Књижевна и новинарска стремљења Неде Гаврић

Недо, иза Вас су три књиге песама, а ускоро излази и четврта, под насловом "Јесен жедне душе". Сам наслов се, чини нам се, може двојако протумачити - и са оптимистичке и са песимистичке такче гледишта?

"Јесен жедне душе у ствари обећава кишу жедној души. Ако сматрамо да је бол суша за душу, онда нам је киша неопходна да би опет озеленели, процветали, а знамо да јесен доноси највише кишних дана. Тако да, наслов ове књиге је оптимистично надање па чак и обећање да ће бити боље. Наслову књиге „кумовао" је рецензент ове књиге, чувени наш песник, Боро Капетановић. Његов предлог за наслов сам без поговора прихватила јер је Боро песник који познаје и мој рад и мене као човека, надасве познаје поезију и он је, кроз читање овог рукописа, само изнео најважнију поруку коју носе песме у овој књизи. Оно што ову књигу разликује од претходне три је то што је она подељена у три циклуса „Света водица", „Јесен жедне душе" и „Слани дани." Заједничко им је што је свака у свом садржају има љубавну и духовну поезију", каже Неда.

Чини нам се да дечја духовна поезија није много заступљена у издаваштву. Шта Вас је мотивисало да пишете ту врсту поезије, која ће се наћи у још једној Вашој књизи, која је у припреми?

"Духовна поезија је она којој се, ако вас пронађе, не можете и не желите одупрети. Ту нема планирања, одабира или намере. Ту је цело једно одрастање, васпитање. Све оно чиме су вас хранили док сте расли. Потичем из породице и из крајева који своје обичаје, традицију и веру чувају и поштују, изнад свега. Деци треба уочавати на праве, исконске вредности али то треба чинити ненаметљиво и пажљиво. Вера и јесте слобода избора, она никог не тера и од никога не иште али много даје ако је осећамо бићем целим. Деци треба прилазити речима, танано, а они ће сами, када одрасту, знати шта је то што ће усвојити а да их сачини одраслим човеком."

Рођени сте и живите у Бања Луци, где сте најпре стекли песничку афирмацију, а сада сте и успешан новинар. У којој мери је тај град плодно тле за ове видове стваралаштва и, уопште, за људе који су посвећени култури и уметности?

"Да не звучи као фраза, али заиста тако мислим, свака је земља је плодна , за све. Све што посејете, ако улажете много труда и рада, мора нићи. Истина је да нечему треба мање, а нечему много година да само избије из земље, али свакако на крају роди плодом. Бања Лука је један диван град, са дивним људима и исто тако дивним, младим талентованим људима. Како у свему, тако и у овом граду видим његове добре стране. Видим доста младих нараштаја који заиста много обећавају у свакој области уметности и то ме посебно радује. Видим град који се културно уздиже, напредује и расте. Има и лоших страна, наравно, али то је увек лакше видети, критиковати и о томе причати."

Учесник сте бројних књижевних сусрета и других културних манифестација. Последњих пар година таква дружења писаца и уметника уопште, била су ретка, због пандемије вируса корона. Да ли Вам недостају такви видови окупљања и шта они значе за једног песника?

"Та ми дружења заиста недостају изнад свега, јер сам захваљујући њима отворила оловна врата која су ме делила од публике. Захваљујући тим дружењима и књижевним сусретима и фестивалима, данас имам добре и поуздане пријатеље, па чак и кумове. Како сам сама улазила у овај свет и пролазила без „леђа" која су ме носила, имала сам срећу да учим од старијих и успешнијих колега који су увек били расположени за савет, критику, похвалу, на чему сам им много захвална. У крајњој линији, то су неизмерно богата искуства и душекорисни доживљаји."

Члан сте књижевних организација Србије и Републике Српске. Многе Ваше колеге кажу да од оваквих удружења очекују више него што она тренутно пружају. Какво је Ваше искуство у тој области?

"Ја сам то некако себи другачије поставила, по хијерархији у свом срцу. Не надам се, не очекујем, не иштем, од живота уопште. Све што буде преко тога, одлично. Ако не, опет добро. Правда и истина постају недостижне на земаљском путу. Што пре човек то схвати, слободнији је."

Последњих година се успешно бавите и новинарством. Сматрате ли да се журналистика и поезија негде додирују, или пак да их треба потпуно разграничити?

"Негде се и додирују сигурно а то је место, и једно и друго, које допушта оном нашем унутрашњем да искаже оно најбоље у нама као и оно што сматрамо да је важно за рећи, поделити са другима. Пошто се у оба случаја ради о речима, требамо бити одговорни какве речи пуштамо у етар".

Уредник сте и водитељ емисије "Стилиграм", која се емитује на десет ТВ канала. О каквом типу емисије је реч и у којим њеним тематским областима највише налазите себе?

""Стилиграм" је емисија која се емитује већ 22. године, а ја сам део ње од недавно. Ради се о ауторској емисји продукцијске куће из Бања Луке „Rec Prodaction", а коју емитује, као што сте рекли, десет телевизијских станица, како овдашњих, тако и у региону и дијаспори. Емисија је културног, спотског и забавног карактера. Бави се, између осталог, свим актуелностима из ових области. Осим прилога о актуелностима, имамо и госте у студију из света културе, моде, музике, спорта. Волимо да угостимо људе који су својим трудом, радом и залагањем учинили много за нашу заједницу. Као уредник и водитељ трудим се да гледаоцима донесем што квалитетнији и разноврснији програм, где свако за себе може пронаћи понешто што га занима. У томе се не трудим само ја, већ цела екипа "Стилиграма", на челу са Гораном Јакшићем, њеним аутором и идејним творцем."

Запажени су и Ваши прилози на популарном интернет порталу "Показивач". Како је дошло до те сарадње и за које области сте Ви задужени?

"Хвала Вам што сте поменули и моју сарадњу са „Показивачем" јер су заиста вредни помена. Сарађујемо више од пет година, доста успешно, верујем да ће тако и да остане. Кренули смо са седмичним објављивањем кратких прича на његовим страницама, све до „Разговараонице са Недом", где су у питању интервјуи са нашим признатим и познатим људима из света књижевности, ликовне уметности, музике и уметности уопште. Дакле, са људима који су заиста вредни помена. Портал је културно-образовног карактера са завидним бројем пратилаца као и бројем аутора која сарађују са њим. Мени је заиста неизмерно задовољство што сам део тима "Показивач". Имам жељу и моралну обавезу да споменем и Књижевну радионицу "Кодун", драгог пријатеља Илије Шауле, са којом такође дужи низ година усппешно сарађујем. Све су то људи који улажу велике напоре да растерају тамне облаке изнад културног неба."

Како Неда Гаврић види себе, као ствараоца, у наредним годинама?

"Где год да ме живот и стваралаштво однесу и докле год да ме доведу, желела бих увек да останем негде на средини и да не аборавим на једнакост свих нас. Задржати себе по својој природи и не дозволити да ме било шта, од све ове пролазности, понесе. И здравља, пре свега здравља. Како себи, тако свима нама", каже Неда за РТС.