Век од рођења академика Дејана Медаковића

Медаковић је рођен у породици која је дала више великана српске историје.

Прадеда Данило био је познати историчар, журналиста, издавач, секретар кнеза Милоша и кнеза Михаила, дописни члан Српског ученог друштва. Деда Богдан, адвокат и политичар, био је председник Сабора Хрватске и Славоније од 1906. до 1918, председник Српске црквене општине у Загребу, посланик на Српском црквено народном сабору у Сремским Карловцима.

Дејан Медаковић нижу гимназију похађао је у Сен Галену у Швајцарској, а потом у фрањевачкој школи на острву Бадија код Корчуле, да би гимназијско школовање окончао у Сремским Карловцима.

Када је Краљевина Југославија окупирана 1941, запутио се у Београд. Од 1942, највише заслугом Милана Кашанина, управника Музеја кнеза Павла, сарадник је у тој установи, да би се по ослобођењу земље нашао у Музеју града Београда.

На Филозофском факултету у Београду студирао је историју уметности. Докторирао је 1954. радом "Графика српских штампаних књига XV-XVII века". САН је дисертацију публиковала 1958.

На Филозофском факултету Универзитета у Београду ради од 1954. Редовни професор постао је 1967. Од 1971, до 1973. био је декан. Дописни члан САНУ је од 1972, а редовни од маја 1981. Био је секретар одељења историјских наука, генерални секретар Академије од 1985. до 1994, да би фебруара 1999. био изабран за председника САНУ, где се налазио до априла 2003.
Тежишна тема његових научних интересовања била је уметност и уопште стваралаштво Срба током 18. и 19. века, посебно барок, али се бавио и ширим опсегом, од времена Немањића, до 20. века.

Године 1968. појавила се његова обимна монографија "Српски сликари", с портретима уметника од Христифора Жефаровића (око 1690 - 1753) до Паје Јовановића (1859 - 1957).
Следили су "Путеви српског барока" 1971, а потом бројни радови и публикације, о уметницима, манастирима ("Хиландар", "Савина") о древним српским заједницама на широком простору средње Европе ("Сент Андреја", "Летопис Срба у Трсту", "Срби у Бечу"), "Истраживачи српских старина", "Барок код Срба"...

Један је од аутора волуминозне "Историје српског народа" I-X у издању Српске књижевне задруге.

Писао је поезију, сећања ("Ефемерис" I-V), дневнике ("Дани, сећања" I - VIII). На његов подстицај настао је низ дела несумњивог значаја за културу и историју Срба, од обнове Вукове задужбине 1987, преко појаве научних часописа попут Зборника за ликовне уметности Матице српске, па до низа публикација.

Његовом заслугом је, примера ради, настао "Каталог ретких српских књига 1741-1941", из пера познатог антиквара Јанка Хркаловића, 1971. године, и данас најреферентнија публикација у тој области у Срба.

Био је предани сарадник Матице српске, потпредседник Српске књижевне задруге, посвећени члан низа одбора САНУ (Сентандрејски, За историју српске револуције, Хиландарски, За историју Срба у Хрватској, За романтизам, Старословенски, За ренесансу и барок, КиМ, фототипска изања САНУ, Речник појмова ликовне уметности, Одбор за историју српске музике...)

Од 1995. редовни је члан Европске академије са средиштем у Салцбургу. Био је члан Лајбницовог друштва (Берлин), почасни члан Румунске академије.

Дејан Медаковицх био је умногоме ванредна лиццност, непоновљива, чије су заслуге за проучавање и популарисање прошлости и културе Срба буквално неизмерне.

Овај свет напустио је 1. јула 2008. у Београду.

Погледајте нашу емисију "Србија на вези - регион" посвећену Дејану Медаковићу, емитовану 20. јуна 2022.  овде.