У Бечу приказан документарац о Јени Лигтенберг

Филм је снимљен према књизи "Ратни дневник Пале 1993-1995" коју је, на основу дневника који је Јени водила током свог боравка на Палама, приредио академик Мирко Шошић.

Како књига, тако је и филм редитеља Слободана Симојловића, драгоцено је сведочанство о хуманости, пожртвованости и храбрости ове Холанђанке, која је 1993. године, из Амстердама, као хуманитарни радник, са конвојем прикупљене помоћи, дошла да волонтира у некадашњој војној болници "Коран" на Палама.

Ту је остала до 1995. године, несебично помажући свима којима је помоћ била потребна, и била је сведок несреће и неправде према српском народу, због чега је слала дописе западним редакцијама, али и обраћала се светским званичницима и међународним организацијама.

Филм је у Бечу приказан у организацији Представнисства Републике Српске у Аустрији, Кинотеке Републике Српске, Матичне библиотеке Источно Сарајево и СПКД "Просвјета" у Аустрији.

Продуценти, директор Кинотеке РС Сњежан Лаловић и директорка Матичне библиотеке Источно Сарајево Наташа Кулашинац, кажу да је филм настао из жеље да се институције РС одуже Јени Лигтенберг за све што је урадила за српски народ у рату у БиХ.

"Овај филм је ода жени која је веома храбра и која је заменила удобност равне Холандије брдовитом Романијом. Она је дошла да донесе лекове и остала да помаже болницама", рекао је Лаловић, додајући да се нада да ће Јени Лингтенберг добити улицу у Источном Сарајеву, јер је оставила велики траг у српском народу.

Аутор књиге, академик Мирко Шошић, који је у болницама у РС током рата сарађивао са овом Холанђанком великог срца, рекао је да овај филм није типичан ратни, јер у њему нема бомбардовања, ратних страхота, али има жртава рата.

Јени је, каже, ратни херој, који се не бори оружјем, већ је реч о жени која жели сву своју снагу да посвети једном народу који раније никада није видела, будући да је њен први долазак на Пале, био и први сусрет са Србима.

Шошић је пренео да је разлог за њен долазак на Пале била радозналост ко су Срби и зашто су приказивани на западу као “зли народ”, а овде је упознала гостопримство.

Додаје да је Јени Лингтенберг и када се вратила у Холандију, наставила да се супротставља неистинама које су ширили одређени западни медији, покушала да промени, исправи слику о српском народу, која је била доминантна на Западу.

Директорка Матичне библиотеке Источно Сарајево Наташа Кулашинац рекла је да је филм одлично прихваћен у РС, али и ван њених граница, поручујући да ће културне установе у РС наставити да његују културу сећања, како би сведочанства и истина о догађајима од пре 30 година остали сачувани за генерације које долазе.

Филм "Јени - мало свјетло са запада" недавно је добио Специјално признање жирија у међународној селекцији на Мартовском фестивалу, најстаријем фестивалу документарног филма у Србији.
Поред аустријске, продуценти су најавили и пројекције у другим европским земљама.