Дијаспора јача Србију

У оквиру програма, чији је циљ укључивање дијаспоре у одрживи развој Србије, стручњаци долазе на волонтерској бази и проводе од три недеље до три месеца у државним институцијама или организацијама од јавног значаја, академским институцијама, привредним коморама и организацијама цивилног друштва.

Позив стручњацима је стално отворен, истакла је Богдановић и додала да особе пореклом из Србије које бораве у Немачкој, а желе да подрже развој матице, могу да се укључе у рад организација у Србији, у складу са својим компетенцијама.

Стручњаци који су део програма гостују у институцијама попут КБЦ Бежанијска Коса, Центра за социјалну политику, Центра за културну деконтаминацију, Института за хемију, технологију и металургију и Лола института.

Извештај "Радне миграције Западног Балкана" наводи да је у 2020. години, 37 одсто запослених грађана из региона Западног Балкана радило у занимањима која су класификована као ниско квалификована, 54 одсто као средње квалификована, док су четири одсто професионалци и близу пет одсто висококвалификовани стручњаци.

Србија има вишеструке користи од повезивања дијаспоре и матице. Светска банка наводи да дознаке дијаспоре тренутно чине око осам одсто националног дохотка земље, истакла је Богдановић.

Поред новца који се улива у земљу путем дознака, истакла је она, стручњаци из дијаспоре доприносе знањем и искуством које је од великог значаја за унапређење, не само институција и цивилних организација, већ и приватних бизниса.