Још једно коло са Шилом

У интимном и надасве емотивном амбијенту, у здању чувене Сиднејске опере одржана је комеморативна свечаност, посвећена сећању на плодоносан живот једног од највећих кореографа које је српски народ имао.

У Опери се окупио велики број поштовалаца лика и дела Миливоја Стојановића - породица, пријатељи, ученици, бивши играчи из његових фолклоирних ансамбала. Комеморацији су присуствовали и амбасадор Републике Србије у Аустралији Раде Стефановић и заменик шефа мисије Ивана Исидоровић.

Госте је дочекала традиционална српска добродошлица, у виду погаче и жита које су служиле некадашње фолклорне играчице Тијана и Милица, обучене у народне ношње које је шио Миливоје Стојановић.

У сали су били изложени и други костими, награде, фотографије, плакати и исечци из новина који су говорили о Шиловом стваралаштву.

На екрану су се смењивали снимци наступа његових фолклорних друштава широм Аустралије, укључујући и незаборавна гостовања одржана управо под сводовима Опере. Јер, чика Миливоје је био један од малобројних Срба који су имали привилегију да своје кореографије и ношње представе на овом чувеном месту.

О Миливоју Стојановићу говорили су Слободан Лазовић, председник црногорског друштва Аустралије и Наташа Вељковић Тамбурић, дугогодишња сарадница из времена његовог рада у Српском центру Бонириг.

Сећања на уметничког великана су измамила и осмехе и сузе и аплаузе присутних.

"Двочасовни програм је био шаролик и разноврстан. Публика је све пажљиво пратила, баш као и некада када су гледали његове тачке на позорници. Поново је успео да држи публику у својим рукама, што и јесте врлина правог уметникма. Деловало је као да су сви дошли на још један његов концерт у Опери", каже Шилова животна сапутница, супруга Рајка Челић, која се потрудила да комеморација буде још један савршени догађај и истински омаж великом ствараоцу.

Посетиоци су отишли кућама пуни утисака и срећни што су имали прилику да се још једном подсете колико је Стојановић био велики визионар и колико је унапредио народно стваралаштво у српскопј заједници Аустралије.

Неки су рекли да су године проведене уз Шила биле незаборавне и најбоље у њиховој младости.

На крају догађаја, Рајка Челић је поздравила госте и позвала их да заиграју Влашко коло.

Истовремено, кад су сви устали и заиграли, на екрану је приказан снимак како је чика Миливоје водио то исто коло давне 1987.

Као да су сви имали прилику да још једном заиграју са признатим уметником којег ће памтити многе генерације у Аустралији.