Роман на три језика и сан о филму "Милена" Маје Херман Секулић

Књига је публикована на српском и енглеском језику, а до краја октобра 2022. ће се појавити и на италијанском језику и бити представљена на Сајму књига у Београду. Како је Миленин отац био Бруно Барили, италијански композитор, песник и путописац - љубитељи писане речи, у земљи у облику чизме, са нестрпљењем очекују овај роман.

Маја Херман Секулић је наш највише награђен писац у свету. За свој рад добила је више престижних награда у Америци, Израелу, Индији, Турској - само у Италији је у последњих 12 месеци добила 4 награде. Објавила је 24 књиге поезије и прозе од којих су многе објављене у преводу на више од двадесет страних језика и још увек је једина Српкиња која је докторирала на престижном Принстонском универзитету у САД.

Маја живи на релацији Њујорк - Београд, а пре одласка у Индију на Светски самит књижевности била је наш саговорник:

"У октобру 1932. Рим се заљубио у Миленине слике-портрете где су, између осталих, били изложени портрети њеног оца и грофа Сафија. Новинари су је ставили раме уз раме са младим ствараоцима модерног италијанског сликарства. Мусолини се зауставио испред њене слике (на отварању изложбе 4. фебруара 1935.) хвалећи је као ћерку нашег Барилија. Милену су италијани прихватили широко отворених руку, без задршке. У то време Мусолинију су се дивили многи велики уметници јер он (још увек) није показао своје право лице".

У овом роману, захваљујући којем ће се Италијани поново заљубити у Миленин лик и дело, сазнајемо да је тада Милени, Мусолинијев зет, гроф Ћано, док је трајала њена изложба у Риму, нудио разне повластице и италијанско држављанство које је она одбила, а у писму мајци написала: "Знаш мамо, на дну моје душе има један пламичак, као кандило које се никада не гаси - увек је живо и трепери, а то је српство. Моје српско порекло - то су моји најдубљи корени."

Миленина мајка Даница Павловић била је кћерка угледног и богатог трговца, по женској линији праунука Саве Карађорђевић. Она је на студијама музике, клавира и певања у Минхену упознала Милениног оца.

Милена је, као и ауторка ове књиге са којом дели многе занимљиве биографске паралеле, од малих ногу водила номадски живот - пропутовала је Италију, Француску и Шпанију, обишла Барселону, Севиљу, Париз, Лондон, Минхен, Осло... Али је говорила да ни једну варош не воли као што воли Београд у рано ујутро. И да јој небо нигде није лепо као ноћу изнад њене пожаревачке авлије. Још док је била девојчица, пре пунолетства, Милена је на двору Карађорђевића провела три године. Уживала је у холивудским филмовима, модним ревијама и журналима. Ту се формирао њен укус на гламуру Холивуда и дворских балова, јер су највеће иконе стила у то доба биле управо краљица Марија и кнегиња Олга.

Док је сакупљала материјал за књигу Маја Херман Секулић је по Њујорку трагала за Миленом, а током разговора нам је открила:

"Милена је ту живела само 6 година, али је успела да оствари амерички сан. Преминула је прерано, 6. марта 1945, у 36. години. За тако кратко време постигла је много тога. Колико неко не уради за читав свој живот. Познато је да је добила ангажман у елитном модном часопису Вог, као илустратор насловних страна и реклама за модну индустрију. Радила је и за друге престижне часописе као што су били Харперс базар, Таун енд кантри..."

Милена је у Америци упознала и очевог пријатеља, чувеног композитора Ђанкарла Менотија, који јој је понудио да ради костиме за његов балет Себастијан. Након великог успеха балета, уследила је још једна понуда - за балет Сан летње ноћи, а онда изненада је уследио њен крај!
Имала је самосталне изложбе, писала је песме на француском, шпанском, италијанском и српском језику.

"Милена је имала урођену харизму и магију које обузму свакога ко почне њоме озбљније да се бави. Сматрам да треба да се слави Миленин живот - њени успеси! Прва сам написала да је била претеча Ендија Ворхола, кога сам знала и о томе лично с њим разговарала. Била је и савременица и сапатница Фриде Кало. Милена се у Њујорку остварила и као супруга - удала се за 12 година млађег супруга, Роберта Томаса Госелина који је нажалост био мегаломан, бисексуалац, исувише везан за своју мајку - црвенокосу Рут, од које се није раздвајао", каже Маја.

Када се заљубила у Госелина, а потом и удала крајем 1943. коначно је стављена тачка на њену највећу и најдужу љубавну везу са Родригом, њеним Црним Моцартом кога је упознала и страсно волела у Европи. Ипак је преболела тог пијанисту пореклом са Кубе који је био виртуоз на клавиру, успешно спајајући класику и џез, али је прекинуо турнеју по Немачкој јер су га на једном концерту нацисти извиждали тражећи да га избаце са бине јер је мулат. Али ипак једна од ретких слика коју је Милена понела са собом у Њујорк била је Портрет Креолца с Кубе (слика њеног Родрига).

Део овог мултижанровског и постмодерног романа је "Сан о филму Милена", а наша саговорница каже:

"Милена заслужује филм који би је лансирао у свету под једним именом Милена, баш као што је препознатљиво и довољно рећи Фрида. Милена је била храбра, сама се упутила у Обећану земљу и ту почела све из почетка. Достигла је вртоглаве висине уметности и дизајна. За само годину и по дана постала је позната личност високог њујоршког друштва."

 Леди Гага у улози Милене Павловић Барили

Маја Херман Секулић је почела да ради на сценарију са једним нашим познатим режисером из Београда чије име није желела да открије. Прижељкује да Милену глуми Леди Гага. Каже да Леди Гага има харизму и шарм као Милена и додаје:

"Филм је дуготрајни процес - припреме трају годинама. Леди Гага је сјајна глумица, чак и личи на Милену. Ни једна ни друга нису класичне лепотице. Не заборавимо да је Леди Гага освојила Оскара за песму Shallow из филма Звезда је рођена. Музика је играла велику улогу у Миленином животу, а постоје жеље и идеје да се по мом роману направи модерна опера."

Милена је била модерна, самостална жена, спојила је уметност и моду, била је претеча новог духа и новог века. И њен одлазак са овог света је велика мистерија - да ли је преминула од срчаног удара или се предозирала пилулама за смирење. Од почетка до самог краја њен живот је био препун емоција и страсти које могу да се преточе у сценарио за добар (холивудски) филм.

Маји Херман Секулић је указана част да председава Светском самиту књижевности и Светској конференцији поезије који се организују 6. и 7. новембра 2022. у Чандигару који је главни град две индијске државе: Панџаба и Харајане.