Србин светског гласа - научник без премца

Угодно вече, претворило се у значајно предавање о Михајлу Идвосрком Пупину. Томе су највише допринели, аутор, Мирослав Станковић, по образовању, ТВ и филмски сниматељ, изузетна особа у својој професији, документариста светског гласа, добротвор и филантроп, човек који је своје капиталне филмове завештао Матици српској, чија вредност је непроцењива, али и публициста, који, испоставило се, један од ретких у нашој земљи, не дозвољава да се прича о Србину светског гласа, научнику без премца, заборави и прекрије прашином.

Никола Влајић, харизматични етнолог, деценијама уважени члан Народног музеја у Панчеву, неуморни истраживач, прегалац у култури, на само њему својствен начин, предочио је неке искричаве детаље из богате биографије рођеног Идворца, потом, научника без чијих патената и остварења, ми, у овом, савременом свету, не бисмо могли.

Жозеф Лончар, родоначелник маркетинга у Југославији, пионир представљања тржишних вредности, из свог угла, обнародовао је запажања и утицај Пупина на некадашње и савремено друштво. Модераторка је била Гордана Влајић, панчевачка књижевница, особа многих вештина, као што је ПР, веома тачно, емотивно, према Михајлу Пупину, аутору, гостима и публици, водила је ову презентацију.

Михајло Идворски Пупин, могло је то синоћ да се чује, и даље је велика непознаница, нарочито за српску јавност, па су оваква дела, које нам је приредио Станковић, поезија за српски род, стара-нова упечатљивост, коју не би требало да заборавимо, већ, напротив, стављамо у крупни, први план.

Јавност, не зна се тачан разлог, нема много начина да се увери у све врлине, памет и заоставштину Михајла Идворског Пупина, мада, последњих година, сама држава, град Панчево, као и искрени поклоници дела великог научника, труде се да поправе затечено стање. Највише се мисли на само место Идвор, где је Пупин рођен, па се преко Панчева, отиснуо у свет, где се у његовој родној кући планира озбиљна реконструкција, још више уобличи поставка предмета и других драгоцених ствари, које нам указују на вредност овог ствараоца, светских размера.

Занимљив је податак да се неко време, за његов датум рођења користио 9. октобар 1858. Али, заправо, тачан је онај, који указује да је он угледао свет, четири године раније, дакле 1854. Михајло Идворски Пупин, био је српски и амерички научник, проналазач, професор на Универзитету Колумбија и почасни конзул Србије у САД. Био је и један од оснивача и дугогодишњи председник Српског народног савеза у Америци. Такође је добио и Пулицерову награду за аутобиографско дело „Са пашњака до научењака". Сазнао сам синоћ, под његовим окриљем, изашло је највише научника који су добили Нобелову награду.

Станковићево издање, тачније, ово које је он приредио, то капитално, допуњено дело (оригинал је изашао у првој половини 20. века), садржи све оно што је неко, некада, избацио, као „вишак", а односи се на Пупиново веровање у Српство, највише ослањајући се на Светог Саву и Немањиће, на шта је аутор највише поносан.