут бити организован а то је палата Хофбург.

Идеја за организовање Светосавског бала и обнављање традиције настала је када је друштво "Јохан Штраус" из Беча затражило подршку српских привредника у Аустрији за штампање сабраних дела Јохана Штрауса. У оквиру тих дела налазио се и "Српски кадрил".

Трагајући за историјатом настанка ове композиције дошло се до занимљивог податка да је кнез Милош Обреновић, који је од 1842. године живео у Бечу и посећивао бечке балове, дао налог Јохану Штраусу сину да напише композицију прикладну за Славенски бал.

Тако је настала композиција "Српски кадрил", а иста је први пут изведена на Славенском балу у Бечу 1846. године.

Милош Обреновић је Славенским балом желео да окупи угледне Србе који су живели и радили у аустријској престоници у то време, а међу њима су били и великани Вук Стефановић Караџић и Бранко Радичевић.

Након стогодишње паузе, 1998. Српски центар обнавља традицију и по први пут се организује српски бал под новим именом - "Светосавски бал".

Званични програм Светосавског бала повезује две културе и на њему се изводе како бечки валцер тако и српске традиционалне игре.

Оперске арије и шансоне део су балског програма, као и обавезни "Српски кадрил" Јохана Штрауса млађег.